Lansiranje restaurirane Zvezdane flote

Potpisniku ovih redova začuđujuće teško je palo pisanje ovog teksta. Ne zato što je profesionalni geek kome je „Star Trek” SF-droga, pa će se zato rasplinuti i ljudi će ga čudno gledati (što mu se često i dešava kada priča o „Star Treku”), nego zato što, zaboga, čitate „Svet kompjutera”. Prosta logika upućuje na to da imate kompjuter, što onda znači da ste tokom svog života imali natprosečan kontakt sa SF-om i fantasyjem, odakle se nameće i to da ste u manjoj ili većoj meri već upoznati sa „Star Trekom”. Štaviše, neki bi čak rekli da je nakon svojih četrdeset i kusur godina staža u pop kulturi „Star Trek” (kod nas poznat po svom pogrešnom prevodu „Zvezdane staze”) toliki mejnstrim da su zapravo ljudi koji nisu upoznati sa ovim fenomenom retki izuzeci. No, u nadi da niste jedna od osoba koje su poslednje dve godine na Netu pomno pratile nastanak jedanaestog „Star Trek” filma, koji ovog maja dolazi u bioskope širom sveta, već da ste o istom tek usputno informisani – evo zašto se oko ovog „Trek” filma diže tolika prašina.

Ono po čemu je ovaj film drugačiji od svega što se pojavilo pod „Trek” etiketom poslednjih četrdeset i tri godine jeste to što su se u Paramount studiju odlučili da pritisnu taster za reset i, uslovno rečeno, „osavremene 23. vek”. Čovek koji će to da uradi je niko drugi do Dž. Dž. Abrams, jedan od ljudi iz trenutnog vrha holivudske hijerarhije. Slavni tvorac „Losta” i „Aliasa”, zajedno sa svojim kolegom Dejmonom Lindelofom i autorima Robertom Orsijem i Aleksom Kurcmanom, rešio je da uzme staru, originalnu priču Džina Rodenberija i učini je privlačnom novim generacijama gledalaca, koji do sada iz nekog razloga nisu imali kontakt sa „Star Trekom”, ali istovremeno i da ispoštuju decenije nasleđa i milione fanova.

Film prati okupljanje i prvu zajedničku avanturu posade istraživačkog svemirskog broda „USS Enterprise” u utopističkom 23. veku. Na akademiji Zvezdane flote upoznaćemo dve dijametralno suprotne ličnosti. Džejms T. Kirk (Kris Pajn) je harizmatični, ali impulsivan sin farmera iz Ajove, a Spok (Zakari Kuinto) je dete Zemljanke i vanzemaljca, koji pokušava da prebrodi unutrašnji konflikt između logike i emocija. Tu su i mrzovoljni lekar dr Leonard Mekoj (Karl Urban), inženjer Montgomeri Skot (Sajmon Peg), kormilar Hikaru Sulu (Džon Čo), stručnjak za jezike Uhura (Zoi Saldana) i mladi zastavnik Pavel Čekov (Anton Jelčin). Ulogu Nerona, brutalnog romulanskog kapetana iz budućnosti i glavnog negativca, glumi Erik Bana, a kako je putovanje kroz vreme okosnica radnje, naši mladi protagonisti će dobiti pomoć i od starog Spoka, koga verovatno poslednji put tumači legendarni Leonard Nimoj.

Od prvog filma prikazanog 1979. godine, „Star Trek” je dolazio u bioskope u redovnim intervalima svake dve-tri godine i sve do poslednjeg filma, prikazanog 2002. godine, važilo je pravilo da su parni filmovi dobri, a neparni ne. „Nemesis” će ostati upamćen kao prvi parni film u serijalu koji se nije svideo publici, a na jedanaestom „Star Treku” je sada da postane prvi „dobar neparni” film. U svakom slučaju, jedno je izvesno – ovaj serijal živeće dugo i uspešno...

Dragan KOSOVAC