Samsung 2433BW, Samsung 2443NW, Proview EP2430W, LG W2452-PF, Hyundai N240WA, Hyundai W240D, Prestigio P7240WD

Standardna veličina LCD monitora godinama se povećava i veće dijagonale postaju sve povoljnije. Pre dve godine najviše su se prodavali modeli od 17”, pre godinu dana 19-tice su išle kao alva, dok se u poslednje vreme najviše prodaju 22” modeli. Sa pojavom TN panela dijagonale 24” monitori ove veličine postali su mnogo povoljniji, pa ne treba mnogo pameti da se zaključi da će vrlo brzo i modeli dijagonale preko 60 cm biti veoma interesantni širokim narodnim masama. Stoga smo mi probali ništa manje nego osam modela, proveli sa svakim od njim po nekoliko sati i u narednim hiljadama slova pročitaćete naše mišljenje o svakom od njih. Svi imaju identičnu rezoluciju 1920 x 1200, dijagonalu od 24” i koriste TN matricu.

Hyundai N240WA

Hyundai je poznati svetski proizvođač industrijskih mašina i automobila, dok je u elektronskoj industriji poznat kao jedan od najvećih proizvođača poluprovodnika pod nazivom Hynix. Ovoga puta ipak se predstavlja kao proizvođač monitora. Na test su nam stigla dva modela – N240W i W240D. Prvi spada u grupu entry-class monitora i prema specifikaciji se gotovo savršeno uklapa u tržišno mesto koje mu je proizvođač namenio. Gotovo savršeno, jer ga odlikuje nestandardna osobina da ima dva analogna ulaza. Vizuelno, monitor izgleda glomazno, čemu doprinosi široki ram oko ekrana, matcrne boje, oivičen srebrnom trakom koja se širi na bočne stranice. Navigacioni tasteri su središno postavljeni na donjoj ivici ekrana. Tu su i ugrađeni zvučnici koji zadovoljaju osnovne potrebe. Zavirivanjem iza monitora pronalazimo, pored već pomenuta dva analogna konektora za vezu sa kompjuterom, konektor za zvučnike i strujni konektor.

Prvobitno podešavanje slike je korektno a automatsko podešavanje daje vrlo zadovoljavajuće rezultate. Od nedostataka primećujemo nešto manju brzinu panela, ali je to standardna boljka svih velikih monitora – u principu, što su veći to su sporiji. Slika se može dodatno unaprediti opcijama iz veoma jednostavnog menija. U njemu se mogu naći sve osnovne opcije kao i predefinisani profili za različite uslove prikaza slike. Nepostojanje tastera za brzi izlaz iz menija malo otežava navigaciju, ali ni u jednom trenutku nema previše opcija, pa se nećete dugo zadržavati. Predefinisani profili su odmereni i mogu se koristiti – veliki napredak u odnosu na neke druge proizvođače čiji su profili toliko različiti da je samo jedan moguće koristiti. Boje su vrlo solidne za 6-bitni panel koji interpolacijom dolazi do 16,7 miliona boja. Tamniji tonovi se lako razlikuju, ali sa svetlijima postoji manji problem. Ma kako podesili monitor, svetliji tonovi se utapaju pa monitor prikazuje manji broj detalja na svetlijim slikama. Nema većeg probijanja pozadinskog osvetljenja, ali je slika nešto neoštrija kako se ide ka ivicama ekrana. Na povećanje neoštrine utiče i analogni ulazi koji teško gura ovoliku rezoluciju – naprosto nije napravljen za takav signal.

Hyundai W240D

Hyundai W240D stiže u većem i ozbiljnijem pakovanju. Pogledavši spisak njegovih karakteristika uviđamo da je lista poprilično dugačka pa se na njoj nalaze i kompozitni ulazi, DVI i HDMI. Veoma impresivno. Ovaj model monitora postoji i u verziji sa USB portovima, ali je naš imao samo mesto za njihovu ugradnju, ne i potrebno parče elektronike. Impresivnog izgleda, još impresivnijih boja, deluje nam kao jin i jang, kontrast dobra i zla... Kombinacija piano crne i gloss bele nikoga neće ostaviti ravnodušnim, kao ni tasteri osetljivi na dodir, pa ceo monitor odaje „to die for” utisak.

