Pretpostavljamo da ste svi čuli za japansku kompaniju Nintendo. Isto tako, ne verujemo da među vama ima nekog ko nije čuo za njihovog superjunaka Marija. Simpatični brkonja godinama nas uveseljava svojim avanturama i, kako sada stvari stoje, ne namerava da prestane. A znate li kako je sve počelo? Kako je ovaj vodoinstalater stekao toliku slavu? Odakle je sve krenulo? Verovali ili ne, saga je počela daleke 1981. godine igrom Donkey Kong.

Mnogi igrači nisu svesni ovog podatka, ali istina je – Mario se prvi put pojavio upravo u pomenutom blockbusteru. Ipak, tu postoji jedna začkoljica, a ona se ogleda u tome da je glavni junak igre prvobitno nazvan Jumpman, te da je kasnije prekršten u svima poznato ime. S druge strane, u serijalu Donkey Kong igara Mario je stolar a ne vodoinstalater, što je mnoge navelo na to da previde činjenicu da je zaista reč o autentičnom brkajliji.

Donkey Kong

Donkey Kong (www.romnation.net/srv/roms/55919, 49 KB – verzija za arkadni aparat) jeste igra jednostavnog zapleta. Kao u Godzila like filmovima, nekakva džinovska gorila Kong došetala je do civilizacije i onda se zaljubila (eh, šta rade te žene). Mario je imao tu nesreću da je predmet obožavanja ludog apea upravo njegova devojka Paulina. Kong je, tako, zgrabio Paulinu i počeo da se vere po nekakvom gradilištu. Mario, neustrašiv kao i uvek, odmah je pojurio za njim ne razmišljajući o krhkim platformama, polomljenim merdevinama, opasnim vatrenim plamenovima koji sukljaju unaokolo, ali ni o tome šta bi razjarena životinja mogla da uradi da bi odbranila ljubav svog života.

Radnja se odvija na statičnom ekranu, a cilj igrača (osim na poslednjem nivou) jeste da se popne na najvišu platformu na kojoj se nalazi Paulina. Igra ima svega četiri različita nivoa i oni se ponavljaju po unapred utvrđenom šablonu. Tako se, recimo, prva sekvenca sastoji od prvog i četvrtog ekrana, druga zahteva da pređete prvi, treći i četvrti ekran, a tek u trećoj deonici imate priliku da odigrate sva četiri nivoa prirodnim redosledom. Na početku svakog nivoa Mario se nalazi pri dnu ekrana i čeka ga izbegavanje buradi koje Kong baca ka njemu, bežanje od vatre koja izlazi iz bureta, preskakanje platformi, korišćenje „liftova”, pentranje po merdevinama itd. Četvrti nivo je drugačiji, jer je tu potrebno izvaditi nekakve velike klinove koji drže sve platforme na okupu (jednostavno pređete preko njih) dok vas jure vatreni plamičci. Nakon toga, Kong pada s velike visine pravo na glavu, a vi ponovo možete da zagrlite svoju ljubljenu.

Očekivano, grafika i zvučni efekti su negde u osnovnom opsegu, ali je cela „scenografija” neodoljiva i može da se opiše rečima – jednostavno a dobro. Upravljanje je takođe u ovom domenu i, pored tastera za kretanje levo-desno-gore-dole, koristi se još samo taster za skok. To ne znači da je igra lagana i da se prelazi za tili čas, naprotiv! Oh, kako će vas Kong samo izluđivati salvama buradi, pa tek onda vatreni plamičci koji plešu unaokolo kao da su živi ili nivo sa liftom... Inače, u celoj priči Mario nije baš toliko mutav. Naime, po nivoima se mogu naći razbacani stolarski čekići. Kada ih pokupi, Mario može da se obračunava s neprijateljima tako što će ih „zakucati” za zemlju. Nažalost, dok mu se čekić nalazi u rukama i onako sumanuto lupa po podlozi onemogućeno je penjanje po merdevinama ili skakanje, tako da ste zaheftani za jednu platformu sve dok „dejstvo” čekića ne izbledi.

