Ivo Džima ili Severna Koreja, šta izabrati sledeće, za šta se zapaliti i neumitno se ugasiti nakon Y meseci kovanja planova i maštanja?

Šta čovek treba da uradi da bi ga pustili u radioaktivni pakao? Češem se po temenu i nerviram nakon intervjua u ukrajinskoj ambasadi, tom udaru čekića po keramičkoj konstrukciji nade da ću konačno dobiti custom S.T.A.L.K.E.R. turu po užoj okolini nuklearne elektrane u Černobilju. Ministarstvo bratske južnoslovenske zemlje traži nekoliko hiljada evra, sumu na koju se Politikin finansijski direktor zacenio kao Džona Džemison kada mu je Piter Parker zatražio povišicu (http://tinyurl.com/36cgpmw). Buhahahahahaaa. Yeah. Ti zamišljaš da si Lazanski, hahahahahahahhaaaaa. Nope.

Ivan Čabrilo, Zoltan Idei i ja, njihov spiritualni lider i najomraženiji lik njihovih lepših polovina, zimus smo razdrljili košulje i svečano odlučili da ovog proleća/leta odemo u posetu havarisanoj atomskoj centrali u blizini Černobilja/Pripjata. Njih dvojica konstruisali su kolaž uverljivih laži za žene/devojke („Qzma me vodi u Budimpeštu na sajam mrežne opreme, sve plaća Cyberdyne Systems, ovoga mi krsta, Beatrisa!”), dok sam ja bio pošteđen toga, jer moja lady zna s kim ima posla. You don’t pokušavaš da zaustaviš Qzmu kad se žarko zagreje za novu igračku (HTC Desire, SLURP!) ili putovanje na lokaciju egzotičniju od Obedske bare ili podnožja Fruške Gore.

Elem, studiozni pregled ukrajinskih online oglasa doneo je nekoliko opcija za turističku turu, od kojih je svaka bila zamišljena kao kratka, poludnevna vožnja i blic razgledanje. Naravno, nismo se zadovoljili ovim bullspit ponudama za široke narodne mase... Hoćemo „Full Monty” ugođaj, hoćemo da kampujemo u Zoni, hoćemo vodiča koji će nas provesti kroz Crvenu šumu, koji će hteti da nas slika na ferris wheelu u centru Pripjata i na peronu železničke stanice Jupiter. Tako nešto niko nije nudio ni u naznakama, tako da se razočarasmo i utonusmo u blagu depresiju. Splass...

Prekinutu flešom genijalnosti! Ukrajinska ambasada u Beogradu, obratićemo se njima sa oficijelnim zahtevom! Papir sa pečatom Politike, očešljanost, obrijanost, game faces, ko će ostati imun na ovakvu logistiku? Niko, mislili smo puni entuzijazma. Ali, kada neko ima posla sa južnim Slovenima, neprijatna iznenađenja nisu izuzetak već pravilo: nakon prvog intervjua, na kome nismo čuli ništa osim „nema problema, ma, naravno, i vi sjajni momci ste!”, došao je i drugi, na kome je embahada postavila pitanje finansija. Gulp. Finansija? Zar državi Ukrajini nije u interesu da se naširoko i nadugačko piše o Černobilju? Serija tekstova u svim glavnim Politikinim izdanjima koje će videti bar milion ljudi! Ne tražimo apartman u Sočiju ili Sevastopolju sa namerom da pišemo o noćnom životu crnomorske rivijere! Ne molimo za animir dame iz državne ergele koje bi nas hranile grozdovima i svinjskim butovima, a mi podrigivali kao Brus Kembel u „Army of Darkness”. Aman-zaman, hoćemo da nam omogućite da pet dana spavamo u nekoj kasarni na obodu Zone i da nam dodelite nekog vojnika/nesrećnika koji zna engleski i poznaje teren (častili bismo ga američkim dolarima, dammit!). Zašto hoćete da nas ogulite kao kuvani krompir? Moj kum Zoli prepoznaje scenario verbalne eskalacije i stavlja mi ruku na usta pre nego što sam počeo tiradu o Manštajnu, Blickrigu i „kakobibiloboljedavasje... *grmblj*... überalles... *1941*... mljmljuwwgm*... *anzer*... *Hitl*...”. Shut up Qzmo, ne pali mostove za sobom.

Dobra strana činjenice da smo izvisili za Ukrajinu je kolektivni uzdah olakšanja životnih pratilja nas trojice wannabe S.T.A.L.K.E.R.A, koje su valjda zamišljale da ćemo tamo pasti nuklearnu travu, kopati kažiprstom po rupama u betonskom sarkofagu reaktora i kusati atomski goo, kupati se goli u bazenima sa fluorescentnom zelenom tečnošću ili raditi nešto slično čime bismo povukli radijaciju u testise i pravili mutantnu petoglavu decu do kraja života. Heh, radosti i veselja, idemo na more umesto toga... Plutaćemo u plićaku, pevati šlagere, a ja ću deset dana biti na automatskom pilotu, sanjajući torentirane terabajte koji lagano kaplju na moj hard disk.

Oh well, precrtajmo još jednu fantaziju u blokčiću označenom sa „100 must do aktivnosti until smrt”. Ivo Džima ili Severna Koreja, šta izabrati sledeće, za šta se zapaliti i neumitno se ugasiti nakon Y meseci kovanja planova i maštanja?

Miodrag „S.T.A.L.K.E.R.” KUZMANOVIĆ