Epson Stylus Office BX300F, Stylus SX600FW, Stylus Photo PX800FW

Korišćenje kancelarijskih uređaja zasnovanih na ink-jet tehnologiji nikada nije bilo previše popularno kako zbog brzine štampe (ili bolje reći sporosti) tako i zbog najčešće nezadovoljavajućeg kvaliteta odštampanog teksta. Međutim, kako je štampa u boji ipak često potrebna, ink-jet multifunkcionalni uređaji i te kako imaju prednosti usled osetno niže cene u odnosu na laserske modele. Pred nama su čak tri ovakva uređaja koje proizvodi Epson.

Epson Stylus Office BX300F

Epson Stylus Office BX300F je najmlađi brat ove elegantne porodice koja stiže iz Japana. Kao i kod prethodnih generacija Epsona, i ovde se primećuje da je dosta pažnje posvećeno dizajnu. Izrađen je u kombinaciji matirane i sjajne crne plastike, sa dominantno isturenim kontrolnim panelom na prednjoj strani uređaja. Na panelu se nalazi dvolinijski LCD, koji može da prikaže do 16 karaktera po redu. Zamerka je nedostatak pozadinskog osvetljenja, kao i vrlo loš ugao vidljivosti. Kako je uređaj opremljen fax-modemom, pored standardnih tastera za uključivanje uređaja, kopiranje i navigaciju po meniju imamo i numeričku tastaturu, kao i pet tastera za brzo biranje memorisanih brojeva. Ispod kontrolnog panela nalazi se prilično klimava izlazna teleskopska tacna izrađena, kao i ostatak uređaja, od relativno mekane plastike. Sledeća stvar koja privlači pažnju jeste ADF (Automatic document feeder) kapaciteta 30 listova, na kom se nalazi poklopac koji možemo spustiti ukoliko ga ne koristimo i dobiti vizuelno kompaktniju celinu. Šarke ADF-a nisu fiksirane, već i ovde imamo slobodan hod kao i kod konkurencije, ali ne postoji mogućnost da ADF ispadne iz ležišta, što je svakako prednost. Ulazna tacna za papir prikrivena je, nalazi se iza ADF-a i prima maksimalno 120 listova. Bitno je napomenuti to da je Epson sve specifikacije kapaciteta papira dao pri korišćenju papira od 65 g/m², dok se kod nas uglavnom koristi papir težine 75–80 g/m², tako da je realni kapacitet manji. Tacna je takođe teleskopska a, kao i izlazna, plastika od koje je izrađena ne ostavlja baš dobar utisak. Na zadnjem delu zatičemo konektore za napajanje, USB 2.0 kompatibilni port, kao i priključke za telefonsku liniju i aparat.

Skener je deklarisan na 1200 x 2400 ppi, a pri skeniranju dokumenata iz ADF-a papir se ne uvlači na staklo, već ADF prevlači papir preko glave skenera koja je fiksna. Ovakav princip već je viđen na Lexmark modelima testiranim u SK 9/2008 i pokazao se prilično dobrim, uz napomenu da kopiranje uz korišćenje ADF-a traje desetak sekundi duže nego kopiranje sa stakla. Kvalitet skeniranih tekstualnih dokumenata na zadovoljavajućem je nivou i bez moire efekta. Ipak, skeniranje fotografija na default vrednostima nije dalo zadovoljavajuće rezultate, jer su boje prilično isprane, tako da je neophodna naknadna obrada fotografija.

Što se tiče štampe, maksimalna rezolucija iznosi 5760 x 1440 tpi. Od tehničkih specifikacija navedena je veličina kapljice od tri pikolitra naviše, kao i podatak da u svakoj glavi postoji po 90 mlaznica. Štampač koristi četiri odvojena kertridža kapaciteta 230 strana za crnu, dok je kapacitet kolor kertridža 345, 250 i 370 strana za cyan, magenta i yellow respektivno. Kvalitet odštampanog teksta u tekst modu je solidan, ali je daleko od „kvaliteta sličnog laseru”, kojim se Epson hvali, jer se ipak može primetiti blaga krzavost ivica. Za štampu u text režimu potrebne su 22 sekunde, dok u draft režimu tekst dobijamo za nepunih osam sekundi. Nažalost, tekst u draft režimu previše je bled za bilo kakvu ozbiljniju upotrebu. Kod štampe fotografija situacija je već bila primetno bolja. Crna boja ima ravnomernu pokrivenost i ne vuče u sivu, boje su živahne, mada se primećuje blago naglašavanje zelene boje. Brzina štampe može biti problematična, jer je za najbolji kvalitet štampe A4 lista potrebno čak devet minuta.