Displej je moguće rotirati po svim osama: levo, desno, gore, dole, pa čak i u krug po X i Y osi. Započinjanjem bilo koje od tih radnji spoznajete nedostatke završne obrade, jer sve prati blago uvijanje i čujno krckanje plastike. Kažu da što su veća očekivanja, veća su i razočaranja. Valjda smo mi previše očekivali sudeći po izgledu, pa smo prilično nezadovoljni kvalitetom izrade. Pozadina monitora krije mnoštvo konektora. Pored onih koje smo pomenuli tu su i klasični VGA, strujni, ulaz za zvučnike i izlaz za slušalice kome ovde baš i nije mesto, bar po našem mišljenju – bio bi mnogo pristupačniji s prednje strane.

Tasteri za ulazak i navigaciju kroz meni su osetljivi na dodir... al’ za malo. Dobro reaguju samo ako ih pritisnete tačno na sredini, hirurški precizno, sve ostalo će vas izluđivati. Pri tom je izbor boja za natpis neverovatan: crna slova na crnoj pozadini pa će vas kretanje kroz njega podsetiti na igru memorije... gde ono beše ’OK’? Kada jednom uđete u lepo dizajniran meni, uslediće razočaranje brojem opcija. Verovatno je Hyundai ovaj model namenio slabijim poznavaocima koji će se „upecati” na izgled. Opcija za podešavanja slike ima manje nego kod N240W, nema predefinisanih profila, nema opcija podešavanja game... Napredne opcije sastoje se u podešavanju odnosa prikazane slike (u slučaju da igrate igricu u nižoj rezoluciji od monitorske) i uključivanju/isključivanju RTC-a (veštačkog ubrzavanja odziva sa 5 ms na 2 ms).

Ekran je veoma dobar, a prikaz boja posebno je impresivan za jedan TN panel. Boje su žive i jake i ne izgledaju isprano kao kod većine TN panela. Isprva su preintenzivne, vuku ka HDR efektu koji stvaraju mnogi fotografi, na prvu loptu postižu „vau” efekat, ali nemaju veze sa realnošću. Trebalo nam je dosta vremena da ih smanjimo i ujednačimo zarad realnog prikaza, ali se trud isplatio. Svetle tonove prikazuje odlično, ali nedostaje tamnih. Da, ipak je ovo „samo” TN. Čak ni sa maksimalno podešenim kontrastom i osvetljajem nećete videti mračne slike. Kada smo kod najvećih vrednosti, jačinu zvuka nije moguće povisiti preko 40-tog podeljka, da mi je znati ko je smislio tu skalu. Back on topic, pozadinsko isijavanje je uočljivo uz donju ivicu, pa se tu i primećuje najveća razlika u kvalitetu slike, ali ni oštrina nije uniformisana celom površinom monitora. Ipak, apsolutno najčudnija karakteristika ovog monitora jeste da kada se gleda upravno i iz blizine, slika nije idealna i nema tamnih detalja. Ali, kada se udaljite ili još bolje promenite ugao, slika postaje bolja. Tamni tonovi se razaznaju, svetli malo trpe, ali su boje i dalje vrlo prirodne. Ne kapiramo, ali nam pada na pamet da je ovo idealan monitor za gledanje filmova iz kreveta, pa još recimo u dvoje...

Samsung 2443NW

Red je na Samsunge, 2443NW i 2433BW. Najbolji opis za 2443NW utisnut je na njegovoj kutiji i glasi „simple, round, black”. Te reči ga više nego dovoljno opisuju, jer koristi isti kalup kao i svi noviji monitori iz NW serije, a to znači matcrna boja, tanke ivice, touch tasteri i samo analogni ulaz. Kvalitet izrade je tipičan za Samsung, nešto bolji od osrednjeg ili čak za dlaku bolji. Od klase NW standardno se očekuje da bude cenovno pristupačna i pristojnog kvaliteta, a to smo dobili i ovog puta. Oštrina je dobra i opada tek na ivicama ekrana. Uz ivice se može videti i blago probijanje pozadinskog osvetljenja koje poprilično utiče na crnu boju, jer ona ni u startu nije na zavidnom nivou. Ni bela nije idealna jer se primećuju primese žute – malo, ali vidiljivo. Sve ovo ne kvari previše utisak, ali i ne impresionira. Boje su pristojne i veoma ujednačene, posebno nakon podešavanja. Na vreme odziva nećemo trošiti reči, jer je rame uz rame sa svim monitorima prikazanim u ovom testu. Meni je standardan.

