Zelene tehnologije

Kako da svet uz pomoć informacionih tehnologija učinimo „zelenijim” mestom za život

Godina je 2047. i planeta Zemlja se nalazi pred najmračnijim dobom u svojoj istoriji. Nakon vekova čovečije nebrige za prirodnu ravnotežu i njene zakone, stvoren je udarni talas osvete i preti da pokosi sve pred sobom, svaku industrijsku halu, nuklearne i termoelektrane. Sada niko više ne smatra da su priče o globalnom zagrevanju svega pedesetak godina unazad bile samo priče. Niko više ne može da uljuljka niti umiri grozote odmazde koja je pretila toliko dugo i koju smo tako dugo ignorisali. Projekat naseljavanja Meseca još je u povoju i shvatamo da nemamo dovoljno iskustva da bismo tek tako prešli na potpuno novo nebesko telo. Postavlja se pitanje da li ćemo i novi dom uništiti za svega nekoliko vekova bespoštednom borbom za stotinu nuklearnih ćelija više, za još koji krvavi gigaherc ili petabajt. Poplave, sprudovi plastike koji plutaju okeanima, kiše od kojih nas ni najkvalitetniji zaštitini elementi ne mogu zaštititi i taj opori miris napretka, sve su to naša deca, plodovi našeg gluvog i nemog bića. Da li smo mogli nešto da promenimo? Svakako, da smo znali šta nas čeka. Putovanje kroz vreme? Poruka nama u prošlosti da nešto promenimo? Hm, da... Možda je to rešenje. Vredi pokušati, to nam je poslednja šansa da svet ne postane to mračno i turobno mesto.

Svet oko nas

Da je Zemlja ugrožena industrijom znali smo i ranije. Znali smo i to da treba razmišljati o uštedi energije i o obnovljivim izvorima energije. Postoji stotinak organizacija koje globalno rade na očuvanju prirodne ravnoteže, ali podaci o emisiji ugljen-dioksida nikako ne ohrabruju. Obavešteniji bi odmah upitali kakve veze imaju informacione tehnologije sa zaštitom životne sredine. Možda se na prvi pogled to ne vidi, ali mi upravo ovim tekstom želimo da ukažemo na bitnost IT-ja u sprečavanju sudbine iz uvoda.

Iako u globalnoj emisiji CO2 učestvuje sa samo dva odsto, svet informacionih tehologija izuzetno je bitan faktor u smanjenju negativnih efekata ukupne slike naše današnjice. Kako sve u svetu postaje digitalizovano, kako upravljanje sve više prelazi sa čoveka na mašine, tako i uloga računara postaje sve bitnija kada se radi o kontroli rada najvećih svetskih zagađivača. Pošto sve organizacije (političke, ali i one koje se izrazito distanciraju od političkih partija) to nazivaju „zelenim”, nije mnogo prošlo, pa je i skup inicijativa za unapređenje kvaliteta i efikasnosti, uz brigu o uštedi energije u informacionim tehnologijama nazvan imenom Green IT.

Zeleno u svetu gužvi i zagađenih ulica

Svet kojem pripadamo ima nekoliko značajnih odlika koje govore više nego ijedna krilatica izrečena u nekakvom političkom govoru pred publikom, recimo na ceremoniji dodeljivanja Nobelove nagrade. Zemaljska kugla je poprilično polarisana, podeljena na razvijene i nerazvijene države i regione. Vrlo lako je utvrditi da su najveći zagađivači upravo industrijski, politički i vojno najmoćnije države sveta i njihovi saveznici. Ipak, razvoj tehnologije i povećanje populacije nikako nisu išli zajedno, pa ako pogledamo trenutnu sliku, videćemo da se populacija uglavnom povećava u manje razvijenim državama i regionima, iz kojih se onda ljudi ubrzo sele u razvijene delove planete. Ovo uzrokuje i to da najkvalitetniji ljudi retko ostaju u svojim sredinama da tamo doprinose ukupnom razvitku. Ironija je u tome da ljudi zapravo menjaju život u prirodnom raju, bez ozonskih rupa, za život u smogu, frci i trci velegrada. Najveću emisiju CO2 upravo generišu veliki gradovi, i to pre svega sami objekti: stanovi, kuće, poslovni prostor, kao i vozila kojima građani putuju na posao. Samo u SAD zgrade troše 72 odsto električne energije za osvetljavanje, 39 odsto ukupne energije, generišu 30 odsto ukupnog otpada (136 miliona tona godišnje) i utroše oko 14 odsto vode. Procene koliko se energije troši u saobraćaju su još neverovatnije: 18 odsto budžeta domaćinstava upravo se troši na gorivo, godišnje automobili u špicu (stani-kreni-stani) provedu više od 38 sati, i to samo u SAD. Građani koji automobolima odlaze na posao godišnje utroše 11 milijardi litara goriva, gužve američku ekonomiju koštaju oko 78 milijardi dolara svake godine, a procenjeno je da je ova grupa građana potrošila 4,5 milijardi radnih časova u zakrčenjima u saobraćaju tokom 2006. godine.