Epson Stylus SX600FW

Epson Stylus SX600FW dolazi odeven u istu formu kao i BX300F, uz malo veći broj klavir-finiš detalja. Kao i kod mlađeg brata, kontrolni panel dominira uređajem. Ovde je stvar otišla korak dalje, tako da umesto dvorednog LCD-a imamo LCD u boji dijagonale 6,3 cm. Sam ekran je pregledan i navigacija kroz meni mnogo je lakša zahvaljujući njegovoj veličini. I u ovom modelu nalazi se fax-modem, te se numerička tastatura podrazumeva. Nema izdvojenih tastera za brzo biranje brojeva, već su ostali tasteri malo veći i komforniji za rad. Interesantna je mogućnost da se ceo panel pomera, pa ga je moguće spustiti za skoro 90 stepeni i izravnati sa prednjom stranom, što pored eventualne uštede prostora pri nekorišćenju može dosta da znači ukoliko je uređaj postavljen na neku visoku policu gde bi pri standardnoj orijentaciji panel bio nedostupan. S prednje strane nalazi se i PictBridge port koji može da čita i standardne USB flash memorije. Prisutan je i čitač memorijskih kartica, koji podržava standardne Compact Flash, Memory Stick, SD i xD kartice, dok je za ostale standarde neophodan adapter. Na LCD-u se mogu pregledati slike pred štampanje, a takođe je interesantna i opcija skeniranja direktno na USB ili memorijsku karticu. Tacna za izlazni papir nije pretrpela bitne izmene, tako da i dalje problem pravi klimavost, uz zamerku da je tacna nepotrebno dugačka. ADF je identičan onom na jeftinijem modelu, takođe i tacna za ulaz papira. Sa zadnje strane je, pored konektora za struju, USB i telefon, prisutan je i 100BASE-TX konektor za povezivanje uređaja u mrežnu. Pored ovoga, Epson je u ovaj model ugradio i 802.11b/g kompatibilni bežični mrežni adapter, što će svima onima koji ne vole „zmijarnik” ispod stola i te kako značiti.

Skener je deklarisan na 2400 x 2400 ppi i koristi identičan princip skeniranja dokumenata iz ADF-a. Skenirani tekst je dobrog kvaliteta i moire efekat ni ovde nije vidljiv. Skeniranje fotografija dalo je slične rezultate, a uz blago korigovanje nivoa osvetljenja dobijaju se sasvim pristojni rezultati. Ovo ukazuje na softverski propust Epsona, jer smo na primeru HP-ovih multifunkcionalnih uređaja videli da je moguće dobiti sasvim dobre rezultate bez naknadne obrade dobijenog dokumenta.

Štampač je deklarisan na identičnih 5760 x 1440 tpi, uz nešto manju veličinu kapljice od minimum dva pikolitra, kao i povećan broj mlaznica na 384 za crnu i 128 mlaznica po boji. Koriste se identični ketridži kao i u jeftinijem modelu. Kvalitet odštampanog teksta jednako je solidan, uz primetnu krzavost pri štampi na većim brzinama. U draft režimu stranu dobijamo za sedam sekundi, ali je, kao i kod prethodnog modela, kvalitet veoma loš. Uzevši u obzir to da na standardnom kvalitetu teksta A4 stranu dobijamo za samo devet sekundi, jasno je da nema puno smisla koristiti draft štampu. Što se fotografija tiče, crna je za nijansu bleđa u odnosu na BX300F, ali je manje primetno naglašavanje zelene boje. Brzina štampe primetno je veća u odnosu na prethodni model.

Epson Stylus Photo PX800FW

Stylus Photo PX800FW predstavlja najbogatijeg brata testirane japanske trojke. Kontrolni panel takođe je pomičan kao i kod SX600FW, ali postoji i sistem zaključavanja, pa se neće desiti da se jačim pritiskom na panel on pomeri. Na panelu je ekran osetljiv na dodir veličine 20 cm, od kojih je 9 cm namenjeno pregledu menija i slika, dok se na preostalih 11 cm nalaze predefinisane sličice umesto navigacionih tastera. Kvalitet izrade je nešto bolji, mada se jeftina plastika i dalje primećuje na većini pokretnih delova. PictBridge i čitač memorijskih kartica i ovde su prisutni, kao i bežična i žična mreža. Opciono se može dokupiti i Bluetooth adapter, što dodatno proširuje i ovako veliki spektar mogućih načina povezivanja uređaja. ADF je identičan kao i na oba prethodna modela, dok je novina prisutna kod ulaza za papir. Umesto tacne, PX800FW ima fioku za papir kapaciteta 120 listova A4. Unutar fioke nalazi se još jedna fioka namenjena foto-papiru. Opciono se može kupiti i modul za obostrano štampanje, mada štampanje velike količine teksta na ink-jet štampačima nije česta stvar, pa ne verujemo da ćemo taj modul negde videti.