Crazy Kong

Iako je bio neverovatno popularan, Donkey Kong (bar kada se prodaja arkadnih aparata uzme kao parametar) nije dostigao slavu igračkih perjanica s početka osamdesetih godina prošlog veka. Mislimo, naravno, na Space Invaderse i Pac-Man. Zbog toga što Nintendo nije uspevao da isprati zahteve tržišta, razne kompanije „sa strane” uspele su da prigrabe deo kolača za sebe. Jedna od njih je i kompanija Falcon, koja je posedovala Nintendovu licencu za proizvodnju i distribuciju igre na tržištima van Severne Amerike. Šta mislite, da li ih je zakon sprečio da plasiraju nekoliko hiljada aparata i u SAD?

Crazy Kong (www.romnation.net/srv/roms/55692, 165 KB – verzija za arkadni aparat) praktično je klon Donkey Konga koji se na tržištu pojavio iste godine kada i original. S obzirom na to da radi na inferiornijem hardveru, igra nudi nešto slabije performanse. Prvo što se uočava jeste potpuno različita paleta boja, zatim izostanak muzičke podloge, kao i to da su zvučni efekati primetno slabijeg kvaliteta. Međutim, ono što je mnogo bitnije vezano je za sam gameplay. Igra je znatno lakša, te donosi nivoe poređane prirodnim redosledom, koji se kasnije ponavljaju.

Donkey Kong Junior

Zvaničan nastavak igre (www.romnation.net/srv/roms/55920, 126 KB – verzija za arkadni aparat), koji se na tržištu pojavio već 1982. godine, zanimljiv je zbog nekoliko stvari. Pre svega, došlo je do promene glavnog lika, a još je bitnije to što je Donkey Kong Junior jedina igra u istoriji u kojoj se Mario pojavljuje kao negativac (uslovno rečeno). Naime, igrač se sada nalazi u ulozi Kongovog mladunčeta i cilj mu je da oslobodi utamničenog oca. Radnja se ponovo odvija na statičnom ekranu, dok igrač ka vrhu kreće iz donjeg levog ugla ekrana. Junior je pravi akrobata, pa pored skokova može da se vere po lijanama, odnosno da koristi po dve kako bi se brže kretao gore-dole. Mario se nalazi na vrhu ekrana, odakle ka Junioru „ispaljuje” nekakve ptice napasnice i gladne pirane. Baš kao i prethodnik, nastavak ima četiri različita nivoa koji pred igračem „iskaču” po unapred definisanom šablonu. Treba napomenuti to da je igra prilično teška i da zahteva odličnu koordinaciju, brze reflekse i poznavanje ponašanja neprijatelja.

Donkey Kong 3

Ako je Donkey Kong Junior doneo sasvim drugačije izvođenje i promenu glavnog lika, šta onda reći za Donkey Kong 3 (www.romnation.net/srv/roms/55918, 84 KB – verzija za arkadni aparat)? Igra se u salonima zabave pojavila krajem 1983. godine i, na iznenađenje mnogih, opet je bila u pitanju radikalna promena pravca kretanja. Slobodno možemo da kažemo da je jedina konstanta u sve tri igre zapravo njen glavni protagonista – Kong!

Mario je postao zvezda i otišao je na turneju, pa je Kong ovog puta rešio da napastvuje nekog baštovana po imenu Stenli. Bezobrzni ape izgradio je bazu tik iznad njegovog vrta, a u svoje devijantne planove uključio je i košnice porodice pčela koje žive u blizini i lokalne crviće. Cilj igrača je da spreči pčele da mu počupaju i odnesu useve, ali i da otera Konga što dalje od tla (ovaj visi na dve lijane tačno po sredini ekrana). Donkey Kong 3 više nije platformska već čista pucačka igra. Naime, Stenli je naoružan nekakvom skalamerijom iz koje se ispaljuje otrov za insekte. Time se usevi brane od napasnika, a kad se stigne, valja i Konga malo pošpricati ovim medikamentom. Svaka akcija tog tipa za rezultat ima veranje Konga za stepenik više ka vrhu ekrana. Osim kretananja levo-desno, Stenli može da se uspne na (višespratne) platforme i tako postane bliži Kongu.

