Intel Core i3-530

Intel Core i3-530

Istovremeno sa modelima Core i5 serije 600 Intel je predstavio još jednu familiju procesora. Nazvana Core i3, ta familija je za klasu slabija, ali i jeftinija.

Kao i Core i5-6xx procesori, i modeli Core i3 koriste 32 nm jezgro Clarkdale, pa je sasvim logično da imaju vrlo slične specifikacije i mogućnosti. Procesori su, naravno, namenjeni podnožju LGA1156, tj. matičnim pločama sa serijom 5 Intelovih čipsetova. Imaju dva jezgra, svaki sa po 256 KB drugostepenog keša i zajedničkih 4 MB L3 keša. Oni rade na nešto nižim radnim taktovima i nemaju Turbo Boost mogućnosti. Integrisan „northbridge” i kod njih postoji, pa i Core i3 modeli uz matične ploče sa odgovarajućim čipsetom (trenutno su to Intelovi H55 i H57) mogu da pruže solidne video mogućnosti bez dodatne PCI-Express grafičke kartice.

Za početak, Intel je predstavio dva člana – Core i3-530 i Core i3-540, koji se razlikuju samo po jednoj osobini – naravno, po radnom taktu. Slabiji model „kuca” na 2,93 GHz, dok je radna frekvencija bržeg 3,067 GHz. Grafički deo ovih procesora radi na 733 MHz, što je identično kao i na svim Core i5 modelima (izuzev Core i5-661 koji smo već pominjali – Intel GMA HD kod njega radi na 900 MHz). Intel je i u ovu seriju procesora uključio HyperThreading, pa i oni „deluju” kao da su u pitanju četverojezgarni modeli.

Već smo pominjali koje serije procesora zamenjuju novi modeli, ali nije zgoreg to ponoviti. Od četverojezgarnih, Core i7 u penziju šalju modele Core 2 Quad Q9000, dok Core i5 serije 700 odmenjuju procesore iz serije Q8000. Jači dvojezgarni modeli jesu oni sa oznakom Core i5 600 i oni su naslednici Core 2 Duo procesora serije E8000. Prema tom redosledu stvari, modeli koje predstavljamo (Core i3-530 i i3-540) dolaze na mesto modela Core 2 Duo E7500 i E7600.

Za sámo testiranje izabrali smo slabiji model Core i3-530 i, logično, njemu suprotstavili „za penziju viđenog” prethodnika Core 2 Duo E7500, koji se s njim savršeno poklapa i po radnom taktu i po ceni. Odmah da napomenemo da je zbog skuplje platforme i DDR3 memorije za opciju sa Core i3 procesorom potrebno je izdvojiti više novca, ali se očekuje da će se ta razlika minimizovati u narednih nekoliko meseci.

Postignutim rezultatima više smo nego zadovoljni, mnogo više nego što je to bio slučaj kod dvojezgarnih, tj. „a la četverojezgarnih” Core i5 procesora serije 600. „530-tica” je debelo prednjačila u odnosu na svog prethodnika u gotovo svim testovima sa dvocifrenom razlikom, a u nekim situacijama je razlika prilazila i 50 odsto. Očigledno je da je Nehalem arhitektura vrlo dobro ispeglana i da je postojeći softver već sada odlično optimizovan za nju, tj. da koristi mogućnosti koje ona donosi.

Slično kao i u slučaju Core i5 procesora sa Intel GMA HD „integralcem”, smatramo da ni Core i3 neće imati prevelike koristi od njega. Procesor koji košta mnogo više od 100 dolara ne verujemo da će veliki broj ljudi koristiti uz integrisanu grafiku, a i „penali” koji su plaćeni zbog toga nisu mali. Na primer, Core i3-5x0, kao i Core i5-6xx, ima memorijski kontroler izmešten u drugi čip, a ne u sklopu glavnog procesorskog jezgra kao kod jačih Core i5 i svih Core i7 modela.

Ali, donesena je odluka i Intel je neće menjati ove godine, bar što se tiče i3 procesora. U sledećem broju pregledaćemo šta nude naslednici Pentium (Dual Core) klase, modeli koji se i dalje zovu Pentium iako su bazirani na arhitekturi Nehalem. Oni su prvi kod kojih će se masovnije koristiti integrisani grafički kontroler. Core i3 i i5 modeli pokazali su se kao vredni naslednici Core 2 Duo generacije procesora, koja sada ide u zasluženu penziju. Nešto bolju budućnost predviđamo slabijim Core i3 procesorima, a odlični Core i5 su tek oni sa stvarna četiri jezgra serije 700.

Saša UZELAC