Totalno unapređenje

Iako je u ovom trenutku Firefox 3.6 najpopularniji web čitač (ako se poredi sa pojedinačnim verzijama Internet Explorera), moramo da kažemo da se do sada nije ulagalo u njegov dizajn koliko u ostale aspekte. Interfejs ovog programa prilično je zastareo u odnosu na sve konkurente. Ako je suditi po pripremnim verzijama za četvrtu inkarnaciju Firefoxa, to će se vrlo brzo promeniti.

Firefox 4.0 (u trenutnoj Beta 6 verziji) doživeo je potpuno podmlađivanje i zatezanje bora. Interfejs je uglačan i napravljen u skladu sa Vista i Windows 7 radnim okruženjem, dok je korisnički ekran maksimalno pojednostavljen. Sa ekrana su uklonjeni meniji (ukoliko ne možete bez njih, mogu da se vrate), a opcije su prebačene u poseban meni koji se krije iza veoma uočljivog dugmeta Firefox, smeštenog u gornjem levom uglu prozora. Time je dobijeno više prostora za sadržaje sa web stranica, a i tabovi su dospeli u prvi plan. Rad sa tabovima doživeo je velika unapređenja, možda čak i najveća od trenutka kada su oni postali standard kod programa ovog tipa. Za početak, Firefox nudi mogućnost da neki tabovi uvek budu otvoreni i dostupni. To je zgodno u slučajevima kada redovno pristupate nekom sajtu (recimo, webmail nalogu). Umesto da svaki put otvarate prozor ili da vam tab zauzima mesto na ekranu, dovoljno je da takav prozor proglasite stalno aktivnim tabom. Njihovo „stručno ime” je App Tabs i oni se u umanjenoj formi grupišu levo od „normalnih” tabova. Ovakve tabove ne možete da ugasite sve dok im ne promenite status i ne deaktivirate ih iz grupe App Tabs.

Drugi novitet vezan za tabove nazvan Switch to Tab znatno ubrzava surfovanje i pristup sajtu u situacijama kada se na ekranu nalazi veliki broj otvorenih tabova. Već smo navikli na to da kada počnemo da ukucavamo određene adrese u adresno polje Firefoxa dobijamo listu sajtova koje smo ranije posetili, a počinju istim slovima kao i adresa koja se unosi. Sada je ta funkcionalnost proširena pošto Firefox proverava i to da li postoji već neki otvoreni tab sa odgovarajućom adresom. Ukoliko postoji, stavlja ga na prvo mesto u listi predloženih sajtova. Time se smanjuje broj otvorenih tabova i dupliranje njihovog sadržaja jer se korisnik preusmerava na tab koji je već otvoren umesto da ponovo otvara novi tab sa istim informacijama.

Organizacija otvorenih tabova je još jedan od velikih unapređenja koji nas očekuju u četvrtoj verziji ovog programa. Firefox generiše umanjene sličice sadržaja aktivnih tabova koji mogu da se grupišu po želji korisnika. Čak se grupama mogu dodeliti imena radi lakšeg raspoznavanja. Ova opcija deluje veoma atraktivano, ali smatramo da bi bila znatno upotrebljivija da može da sačuva definisane grupe i nakon zatvaranja pripadajućih tabova. Redizajnirani su i Bookmark i Add-ons Manager, mada su autori najavili da će kod ovog drugog možda biti još nekih izmena do finalne verzije. Firefox 4 nudi punu integraciju sa Windowsom 7, tako da omogućava preview tabova i Jumpliste, slično kao Internet Explorer.

Velika pažnja posvećena je sinhronizaciji podataka. Firefox sada može da sinhronizuje ne samo bukmarkove već i istoriju pristupa stranicama, šifre, podatke za formulare, pa čak i otvorene tabove, i to kako na računarima tako i na mobilnim uređajima. Pošto se kroz mrežu (ili etar) tokom sinhronizacije šalju prilično osetljive privatne informacije, one se pre tog čina kriptuju, a server ne čuva podatke koji se na ovaj način šalju.

Iako su vizuelne promene nešto što se prvo vidi, najveće promene su, kao i obično, dobro skrivene od očiju korisnika. Firefox 4 zasnovan je na web platormi Gecko 2.0. Popravljena je kompatibilnost sa W3C standardom, tako da je na ACID3 testu nova verzija dobila 97 od mogućih 100 poena (verzija 3.6 na ovom testu daje 94 poena). Iako se radi o poboljšanju, to je i dalje manje od maksimalnog broja poena koje postižu Opera, Google Chrome ili Safari. Kada smo već kod performansi, treba pomenuti i to da nova platforma znatno brže renderuje stranice. Prema testu Peacekeaper (Futuremarkov online test za browsere), Firefox 4.0 u beta verziji brži je oko 10 odsto od poslednje stabilne verzije (3.6.10).

Nova verzija ima i podršku za HTML5 WebM video kodek. To je novi besplatan kodek koji je razvijen specijalno za reprodukciju video zapisa po HTML5 standardu i predstavlja alternativu H.264 kodeku, što znači da omogućava i reprodukciju HD video materijala. Od pete beta verzije ponuđena je i hardverska Direct2D akceleracija, koja se automatski aktivira na DirectX 10 kompatibilnom hardveru. Platforma Gecko 2.0 donela je i multitouch podršku koja može da se iskoristi na odgovarajućem hardveru pod Windowsom 7.

Isto tako, i sigurnost (stabilnost) aplikacije podignuta je na viši nivo. U slučaju da pojedini plug-inovi kao što su Microsoft Silverlight, Adobe Flash ili Apple Quicktime otkažu poslušnost, to neće uticati na rad samog browsera. Biće dovoljno da se ponovo učita stranica kako bi se plug-in ponovo pokrenuo, dok će svi ostali tabovi funkcionisati kao i do tog trenutka.

Broj noviteta i poboljšanja u šestoj beti četvrte verzije Firefoxa u odnosu na trenutno aktuelnu stabilnu instalaciju daleko prevazilazi broj unapređenja koje smo ovde pomenuli, a do izlaska finalne četvorke najavljena je implementacija još nekih stvari. Iz toga se može zaključiti da su autori Firefoxa ozbiljno shvatili svoj posao i da se nisu zadovoljili samo činjenicom da su u dugotrajnoj i iscrpljujućoj borbi trenutno samo na boljoj poziciji od svih pojedinačnih verzija Internet Explorera, već da je njihov cilj globalna dominacija na tržištu browsera. S druge strane, iako su poboljšanja u tekućoj verziji veoma kvalitetna, postoji još „lufta” – uostalom, mora nešto da se ostavi i za Firefox 5.0.

Branislav BUBANJA