Kada kažemo platformska igra, na šta zapravo mislimo? Na skrolujuću jurnjavu poput Sonica, na nadmudrivanje na statičnom ekranu kao u Donkey Kongu ili je možda u pitanju pucačina a` la Jim Power? Odgovor na postavljeno pitanje zaista je teško dati, pošto se tokom godina definicija platformskog žanra menjala brzinom kojom je napredovala i sama igračka scena. Ako se vratimo, way back, na početak osamdesetih godina prošlog veka, videćemo da se uspešnim platformskim naslovom nazivalo svako ostvarenje čija se radnja odvijala na statičnom ekranu. Ima toliko svetlih primera da njihovo nabrajanje izlazi iz svakog konteksta. Ipak, praveći ove naše Test of Time retrospektive do sada smo uvek uspevali da zaobiđemo priču o rudaru Viliju. Hrabro spadalo obeležilo je eru 8-bitnih kućnih računara, a svoju matičnu platformu (Spectrum) uzdiglo je do nebeskih visina. Vilijeve dogodovštine toliko su bile popularne da se novac prilikom kupovine nije štedeo, radnje su vrvele i od portova za tada sve znane platforme. Jednom rečju, vladala je opšta pomama. Evo, čak i danas svedoci smo toga da se igra uvija u moderno ruho i izdaje, recimo, za mobilne platforme! Uzevši sve to u obzir, pravo je čudo da knjiga ima samo tri (zvanična) poglavlja... Manic Miner Sve je počelo 1983. godine verzijom za ZX Spectrum 48k (www.worldofspectrum.org/infoseekid.cgi?id=0003012, 14 KB), koja je zbog mnogo stvari ostala zabeležena u igračkim analima. Ovo je prva igra za „dugu” sa pozadinskom muzikom, dok kao naslovna numera figuriše Štrausov valcer „Na lepom plavom Dunavu”. Šta je sa izvođenjem i zapletom? Moramo priznati da neka posebna pozadinska priča ne postoji. Vili je jednostavno namakao svoj radni šlem, uključio baterijsku lampu i krenuo u pustolovinu. Pred njim se nalazi okruglo 20 lokacija na kojima mora da pokupi sve svetleće objekte. Negde su to ključevi, negde cigle, negde teniski reketi... Nakon obavljenog zadatka otključavaju se vrata ka sledećoj prostoriji, a da bi do njih došao Vili uglavnom mora još jednom da prođe kroz more prepreka i neprijatelja. Radnja se odvija na statičnom ekranu sa kog vam nema mrdanja dok ne pokupite sve predmete. Iscepkane grede, pokretne platforme, radne trake, pod koji se urušava pod nogama i slične kerefeke samo su deo onoga što vas očekuje. Naravno, tu su i neprijatelji – roboti koji se šetkaju tamo-amo, džinovske oči, ratoborni pingvini, pauci, otrovni bršljen itd. Kao i većinu igara iz ovog perioda, i Manic Minera krasi predefinisano ponašanje neprijatelja i ograničena ruta kretanja. To nikako ne znači da je igra laka, upravo suprotno – namučićete se dok pređete prvu sobu, a kamoli svih dvadeset. Otežavajući faktor predstavlja i činjenica da Vili u svakoj sobi ima ograničenu količinu kiseonika, te da se gubitkom života mora ispočetka početi sa prikupljanjem predmeta na lokaciji. Inače, upravljanje je izuzetno jednostavno i sem tastera za kretanje levo-desno koristi se samo još onaj za izvođenje skokova.Miner 2049er Ovde ćemo nakratko skrenuti s puta i vratiti se jednu godinu unazad. Naime, godine 1982. Big Five Software izdao je igru Miner 2049er za Atari 800 (verzija za C64 – www.oldgames.sk/en/game/miner-2049er/download/5165, 75 KB). Autorima Manic Minera upravo je ovaj naslov poslužio kao inspiracija i smernica u radu. Miner 2049er bio je veliki hit i, baš kao i njegov naslednik, izrađen je za čitavu hrpu platformi iz tog vremena (ne i za Spectrum). U osnovi, i ovde se radi o klasičnom platformskom ostvarenju čija se radnja odvija na statičnom ekranu. Ovog puta igrač se nalazi u ulozi hrabrog pripadnika kanadske konjičke policije po imenu Bounty Bob. On je dobio zadatak da istraži stare Nuclear Nedove rudnike uranijuma i pronađe zloglasnog Yukon Yohana. Pred igračem se nalazi deset različitih rudnika koje valja „pretresti”. Za razliku od Manic Minera, ovde nije potrebno pokupiti naznačeni broj predmeta, već treba preći preko svih dostupnih platformi (menjaju boju kada to uradite) pre nego što istekne raspoloživo vreme. Protivnici se kreću po unapred definisanim rutama i uglavnom su predstavljeni kao nekakve radioaktivne živuljke. Sakupljanjem naročitih predmeta možete se i obračunavati s njima ili ih jednostavno izbegavati tako što ćete ih preskakati. Miner 2049er je jedna od najzanimljivijih platformskih igara s početka osamdesetih godina, a najveće zamerke odnose se na nedostatak muzičke podloge i mušičavu komandu za izvođenje skokova.Bounty Bob Strikes Back! Zvanični nastavak ugledao je svetlost dana 1984. godine. Bounty Bob Strikes Back! (verzija za ZX