Donkey Kong Country

Donkey Kong 3 bila je poslednja igra u serijalu koja se pojavila za arkadni aparat. Na nastavak se čekalo predugih 11 godina (ne računamo Game Boy verziju iz 1993. godine) – sve do 1994. godine, kada se u izvedbi za Super Nintendo Entertainment System pojavio Donkey Kong Country (www.romulation.net/Retro/SNES/Donkey_Kong_Country.7z.html, 2,5 MB).

Šta je novo? Zapravo sve! Igra je prešla dugačak put i od platforme na statičnom ekranu, preko pucačine, stigla do skrolujuće platformske igre. Igrač se sada nalazi, ni manje ni više, nego u ulozi Konga lično, a cilj mu je da pokupi banane koje su mu oteli Kremlingsi. Playing world sastavljen je od 39 nivoa, što u prevodu znači da vas očekuje prilično duga zabava. Zanimljivo je to što Kong nije sam i što mu se u avanturi pridružio njegov nećak Didi. Ovaj vragolan nije snažan, a ni krupan kao njegov strika, ali je zato znatno pokretljiviji i daleko brže se kreće. Igrač u svakom momentu može da se switchuje između vođenih karaktera i na taj način strategiju igranja prilagođava neprijateljima koje sreće. Iza ovakvog sistema igranja krije se još jedna pogodnost, koja se ogleda u podatku da Donkey Kong Country mogu igrati i dva igrača istovremeno, i to u svojevrsnom cooperative modu (ili jedan protiv drugog u „ko će brže da stigne do cilja” modu). Inače, neprijatelji mogu da se eliminišu klasičnim naskakanjem na glavu, potom udarcima pesnica o zemlju ili, pak, bacanjem predmeta koji se mogu naći u okolini. Takođe, na pojedinim deonicama kao sredstvo naplate dugova možete iskoristiti neku od divljih životinja (zajahati nosoroga, recimo), što dodatno olakšava napredovanje.

Donkey Kong Country je prodat u osam miliona primeraka. Jedna je od prvih igara koja koristi prerenderovanu 3D grafiku, a krase je i odlični zvučni efekti. Možda nema mnogo veze sa originalnim Donkey Kongom, ali je sigurno u pitanju istinski hit.

Donkey Kong Country 2: Diddy’s Kong Quest

Rareware je postigao ogroman uspeh izradivši Donkey Kong Country, odnosno prenevši franšizu u vode side-scrolling platformskih igara. Zbog toga su iz kompanije Nintendo odlučno zahtevali da se nastavak što pre nađe na tržištu kako bi se iskoristila gužva i izvukla još koja zelena novčanica iz džepova igrača. I tako, samo godinu dana nakon izdavanja originala, svetlost dana ugledala je igra Donkey Kong Country 2: Diddy’s Kong Quest (www.romulation.net/Retro/SNES/Donkey_Kong_Country_2_-_Diddy%27s_Kong_Quest.7z.html, 2,8 MB). Logično, još jednom u izvedbi za SNES.

