Brži, lepši, pregledniji, bolji?

Microsoft je baš udarnički prionuo na kampanju reklamiranja/predstavljanja nove verzije svog internet pretraživača. Kompanija iz Redmonda šalje glasne signale da Internet Explorer 9 koristi pun potencijal operativnog sistema Windows i samog računara, te da na taj način omogućava bolje pretraživanje internet bespuća. Još kažu i to da je devetka brža, bezbednija i preglednija od prethodnih verzija IE, a čak se pominje i podatak da osmica brzinski zaostaje čitavih 11 puta. Bez mnogo obaziranja na „čestitke sa lepim željama”, pohitali smo da testiramo prvu oficijelnu betu, koja je svetlost dana ugledala 15. septembra.

Prvo što se uočava jeste sveden upravljački interfejs, koji je očišćen od opcija, menija i toolbarova. Sličnost sa Chromeom i novim Firefoxom više je nego očigledna i jasno ukazuje na to da je minimalističko komandno okruženje danas postalo standard, sve u želji da što veći deo ekrana ostane dostupan za „renderovanje” sadržaja. Ako pođemo od leve ivice ekrana, prvo nailazimo na navigacione dugmiće, odmah do njih je adresno polje na koje se nadovezuju dugmići za reloadovanje stranice, odnosno zaustavljanje njenog učitavanja. Na drugom kraju ekrana nalaze se dugmići za pozivanje home pagea, pristup listi favorita, istoriji posećenih stranica i praćenih feedova (prethodne tri funkcije objedinjene su pod istim krovom), odnosno pozivanje osnovnih komandi (štampanje, zumiranje, snimanje itd.). Što se tiče komandnog okruženja, to je sve! Ne dopadaju nam se previše sićušni tasteri Reload i Stop, ali da su u Microsoftu uspeli da ispeglaju izgled IE i dobiju na prostoru – jesu!

Drugi važan novitet koji upada u oči ogleda se u mogućnosti da korisnik na jednostavan način odredi koji će se add-onovi podizati zajedno sa programom. IE će vas po pokretanju jednostavno pitati da donesete odluku, ali će sve potkrepiti informacijom o vremenu koje se štedi ukoliko se određeni dodatak deaktivira. Dalje, otvaranje novog taba takođe donosi zanimljive informacije, jer korisnik dobija uredno sortiran spisak najčešće posećivanih stranica izveden u obliku thumbnailova (neko u pozadini pominje „hromiranje”?). Ovde beležimo i mogućnost otvaranja ranije zatvorenih tabova, odnosno pozivanje čitave prethodne sesije. Kad smo već kod tabova, važno je napomenuti to da se oni mogu izdvojiti i prikačiti za taskbar, tako da im se pristupa kao posebnim programima. Ukoliko se u tabu koji želite da pinujete za taskbar (ili jednostavno premestite) vrši reprodukcija nekog video fajla, njegovo relociranje neće prekinuti reprodukciju.

Novine beležimo i kada je u pitanju adresno polje, koje je praktično sastavljeno od dva dela. Ukucavanje nekog pojma automatski će sa sobom povući pretragu History baze, na osnovu čega se korisniku na izbor nudi spisak odgovarajućih stranica. U isto vreme, ključna reč se koristi za davanje tzv. sugestija korisniku, koje ga mogu usmeriti na pravi put. Pretraga se vrši uz pomoć servisa Bing, a rezultati često donose i thumbnailove koji jasno ukazuju na traženi pojam. Međutim, prava novina ogleda se u mogućnosti aktiviranja i korišćenja različitih servisa – Yahoo!, Google, Wikipedia i drugi. Podrška stiže u obliku eksternih add-onova na koje vas IE automatski usmerava, dok se njihovo aktiviranje obavlja jednostavnim klikom na korespondentnu komandnu ikonicu smeštenu odmah ispod nađenih pogodaka u okviru same adresne linije. Promena search servisa može da se obavlja u letu, bez ponovnog ukucavanja ključne reči. Very nice!

Verujemo da mnoge korisnike IE do ludila dovodi podatak da ovaj browser ne poseduje nikakav oblik download menadžera. U Microsoftu su se konačno smilovali nad opštom kuknjavom povodom takve situacije i u devetku implementirali ovaj dodatak. U pitanju je jednostavna iteracija download menadžera koja podseća na Mozillino rešenje. Preuzimanje se može zaustaviti i ponovo nastaviti, dozvoljeno je određivanje podrazumevanog direktorijuma u kome će se izvršiti skladištenje fajlova, a tu je i funkcija search, odnosno mogućnost obaveštavanja korisnika po kompletiranju downloada. Nedostaje opcija ponovnog pokretanja otkazanih downloada pošto se oni automatski brišu iz history liste.

Nabrojani noviteti u sprezi sa prečišćenim upravljačkim interfejsom predstavljaju velik korak napred, ali pretpostavljamo da vas zanima i to kako se IE 9 Beta pokazao na testovima. Pre hladnih brojki treba navesti to da ovaj pretraživač koristi novi JavaScript engine nazvan Chakra, da podrazumeva podršku za HTML5 video standard, cedi benefit od GPU akceleracije, te da ima podršku za standarde CSS3 i SVG2. Ipak, na ACID3 testu IE 9 Beta postiže skromnih 95 od 100 mogućih bodova (primera radi, verzija Beta 6 Firefoxa 4 „gađa” 97, dok Chrome 6 postiže celih 100). Na Peacekeeper testu renomirane kompanije Futuremark IE se jedva dovukao do 1975 poena, što je daleko iza Firefoxa 4 Beta 6 koji postiže 3389 poena (Chrome sa gotovo 6000 poena nećemo ni da stavljamo u jednačinu u ovom momentu). Merili smo i vreme za tzv. hladno startovanje pretraživača i opet smo došli do sličnih rezultata – IE 9 Beta je za dve i po sekunde sporiji od Firefoxa 4 Beta 6, dok je poboljšanje u odnosu na IE 8 svega oko pola sekunde. Najznanimljivije je ipak na polju GPU akceleracije pošto Microsoft ističe da je IE 9 trenutno jedini browser koji podržava ovako nešto. Na stranici ie.microsoft.com/testdrive, u podsekciji Performance, nalaze se testovi koji će na muku staviti brzinske sposobnosti browsera kada je rendering grafike u pitanju. Zaista, IE 9 Beta sa lakoćom izvlači 60 frejmova u sekundi (sa uključenom GPU akceleracijom), ali isto to postiže i Firefox 4 Beta 6! Iz Googlea su se već obratili javnosti sa saopštenjem da će novi Chrome 7 izaći na crtu konkurenciji u ovom departmentu.

Nema sumnje, Internet Explorer 9 je korak Microsofta u dobrom pravcu. Beta je zaslužila naše simpatije, ali je po našem mišljenju prerano donositi bilo kakve bombastične zaključke. Konkurencija na polju browsera je strašna i treba sačekati odgovor iz suparničkih tabora (neki su se već isprsili). Kada se to bude dogodilo, napravićemo presek ponude i na muku staviti sve trenutno važne igrače. Dotle se slobodno bacite na testiranje beta devetke, jer ima da ponudi mnogo više od onoga što smo u ovom tekstu uspeli da pomenemo.

Vladimir PISODOROV