Web browser je vaš najvažniji program

Skoro je nemoguće ne podići bar jednu obrvu na ideju da Google na bilo koji način ulazi na tržište na kojem Microsoft vlada toliko dugo tako da se ponekad čini da tu nikada nikog drugog nije ni bilo. Takođe, skoro je nemoguće uraditi na Microsoftovom terenu bilo šta konkretno na tu temu i po pravilima koje je Microsoft smislio. Drugim rečima, potrebno je nešto novo, ako ništa drugo, barem nešto drugačije.

U teoriji, Chrome OS bi trebalo da bude dizajniran za netbook računare, da bude jednostavan, brz i siguran. U julu, kada su objavljene prve zvanične informacije o projektu, znali smo da će Chrome OS u stvari biti GNU/Linux sa novim window sistemom, portovan na x86 i ARM i namenjen korisnicima koji koriste Internet kao glavni resurs. Uz mnoštvo teorija i lažnih nezvaničnih procurelih verzija, prvi konkretni obrisi Chrome OS-ovog interfejsa pojavili su se na Webu sredinom oktobra, kada se među snapshotovima Chromiuma (projekat, odnosno slobodni softver iz kog nastaje Chrome browser) našao direktorijum sa reči „chromeos” u imenu. U njemu se nalazio tadašnji build dela OS-a vezanog za korisnički interfejs i integraciju sa web browserom. Mogućnost da vide šta je Google smislio imali su samo korisnici GNU/Linuxa, budući da je dotični snapshot radio samo na tom operativnom sistemu.

Što je najavljeno u julu prikazano je u novembru, godinu dana pre zacrtanog termina za objavljivanje finalnog proizvoda, kada se pokazalo da je procureli snapshot zaista osnova onoga što su novinari videli. Chromium OS (tj. Chrome OS u razvojnoj fazi) jeste GNU/Linux sa novim interfejsom, koji je namenjen netbook računarima uz upotrebu isključivo web aplikacija.

GNU/Linux, tačnije Ubuntu

Ako u nekom segmentu tržišta GNU/Linux ima najveći potencijal, to su onda netbook računari. Veliki broj ovakvih sprava potpuno je spreman za ovaj OS, budući da hardver ugrađen u njih funkcioniše odmah nakon instalacije, bez potrebe za dodatnim intervencijama. Stoga, izbor da Chrome OS bude „Linux inside” sasvim je racionalan, s obzirom na to da Google očekuje najmanje posla u odnosu na sve druge kombinacije koje se svode na razvoj tog nivoa sistema od nule ili usvajanje već postojećih rešenja. Štaviše, napori koje Canonical, odnosno Ubuntu i Intel, odnosno Moblin ulažu u kompetitivnost GNU/Linuxa na netbook tržištu daju dodatni legitimitet ovakvoj odluci.

Chromium OS je GNU/Linux možda i više nego što se to očekivalo. Preciznije, sve osim korisničkog interfejsa zasnovano je na Ubuntuu, to jest Debianu, što podrazumeva i X window sistem, zajedno sa grafičkim toolkitom Clutter koji Chromium OS koristi.

Ideja o brzom podizanju sistema zasnovana je, između ostalog, i na posebnom firmveru koji će računari sa Chrome OS-om imati. Ubrzanje bi trebalo da bude postignuto tako što će firmver odmah učitati kernel koji će inicijalizovati hardver, nakon čega bi korisniku trebalo da se ukaže login ekran. Na nivou kernela inicijalizacija hardvera i pokretanje servisa mogu se odvijati paralelno, pa bi uz uklanjanje splash ekrana, optimizacije na nivou firmvera (BIOS-a) i principa logovanja diretno u web browser (koji i jeste osnova radnog okruženja) Chromium OS trebalo da se podigne vrlo brzo. Demonstracija na mašini sa solid state diskom pokazuje da od pritiska dugmeta za uključivanje pa do login ekrana prođe svega nekoliko sekundi.

