GPS van automobila

U čarima kretanja uz pomoć GPS-a možete da uživate i van automobila – prilikom pešačenja, vožnje nekim dvotočkašem, brodom ili na skijanju

U prošlom broju upoznali smo vas sa svim bitnim stvarima vezanim za GPS auto-navigaciju. Iako je o tome bilo dosta reči i godinama unazad, objasnili smo kako radi GPS sistem, kako je danas unapređen zahvaljujući servisu TMC, a vama je ostalo samo da za svog omiljenog četvorotočkaša kupite model koji odgovara vašem ukusu i dubini džepa.

U ovom broju odlučili smo da vam ukažemo na alternativne uređaje koji vam mogu pomoći kada ste u automobilu, ali i onda kada se prepuštate čarima pešačenja, voženje bicikla ili motocikla, skijanju ili plovidbi; takođe i kako da mobilni telefon učinite zgodnim pomagalom za navigaciju čak i kada je GPS signal relativno slab.

Iz ruke u svet

Zanimljivo je to da je početak komercijalnih GPS uređaja upravo bio u segmentu ručnih modela, pre svega namenjenih planinarima i ljudima koji uživaju u kretanju po prirodi ili onima kojima bi ovakve naprave mogle da posluže kao alternativni način za orijentaciju. Pre mnogo godina kada smo se u „Svetu kompjutera” prvi put bavili temom GPS-ova, predstavili smo model Magellan 310, koji je za današnje pojmove smešan uređaj, ali je u to vreme bio vrhunac tehnologije. Uređaj je imao negrafički LCD ekran na kojem su se ispisivale koordinate i nadmorska visina, a postojao je i rudimentarni pokazivač pravca koji je mogao da posluži kao orijentir kuda se kretati da bi se stiglo do cilja koji je unapred određen (unošenjem koordinata – geografske širine i dužine) ili do cilja koji je ranije memorisan (pozicija snimljena u uređaj dok se boravilo na toj tački). Magellan danas pominjemo samo zato što se iz njega izrodila čitava serija uređaja, od kojih je danas verovatno najpoznatiji Garminov eTrax Vista HCx. Oba uređaja spadaju u takozvanu seriju ručnih multifunkcijskih, koji uz nešto dodatne opreme omogućavaju korišćenje praktično u svim uslovima – prilikom pešačenja, vožnje automobilom, nekim dvotočkašem ili brodom. Za prave avanturiste ovi modeli mogu da posluže i kao pomoćno sredstvo prilikom letenja.

eTrex Vista HCx naslednik je istoimenog modela C i zapravo ponajviše liči na mobilni telefon. U kućištu otpornom na vodu smešten je veoma moćan GPS uređaj koji uz satelistsku navigaciju nudi i pravi kompas i barometarski visinomer. Napaja se iz dve AA baterije, što omogućava laku zamenu na terenu kada je punjenje praktično nemoguće, a podržava sve tipove karti – topografske, auto-navigacijske i pomorske. To znači da je ovaj mališan gotovo idealan saputnik u svim situacijama, jer se sa nekoliko podešavanja u meniju veoma lako prelazi iz režima praćenja puta, tzv. off-road režima u sve druge režime, sve do pomorskog. Za razliku od većine automobilskih modela, ovaj pamti celokupnu putanju vašeg kretanja, što je veoma korisno kada se krećete van utvrđenih puteva jer ćete lako naći putanju za povratak. Vista HCx nema klasičnu internu memoriju, ali na SD kartici se može pohraniti praktično neograničena količina različitih mapa. Jedna od autoru dragih mogućnosti ovog modela jeste laka montaža na motocikl. Iako Vista ne nudi mogućnost govora i takvog informisanja da je potrebno skrenuti, ona to čini grafički vrlo prihvatljivo. Jedino ograničenje ovog modela je mali ekran, pa je potrebna veća koncentracija prilikom gledanja i vožnje.

Zum, zum, Zumo...