Spectrum 48k – www.worldofspectrum.org/infoseekid.cgi?id=0000660, 34 KB) donosi 25 rudnika za istraživanje, unapređenu grafiku, bogatije zvučne efekte (i dalje bez muzičke pratnje), ali i donekle izmenjen gameplay. Cilj je isti – treba „pretabanati” sve platforme i usput izbegavati mutirane spodobe (neodoljivo podsećaju na Invaderse). Baš kao i u prvom delu, sakupljanjem predmeta nakratko se dobija mogućnost papanja neprijatelja. Prva velika razlika uočava se u vizuelnoj prezentaciji. Naime, nivoi su dobili kvazitreću dimenziju, tako da objekti imaju svojevrsnu „dubinu”. Dalje, izvođenje skokova nešto je komfornije, a gubitak života ne znači da ponovo morate da trčite preko ranije pređenih deonica. Bez obzira na gomilu tweakova, Bounty Bob Strikes Back! ipak nije dostigao slavu originala.Jet Set Willy Vraćamo se na glavnu priču. Nastavak Manic Minera – Jet Set Willy (www.worldofspectrum.org/infoseekid.cgi?id=0002589, 25 KB) predstavlja jedan od najvećih hitova i jednu od najprodavanijih igara za „spekija”. Igra se na tržištu pojavila 1984. godine i donela sasvim neuobičajen zaplet. Kada su svi pomislili da će Vili krenuti u istraživanje novih rudnika, desilo se nešto neočekivano – Vili je postao bogataš! Kupio je vilu, pribavio svoj dok i jahtu, besan auto, kućnu pomoćnicu i kuvara... Baš je lepo utrošio novac zarađen u prethodnoj avanturi, zar ne? Sa novim društvenim statusom idu i nove „obaveze”, pa je naš junak postao pravi party manijak. Nakon poslednje lude i nezaboravne noći u vili, njegova služavka Marija rešila je da presavije tabak i senjor Viliju postavi ultimatum. Dok svi razbacani predmeti ne budu našli svoje odgovarajuće mesto, Viliju neće biti dozvoljeno da legne u svoj king size krevet i odmori se. Ali, Marija, sedam je sati izjutra, imaj milosti – reče Vili. Ne, senjor Vili, it’s now or never! Oh, well, Vili navlači svoj polucilindar i kreće u potragu za rabacanim predmetima...Iako se čini drugačije, posao uopšte neće biti lak. Naime, prethodni vlasnik vile bio je nekakav izumitelj ili šta već, pa je kuća prepuna kojekakvih „začaranih” objekata i spadala (džinovski žileti, leteća burad, nasilne WC šolje, testere...). Baš kao u Manic Mineru, oni Viliju otežavaju ispunjavanje postavljenog zadatka i odvajaju ga od jednog života prilikom dodira. Da stvar bude još gora, dostupnih lokacija sada je 60 i međusobno su povezane, tako da se neometano možete šetkati tamo-amo. Redosled kojim kupite predmete nije bitan, a važno je istaći to da sobe imaju po nekoliko različitih ulaza/izlaza, te da je potrebno dobro isplanirati rutu kretanja (nekim delovima prostorija moguće je pristupiti samo ako se potrefi pravi ulaz). Kad se samo setimo mapa za igru polepljenih po sobi, ahhhh... Dalje, upravljanje je ostalo nepromenjeno – dva dugmića koriste se za usmeravanje Vilija levo/desno, dok je tu i onaj za izvođenje skokova. Pad sa prevelike visine ubija vas na mestu baš kao u prvom delu.  | |
Jet Set Willy ostaje upamćen i po sjajnoj muzičkoj pratnji – naslovnoj numeri koja je inspirisana Betovenovom „Mesečevom sonatom”.Jet Set Willy II Godine 1985. pojavio se Jet Set Willy II (www.worldofspectrum.org/infoseekid.cgi?id=0002595, 34 KB). Sada, iako je u pitanju zvaničan nastavak, ova igra bi pre mogla da se podvede pod kategoriju expansion pack ili rimejk. Naime, cilj je i dalje isti – treba se dokopati glavne spavaće sobe koju čuva kućna pomoćnica Marija. Ubačene su nove prostorije i spadala, a donekle je promenjen i način upravljanja Vilijem (mogućnost izvođenja skoka u suprotnu stranu u odnosu na već izvedeni, na primer). Zanimljivo je to da ovu igru nije potpisao njen originalni idejni tvorac Metju Smit već programer Derik Rouson. Takođe, simpatičan je i završetak igre kada će Vili spletom okolnosti upasti u WC šolju i naći se na početnom ekranu Manic Minera. Nagovestićemo samo to da vas iznenađenje očekuje i u departmentu putovanja u svemir. The Perils of Willy Kao što smo već nagovestili, serijal Miner Willy sastoji se od tri igre: Manic Miner, Jet Set Willy i Jet Set Willy II. Ipak, Software Projects izradio je 1984. godine još jedan oficijelni „nastavak” – The Perils of Willy. U pitanju je igra za Commodore VIC-20 u kojoj pripitom Viliju treba da pomognete da stigne do kuće. Izvođenje je slično kao u Manic Mineru, što znači da se vraćamo sistemu igranja „soba po soba”. Da biste napredovali pre isteka vremena, potrebno je pokupiti sve note koje se nalaze razbacane unaokolo. Ometaju vas psi, ratoborne ptičurine i kojekakvi leteći objekti. Vladimir PISODOROV | | |