Samsung 2433BW

Model 2433BW dolazi iz iste firme, ali se proizvodi u drugoj fabrici: 2443NW potiče iz Malezije, dok je BW proizvod našeg istočnog suseda Rumunije. Elegantniji, zaobljeniji, estetski lepši, obojen u crnu boju za koju se lepe pogledi (ali i prašina), poseduje i vrlo bitan DVI-D ulaz. Završna obrada je na višem nivou, a i mogućnosti menija su veće. Dok 2443NW poseduje samo standardne opcije, jači model ih ima više, možda i previše. Pored korisnih, Samsung je stavio i mnogo „fancy” mogućnosti koje ne rade ništa pametno osim što prividno poboljšavaju sliku... do prvog poređenja sa realnošću i shvatanja da to nema veze sa onim što vaše oči svakodnevno gledaju. Zato smo ih sve ugasili i vratili se manuelnom podešavanju. Bela boja je odlična za TN panel, a zahvaljujući DVI konektoru nema gubitaka oštrine ni na jednom delu ekrana. Pozadinsko osvetljenje probija se samo uz donju ivicu, što je dobar rezultat. U odnosu na NW, boje izgledaju fantastično, ali im ipak nedostaje još malo da dostignu nivo reprodukcije Hyundaija W240D.

Prestigio P7240WD

Prestigio P7240W je obojen u piano crnu boju koja standardno aludira na kvalitet i ekskluzivnost. Nažalost, kvalitet izrade nije na nivou izgleda, a ni tasteri ne rade baš savršeno. Meni sadrži mnoštvo opcija sa ogromnim skalama, čak 255 koraka, ali od toga samo stotinak ima koraka svrhu, ostalo ne utiče na boju. Košta i vremena i živaca dok shvatite šta radi, a šta ne.

Crna je solidna sve dok ste koncentrisani na sredinu ekrana. Čim pogled krene da vam luta ka ivicama, tako će i crna da krene ka sivoj, zbog naglašenog pozadinskog isijavanja. I tamni i svetli tonovi mogu se dobro podesiti ali ne zajedno – podešavanjem jednih gubite druge i obrnuto. Zelena boja je jačeg intentitita, a plava preti da iskoči i napadne vas. Ovaj nedostatak može se sanirati do neke mere, ali se primećuje dominacija plavičastih tonova. S pozitivne strane, odziv je dobar, filmovi i web strane izlgedaju odlično, uglovima gledanja ne fali mnogo da budu sjajni. Interesantno je napomenuti da Vista ovaj monitor identifikuje kao Daewoo OLM2410W, što jasno govori o njegovom poreklu.

Proview EP2430W

Iz imena Proview 2400W ne možete ništa zaključiti osim, eventualno, možda nekim čudom, spletom okolnosti ili čime već, da je u pitanju monitor dijagonale 24”. Isto tako, dok ga ne izvadite iz kutije nećete moći ni da pretpostavite koliko ovaj monitor liči na Hyundai N240W. Razlika se ogleda jedino u dizajnu tastera na „licu” monitora, pa ćemo taj deo preskočiti. Nažalost tu je i kraj svake sličnosti jer ostatak nema veze sa onim kod Hyundaija. Automatska funkcija podešavanja slike radi loše i treba je ponoviti nekoliko puta da bi se dobio zadavoljavajuć kvalitet slike. Predefinisani profili služe samo za hvaljenje na listi specifikacija jer u praksi nemaju smisla. Slika je nešto mutnija i vuče na plavo. Probijanje pozadinskog osvetljenja skoro se i ne primećuje, a crna podseća na tamnosivu. Reprodukcija boja nije najbolja, ali „prolazi”, kao i uglovi gledanja koji su korektni. Sve u svemu, Proview je negde između Hyundaija i Daewooa jer ima pola osobina jednog i pola drugog.