Za ljubitelje dvotočkaša suvereni vladari navigacije su uređaji Garminove familije Zumo. Nešto stariji model 550 i noviji 660 nude pun komfor vozačima bajkova. O koliko se dobro konstruisanim uređajima radi verovatno najbolje govori činjenica da ih poznati proizvođači nude kao dodatnu opremu na svojim motorima. Zumo modeli nude navigaciju kako na drumu tako i u offroad okruženju, a ono što je bitno jeste da su otporni na sve vremenske uslove. Touch screen ekran je projektovan tako da se njime može upravljati i sa rukavicama, a posebni premaz sa UV zaštitom omogućava očitavanje ekrana i kada sunčevi zraci nepovoljno padaju na njih. Kako motocikli često nemaju merač količine goriva, putni kompjuter na Zumo modelima može se podesiti da tako obaveštava o prognoziranom vremenu kada treba posetiti benzinsku pumpu. Bluetooth omogućava da se s jedne strane poveže mobilni telefon na Zumo, a s druge Zumo sa kacigom koja ima BT prijemnik tako da vozač dobija zvučne informacije o tome kuda treba da vozi, a takođe može i da telefonira u toku vožnje. Kod pojedinih modela moguće je i slušanje muzike.

Vozi, vozi, ali i zaplovi

Ako ste vlasnik čamca, brodića ili jahte – što da ne, i iz nekog razloga ne želite da imate GPS namenjen upravo brodskoj upotrebi, možete se odlučiti za model poput Garminovog serije Nuvi 5xx. Radi se o uređajima koji liče na obične automobilske, ali koji su nešto deblji. Na drugi pogled primetićete da na USB konektoru postoji gumeni poklopac koji sugeriše vodootpornost, a u meniju ćete pronaći različite režime rada za automobil, bicikl, nautiku i pešačenje. Za razliku od običnih Nuvi uređaja, ovaj će vam prikazivati poziciju na putu, ali i van njega, a svaki od navedenih režima može se posebno konfigurisati prema potrebama. Moguće je kreirati rute kroz više tačaka kao kod serije nuvi 7xx. Za razliku od ostalih auto-uređaja, nuvi 5xx ima i kompas stranicu za prikaz navigacionih informacija na rutama van puta.

Ceo svet u džepu

Ako ste vlasnik nekog od tzv. pametnih telefona sa nekom od otvorenijih platformi, na primer Windows Mobilea ili Symbiana, i ako vaš mobilni ima GPS prijemnik, od njega možete načiniti pravi, mali, moćni navigator u džepu. Na tržištu postoje generalno tri platforme za mobilnu navigaciju, od kojih je Google Maps, barem zasad, neupotrebljiv u našim uslovima kada je reč o potpunom navođenju. Preostaju iGo i Garmin Mobile XT. Naravno, većina proizvođača mobilnih uređaja nudi i svoje mape, ali kao i u slučaju Googlea, one su relativno male upotrebljivosti u našoj zemlji. Nakon instalacije jednog od dva pomenuta softvera ili kupovine SD kartice sa ovim programima, vaš telefon će se ponašati isto kao i GPS uređaj navedenih proizvođača. Ubacivanje mapa možete uraditi, u slučaju Garmina, preko programa MapSource, a na isti način možete slati i tačke interesa i slične podatke. Ono što navigaciju preko mobilnog telefona čini zanimljivom jeste mogućnost da se aparat posredstvom GSM/3G mreže može „informisati” o stanju na putevima (vrlo slično kao i preko TMC sistema ukoliko postoji), ali i o vremenskim uslovima. Takođe, informacije o kretanju moguće je slati preko SMS-a ili nekog drugog vida komunikacije, što može biti korisno u nekim ekstremnim slučajevima (na primer, prilikom kretanja po nebezbednom terenu i u slučaju da želite da glumite velikog špijuna). Jedna od prednosti svakako je i A-GPS (Assisted GPS – potpomognuti GPS), što podržavaju neki telefoni, a zapravo se radi o pozicioniranju koje se oslanja na mrežu mobilnog provajdera sa ciljem da poboljša performanse klasičnog GPS pozicioniranja, bilo da se radi o ubrzanom fiksiranju startne tačke (prvo paljenje uređaja) bilo da se radi o orijentacionoj poziciji u situaciji kada GPS signal ne prodire do uređaja. A-GPS funkcioniše tako što koristi podatke sa mrežnih servera, preko kojih dobija brže podatke o orbiti satelita, tačnom vremenu, koordinatama bazne stanice na koju je trenutno telefon priključen, kao i druge informacije (na primer, o anomalijama u jonosferi koje bi mogle da utiču na promenjen prijem GPS talasa). Takođe, serveri su u stanju da obrade fragmente GPS informacija koje u tom trenutku telefon prima, te da ih „ukrste” sa podacima vezanim za baznu stanicu sa koje upit dolazi. Na taj način dobija se brža informacija o poziciji, ali po cenu povećanog protoka podataka između telefona i mreže.