Skener je deklarisan na visokih 4800 x 4800 ppi, uz identičan sistem skeniranja iz ADF-a kao i kod prethodna dva modela. Boljke manje braće su i ovde prisutne, skenirani tekst je dobrog kvaliteta i bez moirea, ali su skenirane fotografije na fabričkim podešavanjima ispranih boja.

I ovaj štampač je deklarisan na 5760 x 1440 tpi, ali koristi šest kertridža umesto četiri koja su viđena na slabijim modelima. Minimalna veličina kapljice je smanjena na 1,5 pikolitara i njih izbacuje 180 mlaznica po boji. Kapacitet kertidža je 355 za crnu, 890 za cyan, 335 za light cyan, 435 za magenta i po 660 strana za light magenta i yellow. Kvalitet odštampanog teksta malo je bolji u odnosu na prethodna dva modela, pa je za A4 stranu potrebno 13 sekundi u standardnom tekstualnom režimu. Za draft je potrebno osam sekundi. Iako je otisak bolji nego kod slabijih modela, i dalje su primetne deformacije i krzave ivice. Kod fotografija je stvar malo komplikovanija. Pri korišćenju običnog papira boje su bile primetno ispranije u odnosu na BX300F i SX600FW. Možemo slobodno reći da se od ova tri modela na testu PX800FW najgore snašao u ovakim uslovima korišćenja. Međutim, korišćenjem foto-papira PX800FW je pokazao svoje pravo lice. Boje su živahne, detalji prisutni, nema prelivanja preko ivica i iako je i ovde prisutno prenaglašavanje zelene boje, fotografije su prilično dobrog kvaliteta.

Softver je sličan za sva tri modela, prisutni su Abby Fine Reader OCR za prepoznavanje teksta u skeniranim dokumentima, kao i Easy Photo Print koji omogućava podešavanje osnovnih parametara štampe i dodavanje datuma i komentara na slike pre štampanja. Što se tiče drajvera, sva neophodna podešavanja su prisutna kako u modulu za štampu tako i u modulu za skeniranje. Jedina zamerka odnosi se na biranje tipa papira. Naime, pri biranju se nude samo Epsonovi tipovi papira Epson Glossy, Premium Glossy i Ultra Glossy. Kako svi daju različite rezultate, od razlivanja do nedovoljne pokrivenosti, samo eksperimentalno može da se utvrdi koja će se varijanta najbolje snaći sa upotrebljenim papirom. Standardne margine na sva tri modela iznose 3 mm, dok u drajverima postoji mogućnost štampe bez margina ukoliko se ne koristi običan papir.

Da bismo formirali mišljenje, presudan faktor je naravno cena ovih proizvoda. Epson Stylus Office BX300F nudi solidan kvalitet fotografija i ADF po vrlo niskoj ceni od 90 evra. SX600FW donosi više nego duplo bržu štampu fotografija i duplo brže skeniranje, pored toga nudi klasično i bežično mrežno povezivanje, kao i čitač kartica i PictBridge konektor. Ali, to zadovoljstvo košta 210 evra, pa treba dobro razmisliti o tome da li je vredno razlike u ceni, uzevši u obzir da je kvalitet fotografija približno isti. PX800FW dodatno komplikuje situaciju i stavlja nas na slatke muke. Njegova cena od 245 evra tek je nešto viša od slabijeg SX600FW modela. Ali, iako je odličan pri štampi fotografija, podbacio je kod štampe na običnom papiru. Ovome, doduše, ima leka jer postoji alternativni set kertridža koji nije namenjen foto-upotrebi i trebalo bi da dâ bolje rezultate na klasičnom papiru. Ono što je takođe važno napomenuti jeste to da je kod nas jako teško naći servis koji može uspešno da reciklira ove serije Epson kertridža, dok je cena novih nešto manje od 40 evra za BX300F i SX600FW, a oko 30 evra za PX800FW. Za kraj moramo postaviti pitanje funkcionalnosti korišćenja ovih uređaja u kancelarijskom okruženju. Kako ink-jet tehnologija i dalje nema šta da traži u domenu štampe teksta, ovi uređaji će naći primenu kao fax-mašine za mali obim posla, ADF skeneri i zgoda za štampanje poneke fotografije zaposlenih. Uzevši u obzir to da BX300F dosta nudi za 90 evra, nema sumnje će neći svoje kupce. Za SX600FW i PX800FW će se odlučiti oni kojima treba mrežna podrška i podrška za prenosne memorije. Prelomnu odluku između ova dva modela nosiće tip papira koji koristite. I, ne zaboravite to da je bitno i kako kancelarija izgleda. Ljude je lako impresionirati jednostavnim trikovima. Klavir-finiš i šareni displej na štampaču na običnog Srbijanca ostavljaju takav utisak kao da posedujete svemirski brod.

Mario PAVIĆEVIĆ