Upravo je iz ovih razloga pokrenuta inicijativa za zelenijim modelima svih uređaja koje upotrebljavamo redovno.

Kada govorimo o pokretu Green IT, možemo reći da smo neke od njegovih pulena već pominjali. Virtualizacija, SOA (Service Oriented Architecture), WOA (Web Oriented Architecture) i Cloud Computing glavne su uzdanice na savremenom terenu tehnologija. Rezultati koje možemo odmah izmeriti ogledaju se u upotrebi jednog jednostavnog, ali moćnog IT principa rada. Ako smo svesni toga da su najveći generatori izduvnih gasova automobili i avioni, ušteda letova i vremena provedenog u automobilu dovela bi do uštede ne samo u emisiji štetnih gasova, već i u troškovima kompanija. Tako, više nije reč samo o čuvanju životne sredine, već i o manjem opterećenju budžeta kompanija svih veličina. Uvođenje video-konferencijskih sastanaka uštedelo bi desetine hiljada dolara na godišnjem nivou srednjim preduzećima. Već se uveliko govori o zapošljavanju ljudi za rad preko video alata, takozvanom Work-At-Home (WAH) principu. Ne samo da se na taj način uštedi na putovanjima, već se uštedi i na platama radnika, jer tada poslodavac ne mora da brine o znatnom delu standardnog paketa prava radnika. Korak dalje predstavljaju rešenja izmene načina rada zaposlenih uvođenjem Alternative Work Schedule (AWS), Flex Work Schedule (FWS) i Compressed Work Schedule (CWS) tipova rada. Ovi principi omogućili bi zaposlenima fleksibilno radno vreme, koje bi i dalje iznosilo 40 radnih sati nedeljno, ali raspoređeno po želji radnika. Po pitanju emisije, to je ušteda od skoro tonu CO2 mesečno po zaposlenom sa srednje efikasnim automobilom. Još jedna od tehnologija koje smo pominjali a sveprisutna je u novoj koncepciji savrmenog poslovanja jeste i Intelligent Device Management (IDM), princip za aktivno praćenje detalja rada sistema, koji prema potrebi generiše pozive za održavanjem tačno onda kada je to potrebno. Na ovaj način štedi se na pozivu timova za održavanje, na novcu potrebnom za održavanje sistema, ali i na ljudstvu, jer veći deo posla obavlja računar, dok čovek samo kontroliše rezultate. Jedna od najbitnijih tehnologija u nizu sličnih jeste takozvana pametna zgrada (Smart Building).

Pametne zgrade

Koncept pametne zgrade u Londonu

Ovaj rogobatan izraz u srpskom jeziku zaista zvuči pretenciozno, no ipak relativno slikovito opisuje ono što imenuje. Pametna zgrada predstavlja moderan dom sa automatizovanim osnovnim funkcijama i integrisanim sistemom, čiji fokus predstavlja energetska efikasnost i potpuna kontrola okruženja.

Zadatak ovakvih zgrada je prilagođavanje trenutnim potrebama kako žitelja u slučaju stambenog objekta tako i radnika u slučaju poslovnog prostora. Ideja je da se na ovakav način oponaša jedan živi organizam, gde bi pandan centralnom nervnom sistemu i mozgu čoveka u ovim zgradama bio centralizovani računarski sistem za kontrolu svih funkcija. U ovako koncipiranom sistemu senzori, mikrofoni i kamere predstavljaju „čula” pametne kuće – virtuelnog organizma. Interkonekcione tehnologije poput Interneta koncepcijski su zadužene da povezuju pojedine sisteme za regulaciju života u ovakvim građevinama. Poput živog organizma, i pametne kuće funkcionišu po principu pozitivnih i negativnih povratnih sprega. Tako je moguće dinamički menjati temperaturu, vlažnost i pritisak vazduha, kao i druge parametre i izolovati regione primene tih konkretnih aktivnosti.

Koncept pametne zgrade u Beogradu

Nastanak ovakvog sistema vezuje se za početak uvođenja informacionih tehnologija u građevinarstvo, kada je IT korišćen za regulaciju pojedinih podsistema rada konkretnog objekta. Ubrzo je počelo da se razmišlja o centralizovanom sistemu koji bi bio beskonačno skalabilan, tj. primenljiv u građevinama svih veličina i namena. Zadatak tada vodećih stručnjaka u oblasti računarske automatike bio je da koncipiraju pravila rada ovakvih unutrašnjih sistema i da ga načine modularnim kako bi se nove aplikacije i rešenja lako priključivali na staru osnovu, tj. radni okvir (framework).

