Seagate ST31000340AS, ST31500341AS i Maxtor STM31000333AS

Seagate ST31000340AS

U novembarskom broju bavili smo se hard diskovima kapaciteta do 750 GB i na kraju tog teksta najavili smo obimnije uporedne testove hard diskova kapaciteta 1 TB i većih. Ispostavilo se da do takvih diskova kod nas baš i nije jednostavno doći. Da li zbog svetske ekonomske krize, aktuelne ekonomske situacije u zemlji ili nečeg trećeg, trgovci na svojim lagerima baš i ne drže mnogo ovakvih proizvoda, ako ih uopšte i drže.

Do sada smo imali prilike da testiramo i opišemo dva hard diska kapaciteta 1 TB. To su bili Western Digitalov WD10EACS iz serije Caviar Green i Samsungov HD103UJ iz serije Spinpoint F1, koji su postigli odlične rezultate. S obzirom na njihov kapacitet, postignute brzine čitanja su više nego dobre i ukazuju na to da hard diskovi neće u skorijoj budućnosti biti zamenjeni nekim drugim uređajima za smeštanje podataka.

Ovog meseca imali smo prilike da pogledamo šta na polju terabajtnih diskova nudi Seagate. O ovom proizvođaču ne treba mnogo govoriti, pošto se njegovo ime vezuje za veći deo istorije razvoja ovih uređaja, a diskovi iz ove kuće već dugo predstavljaju prvi izbor pri kupovini mnogim korisnicima kod nas. Modeli koje smo imali prilike da testiramo jesu ST31000340AS i ST31500341AS kapaciteta 1 TB i 1,5 TB iz serije Barracuda 7200.11, kao i model STM31000333AS kapaciteta 1 TB iz serije Diamondmax 22, koji, uprkos istom kućištu i sličnom sistemu označavanja modela, i dalje nose ime Maxtor.

Seagate ST31500341AS

Pre svega moramo napomenuti to da su početkom ove godine pojedini Seagateovi diskovi iz serija Barracuda 7200.11, ES.2 SATA i DiamondMAx 22, među kojima su i modeli od 1 TB koje smo testirali, došli u centar pažnje mnogih sajtova koji se bave hardverom povodom uznemirujuće činjenice da se javljalo sve više vlasnika čiji su diskovi pokazivali izuzetno slabe performanse ili se čak i kvarili. Prema proceni samog Seagatea, verovatnoća otkaza kod ovih diskova iznosila je čak 30 odsto.

Ispostavilo se da je u pitanju „sitan bag” u firmveru samih uređaja, tako da u slučaju otkaza ne mora nužno doći i do gubitka podataka. Seagate je obezbedio besplatnu nadogradnju firmvera, kao i plaćanje usluge spasavanja podataka u slučaju da je došlo do njihovog gubitka. Na Seagateovom sajtu moguće je na osnovu serijskog broja hard diska utvrditi da li se radi o diskovima koji su podložni ovom problemu, dok zvaničnici Seagatea kažu da je šansa da vam je zapao baš neki od ovih diskova mala.

Bilo kako bilo, primerci koje smo imali prilike da testiramo nisu davali nikakve znake problema, tako da možemo preći na opis uređaja i rezultate testova. Zajedničko za sve ove diskove jeste uobičajena brzina rotacije od 7200 obrtaja u minutu, bafer od 32 MB, PMR sistem zapisa i SATA interfejs propusne moći 3,0 Gbit/s. Što se tiče namene ovih diskova, izuzev modela od 1,5 TB, ostali nisu predviđeni da se koriste u RAID nizovima većim od tri diska. Za sve diskove navedena je verovatnoća otkaza od 0,34 odsto, kao i srednje vreme između dva otkaza od 750.000 radnih sati, što otprilike odgovara kontinualnom radu od oko 85 godina i sedam meseci. Nazovite nas suviše skeptičnim, ali, uprkos načinu izražavanja pouzdanosti uređaja, mislimo da je ovo preterivanje.