Chromium OS window manager

Chrome browser je u pravom smislu te reči iskorišćen kao osnova korisničkog interfejsa, budući je prozor pokrenutog browsera na bilo kom operativnom sistemu veoma sličan ekranu Chromium OS-a. Osnovne razlike smeštene su u desni i levi gornji ugao ekrana i odnose se na opcije za podešavanje sistema i prozora, odnosno pristup (web) aplikacijama.

Koncept korisničkog interfejsa dobrim delom je zasnovan na paradigmi tiling window managera, s obzirom na to da se korisnik u Chromium OS-u ne sreće s prozorima u uobičajenom smislu. Prozori na kakve smo navikli u stvari su tabovi poput onih u web browseru, uz razliku što ih je moguće izdvojiti tako da budu stalno otvoreni (pin). Moguće je imati više ekrana (u kojima se nalaze tabovi), dodavati ih i uklanjati, kretati se kroz njih pomoću prečica na tastaturi, ali ih i zajedno prikazati umanjene na ekranu, što se postiže pritiskom na taster ’F12’. Taster ’F8’ pruža uvid u sve prečice koje su dostupne, a kombinacija tastera ’Ctrl+Alt+T’ otvara terminal.

Isključivo Web

Kako se na zvaničnom predstavljanju u novembru moglo čuti (uz beskrajno zanimljiv trenutak kada se online verzija MS Excella pojavljuje kao „killer app for Chrome OS”), Chrome OS je isključivo planiran kao interfejs za korišćenje web aplikacija. Bilo koji tip fajla koji se nalazi na disku trebalo bi da bude otvoren adekvatnom web aplikacijom, te je tokom prezentacije klik na Excell fajl pozvao na pomenutu online verziju MS Office programa.

Možda je najbolja ilustracija webocentričnosti Chrome OS-a činjenica da se prijava na sistem obavlja putem Google naloga.

U svakom slučaju biće zanimljivo

Chromium OS zaista jeste brz, podiže se za nekoliko sekundi i na računaru sa tradicionalnim BIOS-om (EeePC 1005HA, čiji je hardver uredno prepoznat i stavljen u funkciju) interfejs je krajnje prijatno koristiti kada su performanse u pitanju. Test slučajevi u vidu reprodukcije video sadržaja sa YouTubea u visokoj rezoluciji i full screen modu, korišćenje Google aplikacija ili poseta sajtova sa obiljem Flash sadržaja pokazali su da je OS i sada na vrlo dobrom nivou u smislu stabilnosti i brzine.

Korisničko okruženje, s druge strane, jeste različito, a kako tvrde u Googleu, plod je istraživanja korisničkih navika. Dalja unapređenja kretaće se u smeru rezultata budućih istraživanja, pa ostaje da vidimo kako će sve to izgledati kada Chrome OS bude spreman za produkciju.

Koliko će Google uspeti da ubedi proizvođače hardvera da kupcima ponude netbook sa Chrome OS-om i kako će kupci prihvatiti ideju da je sve što koriste u oblaku, ostaje da vidimo s obzirom na to da je za prognoze sada još rano. Rano je pre svega zbog toga što je i sam Chrome OS još u ranoj fazi razvoja, te je moguće da će stvari biti osetno drugačije za godinu dana. Takođe, iako milioni korisnika zaista jesu u oblaku, ne mora da znači da su automatski spremni na to da se u potpunosti odreknu standalone programa.

Afirmišući Web kao platformu, Google je trenutno jedini sa takvom strategijom u sferi operativnih sistema. Uz to, netbook segment tržišta i jeste onaj segment gde Windows ima najmanji udeo u odnosu na ostale, te bez obzira na to na koje se istraživanje oslonimo, to može biti slabija tačka Microsoftove dominacije i trenutnog pristupa generalno na ovom tržištu. Da li je Chrome OS preozbiljno shvaćen ili smo svedoci početka radikalne promene kompjuterskog pejzaža, još je rano proceniti. Zbog toga će i biti zanimljivo.

Ivan JELIĆ