Nova zakonska regulativa u SAD, Japanu i Evropskoj uniji, trendovi i opšta briga za energetsku efikasnost podigli su nivo interesovanja za ovu tehnologiju i sada je primetan rast potražnje za pametnim zgradama. Kako je od samog početka ovaj projekat bio jedan od skupljih, potrebno je jasno staviti do znanja koje su prednosti koje on nudi i koliko to zapravo košta svakog korisnika. Ako se pomene da su minimalne uštede energije 20 odsto, da se povratak uloženog novca može očekivati između tri i šest godina od početka rada objekta, da ovaj sistem garantuje maksimalnu optimalnost i iskorišćenje svih sistema rada, nije teško pretpostaviti da tržište za ovakve objekte postoji i da ima trend rasta. Jedinstveni informacioni sistem, kontinuirana podrška, praćenje i optimizacija postojećih rešenja i odgovorno društveno ponašanje kompanija koje implementiraju sisteme garantuju optimizaciju učinka zaposlenih u kancelarijama pametne zgrade, odnosno kvalitet života stanovnika zgrade čija je primarna funkcija stambena.

Jedan projekat pametne zgrade najavljen je i za Beograd. Kompanija Mali kolektiv je krajem prošle godine završila izgradnju objekta B2 na Terazijskoj terasi. Projekat od 25.000 kvadrata, vredan više od 30 miliona dolara, opremljen je rešenjima kompanije Cisco, a primenom tih rešenja ostvarene su uštede od 24 odsto u samom procesu gradnje, 30 odsto u operativnim troškovima, a očekivana ušteda električne energije iznosi oko 40 odsto. Tehnologija renomiranog proizvođača predstavlja uniformni sistem kontrole protivpožarne zaštite, osvetljenja, električne energije, video nadzora, interfona, telefona, Interneta, ventilacije i drugih. Po završetku izgradnje čitavog kompleksa zgrada će imati četiri podzemna nivoa, nisko prizemlje i dva do šest nadzemnih kaskadnih nivoa, 220 parking mesta na prostoru površine oko 7300 kvadrata, komercijalni prostor površine oko 3800 kvadrata, poslovni 1850 kvadrata i stambeni 4500 kvadrata. Stanovi najverovatnije neće biti na prodaju, već će biti predviđeni samo za duže izdavanje. Više informacija o ovom objektu možete naći na adresi www.malikolektiv.com.

Green IT inicijative

To koliko komponente principa Green IT mogu da donesu kompanijama, istražuje se već nekoliko godina u najrazvijenijim državama sveta. Tokom jednog ispitivanja, sprovedenog u 358 malih i srednjih kompanija iz različitih oblasti, dobijeni su sledeći rezultati po pitanju razloga zašto bi bilo potrebno uvesti pomenuti princip:

Prema trenutnim podacima, četvrtina kompanija koristi Green IT sisteme unapređenja efikasnosti, skoro 45 odsto kompanija planira da u skorijoj budućnosti inkorporira ove tehnologije u svoje sisteme, a svega 20-tak procenata nije zainteresovano za usluge zelenih informacionih tehnologija. Primetno je to da je u ovoj oblasti Severna Amerika u zaostatku u odnosu na Evropu i Aziju. Briga o životnoj sredini mnogo je izraženija u evropskim državama, Japanu, Koreji i Kini, pa čak i Brazilu, Indiji i Južnoafričkoj Republici, nego li u SAD ili Kanadi. Ipak, ova interesovanja nisu praćena dovoljnim ulaganjima i postavlja se pitanje da li će tržišta koja se veoma brzo razvijaju uspeti da na vreme iskoriste novoponuđene tehnologije povećanja efikasnosti i uštede.

Američka agencija za zaštitu životne sredine (Enviromental Protection Agency) od početka svog rada sedemdesetih godina prošlog veka do danas predstavlja naprednu instituciju za kontrolu hemikalija i očuvanje zdravlja nacije. Kontrola vazduha, vode, zemlje, ugroženih vrsta i otpada opasnog po živi svet primarni su interesi ove agencije. Uvođenje programa EnergyStar značilo je povećanje brige o efikasnosti proizvoda, a od 1992. godine prost zahtev da svi uređaji koji se prodaju na teritoriji SAD, a kasnije i drugih tržišta, nose logo ovog programa.

• • •

Jedna zanimljivost iz ove oblasti jeste da prosečan dan u kojem se izvrši 235 miliona pretraga u pretraživaču Google izrači istu količinu CO2 kao 3870 prosečnih domova u SAD.

Bilo da ste po prirodi štedljiva osoba ili ne, neophodno je shvatiti da su uštede u energiji i optimizacija korišćenja uređaja ključ za bolju budućnost, što nije nimalo nalik kakvom naučno-fantastičnom filmu. Važno je shvatiti poruku da je zaista bitno da se računar ili bilo koji drugi uređaj ne ostavlja upaljen ukoliko ne radi nikakav svrsishodan posao. Da li je skidanje torenta preko noći takav zadatak za računar, odlučite sami. Naposletku, jedan podatak za vas: ovaj tekst napisan je na laptopu male dijagonale, sa štedljivim hardverom i za to vreme potrošeno je oko 0,45 kWh, te je u atmosferu izračeno oko 120 grama CO₂. Nadajmo se – ne uzaludno...

Momir ĐEKIĆ