Posebno nam je interesantan bio model iz familije Diamondmax, koji po oznaci nismo uspeli da pronađemo na proizvođačevom sajtu, štaviše, većina sajtova na kojima se ova oznaka pominjala sadržali su tekst na kineskom pismu. Po priključivanju hard diska pokazalo se da se sistemu ne prijavljuje kao STM31000333AS, već kao ST31000333AS, hard disk koji pripada istoj seriji kao i druga dva modela koja smo testirali. Da li se radi o diskovima koji nisu prošli punu kontrolu kvaliteta ili o jednostavnom marketingu i obezbeđivanju diskova velikog kapaciteta u serijama koje je izvorno pravio Maxtor, tek treba videti.

Bilo kako bilo, kada smo rešili misteriju nepoznatog hard diska, mogli smo konačno i da ih testiramo. Kao i obično, hard diskove smo podvrgli pre svega sintetičkim testovima, ali ovog puta sa malo izmenjenim skupom programa. Naime, pored PCMarka, Sandre i Quickbencha, koje odavno koristimo, HDTach smo zamenili programom HDTune, koji obavlja iste testove uz još nekoliko drugih i nudi pregledniji prikaz rezultata.

Maxtor STM31000333AS

Prvo što se dalo uočiti jeste to da svaki od ovih modela ostvaruje brzine kontinualnog prenosa koje su neznatno veće od deklarisanih vrednosti, pa tako model od jednog i po terabajta pri sekvencijalnom čitanju prebacuje deklarisanih 120 MB/s. Model ST31000340AS deklarisan je na 105 MB/s, dok je Seagate u Maxtorovom ruhu prema deklaraciji sposoban da ostvari brzine od 115 MB/s. Ovakvi rezultati su ujedno bili i prvi uzrok sumnje da je postojanje slova M u njegovoj oznaci zaista opravdano. Naravno, ove brzine vezane su za čitanje podataka koji se nalaze blizu oboda diska. Kao i obično, znatni pad brzine postaje primetan tek nakon trećine kapaciteta, dok su se minimalne brzine kretale oko 55 MB/s, i dešava se obično na poslednjoj desetini kapaciteta.

Kada je u pitanju slučajni pristup, situacija je uglavnom ista. Razlike u brzinama pri slučajnom pristupu kod ovih modela predstavljaju sliku razlika u maksimalnim deklarisanim brzinama pri sekvencijalnom pristupu. Međusobno se ovi modeli u ovom pogledu razlikuju za skoro jednake iznose, tako da redosled po performansama glasi: ST31500341AS, STM31000333AS, ST31000340AS. Rezultati testiranja programa Sandra i PCMark, koji predstavljaju opštu ocenu rada diskova, dali su nešto drugačije rezultate, praveći veću razliku između modela ST31000340AS i STM31000333AS, pri tom izjednačavajući Maxtora sa modelom ST31500341AS.

Opšti utisak o performansama ova tri diska jeste da su prilično ujednačeni. Razlike u brzinama pri čitanju suviše su male da bi došle do izražaja u svakodnevnoj upotrebi. Model ST31000340AS pokazao se najslabijim, tako da pri izboru između njega i modela STM31000333AS ne bi mogao da dobije našu preporuku kada ne bismo gajli izvesni stepen sumnje zbog maskiranja Barakude u Diamondmax. Model ST31500341AS očekivano se pokazao najboljim, s obzirom na to da na većem delu kapaciteta ostvaruje maksimalne brzine. Primetili smo, međutim, da kada su u pitanju modeli nominalnog kapaciteta 1 TB, oni prema Windowsu imaju kapacitet od 931,51 GB, što se razlikuje od ranije testiranih Samsungovih i WD-ovih diskova koji su prijavljivali 1000,3 GB. Razlika je taman tolika da smo do pre nekoliko godina redovno testirali hard diskove koji bi u nju mogli da se smeste uz malo guranja.

U svakom slučaju, nadamo se da će superteška kategorija hard diskova ipak zaživeti na našem tržištu kako bismo što pre dobili priliku da se uverimo u to šta na ovom polju zaista nude svi proizvođači.

Bojan ŽIVKOVIĆ