LG nam se predstavio modelom W2452V. Lep i zgodan, dizajnom odskače od proseka i ulazi u rang najboljih – Samsunga 2433BW i Hyundaija D240W. Sjajna crna u kombinaciji sa matsivom daju mu izgled koji može da se ukomponuje na bilo kom stolu i razbije monotoniju, pa bismo ga mi stavili na vrh liste, barem kada je reč o vizuelnom utisku. Po broju konekcija nalazi se tik iza jačeg Hyundaija jer nema kompozitni ulaz, ali ovo nije nikakva mana – kome su još potrebni stari činčevi.

LG W2452-PF

Pritisak na taster ’power’ pored očekivanog paljenja osvetljenja i panela prouzrokuje i pozdravni ton. Nekima je zanimljivo, nama je ovo ipak previše. Ovaj monitor ima najinventivniji i najlepši meni koji smo videli na ovom testu, koji u kombinaciji sa šest tastera (koji rade savršeno) osigurava da se ovaj monitor najbrže podešava.

I pre podešavanja slika je bila dobra, da bi nakon toga postala odlična. Boje izgledaju puno i zasićeno, nijanse su vidljive i, sem u najsvetlijim tonovima, nema pretapanja. Crna je tamna preko celog ekrana i prilično je uniformna, kao uostalom i sve ostale boje. Pomerajući se oko monitora, vidimo da ima dobre uglove gledanja i da se tek u krajnjim tačkama slika deformiše. Odlična oštrina logična je posledica DVI ulaza, pa se vide i najsitniji detalji. I kada se činilo da će proći bez mane, uvideli smo da LG ipak ima jedan problem – sa svetlinom. Koliko god podešavali „brightness” ili smanjivali gamu, nismo mogli da se otmemo utisku da LG ima prejake lampe. Ovo je možda subjektivna stvar, ali dolepotpisanom je ovaj model bio bio prilično naporan za gledanje. Teško objašnjivo, ali vrlo očigledno.

Šta generalno mislimo o „dvadeset četvorkama”? Enormna radna površina je zajednička karakteristika svih monitora. Neki sliku prikazuju bolje, neki gore, u zavisnosti od cenovnog ranga. Uvek je važilo „koliko para, toliko i muzike”, pa korisnik ima tri mogućnosti. Ako je primarni cilj veličina i ne marite previše za kvalitet slike, jeftiniji modeli bez DVI konektora s našeg testa verovatno će vas zadovoljiti.

Ipak, takvim korisnicima postavili bismo pitanje zašto traže ovoliki monitor ako im je nevažan kvalitet prikaza? Ovi monitori po našem mišljenju su preveliki da bi se koristili na svakom radnom stolu. Sa standardne udaljenosti s koje se monitor posmatra, ljudsko oko je pred 24-inčnim modelom na svom maksimumu, što nije dobro. Odmaknuti se, znači i mogućnost da se ne vidi neki detalj, a primicanje će izazvati stalno pomeranje vrata i glave.

Stoga smo mišljenja da se 24” monitor kupuju samo s razlogom, a svi koji ne znaju šta će im treba da ostanu na 20” ili 22” modelima. Ako vas svrbi novac, bolje je kupiti kvalitetan 22” nego lošiji 24” model. A za glednje filmova i igre kupite 32-inčni televizor sa rezolucijom 1366 x 768 koja je bolje prilagođena za multimediju od monitora dijagonale 24”. Pri tom monitori sa ovom dijagonalom imaju rezoluciju 1920 x 1200, što traži ozbiljan hardver, posebno za igranje. Da biste poterali FarCry 2 ili Crysis u ovako visokoj rezoluciji (a sve što je manje izgledaće loše) trebaće vam računar koji košta blizu 1000 €. Ako već toliko dajete za računar, nema smisla štedeti na monitoru.

Stoga ponavljamo: ako vam se dopadaju veliki monitori i želite jedan, razmislite da li vam je zaista potreban. Preveliki su za Internet, surfovanje, komunikaciju i rad u poslovnom aplikacijama. Ako ste ipak sigurni da je to ono pravo i da bez 24 inča ne možete, onda je naša apsolutna preporuka neki od modela sa DVI konektorom. Razlika u slici je znatna i povećava se sa rezolucijom monitora, pa je u 1920 x 1200 više nego primetna. Dolepotpisani za sebe nikada ne bi kupio ove rezolucije bez DVI konektora.

Vojislav VUJANIĆ