Korišćenjem Google Mapsa na mobilnom telefonu možete se registrovati na servis Latitude i na taj način podeliti svoju lokaciju sa prijateljima. Tako u svakom trenutku možete videti kretanje u realnom vremenu vaših drugara, a i oni vaše, naravno uz uslov da su dotične osobe uključile GPS i dozvolile razmenu podataka o lokaciji.

Skijanje i potraga za blagom

Skijašima su potrebne sasvim posebne mape. Za Kopaonik i još neka skijališta Lovro Ilijašić, zaljubljenik u skijanje i član Gorske službe spasavanja Srbije, napravio je i stavio na besplatno raspolaganje mape koje sadrže i topografske podatke. Mape rade na većini Garminovih uređaja, kao i u programu Garmin Mobile XT za Symbian, Palm OS i Windows Mobile platforme. Mape su dostupne preko sajta www.skidea.com, a deo podataka ustupljen je i za projekat www.openstreetmap.org.

Široki prodor GPS-a omogućio je i mnoge druge primene ove prvenstveno vojne alatke. Od prvih dana komercijalizacije GPS-a počela je da funkcioniše takozvana GeoCaching igra, koja podrazumeva da neko sakrije „blago”, najčešće neki novčić, koordinate postavi na sajt i ljudi se zabavljaju lovom na blago – u poslednje vreme na www.geocaching.com mogu se naći i zadaci na našoj teritoriji – doduše, ne u prevelikom broju i ponajviše zahvaljujući strancima.

I, gde je kraj?

Profesionalna upotreba GPS-a sasvim je druga priča. Uređaji visoke preciznosti koriste se u preciznom premeravanju tačaka za koje su se nekada koristili geometarski optički uređaji i na taj način ovaj posao je znatno pojednostavljen. U pojedinim zemljama gradske komunalne inspekcije proveravaju da li su vlasnici restorana postavili letnje bašte baš na površini koja je dozvoljena jednostavnim šetanjem inspektora koji na leđima nosi ranac sa antenom i u ruci konzolu. Njegova „šetnja” međom bašte ocrtava tačnu lokaciju i tako se proverava da li je sve po propisima. GPS praćenje drumske flote prevoznika umnogome olakšava život vlasnicima kamiona – uređaji koji su priključeni na kompjutere kamiona s jedne strane i na GPS s druge daju tačne informacije o tome da li vozač poštuje rutu kretanja, obavezna odmaranja, protokole zagrevanja motora ili možda isisava nešto nafte iz tanka i preprodaje je. Sve su češći akviziteri velikih kuća koji u svojim terminalima za prodaju robe, kafićima ili prodavnicama imaju GPS prijemnik, tako da u trenutku prodaje robe prenosni terminal tačno beleži lokaciju na kojoj se prodaja dogodila, što im znatno olakšava posao jer se umesto ukucavanja adrese koordinate dobijaju automatski. U svetu, GPS u taksi vozilima, koji je u vezi sa centralom, omogućava da sistem sam bira vozilo koje šalje putniku na bazi lokacije svih automobila, njihove blizine i zakrčenosti puteva. Mi smo, nažalost, još daleko od toga, ali za utehu je to što više gotovo da nema taksi vozača bez običnog GPS navigatora. O ovim i mnogim drugim GPS primenama verovatno će biti više reči u budućnosti.

Relja JOVIĆ