Na početku igre saznajemo da je Donkey Kong kidnapovan, te da otmičari zahtevaju ne malu količinu banana kako bi ga oslobodili. Nećak Didi ne može da se pomiri sa činjenicom da mu je mentor utamničen i zajedno sa svojom devojkom Diksi kreće u misiju spasavanja. Radnja se ovog puta odvija na Krokodilskom ostrvu, a igrače ponovo čeka četrdesetak nivoa raspoređenih na osam oblasti. Gameplay je doživeo samo kozmetičke promene, što znači da su tu prepoznatljivo okruženje i radna mehanika. S neprijateljima se možete obračunavati sami ili u paru, a zadržan je i takmičarski mod u kom je cilj poraziti drugog ljudskog igrača. Didi i Diksi imaju posve drugačije osobine, a pridodate su i neke mogućnosti koje nisu viđene u originalu (na primer, opcija da popnete saigrača na ramena i potom ga ispalite kao đule na protivnike). Naravno, zadržana je i mogućnost „upravljanja” životinjama (to vam dođe k’o vozila u modernim igrama), tu je i gomila bonus oblasti, obračuni sa bossovima i slično.

Donkey Kong Country 2: Diddy’s Kong Quest je s tehničke strane izuzetan. Divna grafika, mnoštvo specijalnih efekata, odličan zvuk... Dve igre i dva hita zaredom iz Rarewarea.

Donkey Kong Country 3: Dixie Kong’s Double Trouble

Iako uopšte nije reč o rđavom ostvarenju, Donkey Kong Country 3: Dixie Kong’s Double Trouble (www.romulation.net/Retro/SNES/Donkey_Kong_Country_3_-_Dixie_Kong’s_Double_Trouble.7z.html, 3 MB) jeste najslabiji deo u serijalu Donkey Kong Country. Ovaj nastavak je prodat u nešto manje od tri miliona primeraka i nedvosmisleno pokazuje da su se igrači zasitili dogodovština porodice Kong. Izdati tri nastavka za tri godine uopšte nije mala stvar, a da ne govorimo o tome da je trebalo pratiti standarde koji su postavljeni originalom.

Zaplet je opet izgovor da se inicira još jedna avantura. Donki i Didi otišli su na pecanje i gubi im se svaki trag. Diksi, kao i svaka druga ljuba, izuzetno se zabrinula za zdravlje svog dragog, pa kreće da ga traži. Pomoć joj pruža njen rođak Kiddy Kong. Izvođenje je ostalo netaknuto, baš kao i igrački modovi, koji kao da su preslikani iz igre u igru. Donkey Kong Country 3: Dixie Kong’s Double Trouble definišu poslovično dobra grafika i audio sekcija.

Donkey Kong 64

I kada su svi pomislili da je franšiza Donkey Kong na izdisaju, Rareware 1999. godine na sto baca još jedan megahit. Donkey Kong 64 (www.romulation.net/N64/Donkey_Kong_64.7z.html, 55,4 MB) jeste igra za konzolu Nintendo 64 i predstavlja prirodan nastavak priče prezentovane u serijalu Donkey Kong Country.

Nova igračka platforma donela je nove mogućnosti, tako da se radnja preselila u full 3D okruženje i dobila obrise modernih platformskih ostvarenja (uticaj Crash Bandicoota i sličnih naslova je očigledan). Priča je ostala manje-više ista – poznati zloća King K. Rool rešio je da sa mape izbriše Kongovo ostrvo tako što je za njega spremio nekakav ogromni laser. Na njegovu žalost, laser je zatajio u poslednjem trenutku, pa je reptil osmislio novi plan – da kidnapuje celu Kongovu porodicu. Naravno, na vama je da ih oslobodite, čime vam se na raspolaganje stavljaju novi likovi i njihove unikatne sposobnosti. Pored Donkey Konga i njegovog sestrića Didija, igrom će prodefilovati još tri apea.

• • •

Polako dođosmo do kraja još jednog pregleda. Valja reći još i to da serijal Donkey Kong sadrži još nekoliko igara/podserijala. Za neka druga vremena ostavili smo Donkey Kong Land (Game Boy), potom Donkey Konga (GameCube), Donkey Kong Jungle Beat (GameCube)...

Vladimir PISODOROV