Kratka forma dobija vizuelizaciju

Mudre promene uz zadržavanje osnovnog koncepta

Twitter je oduvek bio nešto posebno. Iako je često označavan kao društvena mreža, ovaj mikrobloging servis zapravo to nikada nije bio. Naizgled haotičan i nasumičan prikaz komunikacije odbijao je mnoge korisnike. Statistika pokazuje da je čak 40 procenata registrovanih posetilaca veoma brzo odustajalo od ovog servisa. Glavni razlog ležao je u pogrešnoj predstavi koju ljudi imaju o Twitteru. Jednostavno, Facebook i Twitter su suviše često na pogrešan način stavljani u istu rečenicu.

Kompanija Twitter Inc. konačno je rešila da promeni ne samo dizajn već i način funkcionisanja ovog sajta. Struktura pratilaca i stvaralaca informacija, naravno, ostala je nepromenjena. Na njoj je i izgrađen uspeh Twittera. Ona ga je učinila posebnim. Novine se odnose na integrisanje sadržaja koji nije tekstualan u sam sajt. Možda se Twitter na ovaj način blago približio društvenim mrežama, ali je integritet očuvan. Pokušaćemo da prodremo u suštinu novog Twittera, dakle, ne samo da opišemo šta je novo već i da potražimo uzroke promene.

Koncept ovog servisa zasniva se na tvitovima – kratkim tekstualnim porukama zbog kojih se na Twitter često gleda kao na SMS Internet. Ograničenje od 140 znakova nije u svim slučajevima donelo samo konciznu komunikaciju i sadržaj koji predstavlja suštinu nečeg. Razvijena je kultura skraćenica i kratkih linkova ka dodatnom sadržaju. Jednostavno, Internet diktira potrebu za većom vizuelnom i zvučnom stimulacijom, tekst nije dovoljan. Do sada su se korisnici manje zadržavali na Twitteru nego što bi to bilo da je netekstualni sadržaj integrisan u sam sajt. Bilo je suviše outlinkova koji su umeli da odvedu korisnike na duže vreme. Dok je Facebook integrisao Internet u sebi trudeći se da postane samodovoljan, Twitter je predstavljao samo informativni servis i centar koji vodi ka drugim sajtovima.

Upravo zbog toga se oko Twittera okupio čitav spektar „web satelita” ili pomoćnih sajtova koji su bili komplementarni ovom mikrobloging servisu. Među njima su svakako najpoznatiji Twitpic i Twitvideo. Pošto Twitter nije podržavao prikaz slika, video klipova ili muzike, pojavili su se specifični hosting sajtovi sa jednom jedinom namenom – da korisnicima Twittera olakšaju život. Takođe, Twitter može u velikoj meri da zahvali za uspeh brojnim nezavisnim programerima koji su imali na raspolaganju otvorenu platformu za razvoj svojih alata. Međutim, kako je Twitter postajao veći, tako je nastojao da centralizuje proces kupovinom najjačih igrača čije je proizvode rebrendirao kao oficijalne. Mnogi se sada zbog toga, ali i zbog novog Twittera plaše da će ostati bez posla. Zvanične aplikacije poput nekadašnjeg Tweetieja za iPhone sada se više koriste nego one koje dolaze od nezavisnih proizvođača.

Statistika pokazuje da čak 92 odsto posetilaca koristi ovaj servis putem samog sajta ili njegove mobilne verzije (twitter.com i m.twitter.com). Oko osam procenata koristi Twitter putem SMS servisa i aplikacija za iPhone i Blackberry. Sve ostale servise koristi jedva tri odsto posetilaca. Ova statistika je, logično, izvedena iz ankete s mogućnošću navođenja više odgovora, jer mnogi koriste više načina za pristup Twitteru. Međutim, manje od polovine posetilaca bilo je zadovoljno izgledom sajta. Smatra se da se ogromna većina od onih 40 odsto novih korisnika koji brzo odustaju od Twittera na taj korak rešila zbog nedostatka integracije netekstualnih sadržaja. U kombinaciji sa ograničavajućim oglasnim potencijalom sajta, bilo je pitanje vremena kada će Twitter morati da napusti originalni koncept.

Iako je ovaj sajt sjajan alat za promociju i reklamiranje, većinu poslovnih korisnika i oglašivača nervirala je ista stvar koja je smetala i privatnim korisnicima – pomenuti nedostatak integracije videa, mapa i slika. Stari Twitter prikazivao je hronološki kratke tvitove, i to je otprilike bilo sve. Našalićemo se da su najveći ekrani bili i najprazniji: jednostavno, sajt sa više od sto miliona korisnika izgubio je bar još 40 miliona zbog nedostatka očigledne desne kolone. Zato nas novi Twitter podseća na pravu, originalnu verziju, dok je stari dizajn poput beta faze u kojoj još ne postoji sva funkcionalnost.

Novi izgled podrazumeva postojanje dve kolone. Leva strana sasvim je poznata, ona je i dalje ispunjena hronološkom listom tvitova napisanih od strane ljudi koje pratite. To je i dalje digitalni tok kolektivne svesti. Dok ste ranije bili primorani da „listate” sav sadržaj koji ste propustili, sada kliktanje više nije potrebno, dovoljno je samo skrolovanje. Dužina te leve kolone je „beskonačna”, ona će se učitavati kako je budete skrolovali (nalik rezultatima Googleove i Bingove pretrage slika).

Ova simpatična inovacija samo je vrh ledenog brega. Pojavom desne strane kreću prave stvari: izborom željene „porukice”, u suprotnoj koloni pojaviće se celokupan sadržaj: tekst tvita, mogućnost odgovaranja i retvitovanja, te čitanja postojećih odgovora iz liste. Na istom mestu nalazi se i spisak ljudi koji su retvitovali tu poruku, ali dominantnu, centralnu poziciju zauzima netekstualni sadržaj – to mogu biti video klip sa YouTubea, Vimea ili nekog drugog poznatog servisa, slika sa Twitpica ili čitav album sa Flickra. Jednostavno, novi Twitter je neprepoznatljiv, ali njegovo korišćenje donosi utisak da je uvek bilo tako. Ovakvo rešenje je neverovatno logično i postavlja se pitanje zašto je trebalo toliko vremena da se do njega dođe.

Novi dizajn omogućava i za lako praćenje neke konverzacije, što je ranije predstavljalo noćnu moru. Kada je desna kolona isključena, taj prostor ispunjen je standardnom statistikom i probranim aktuelnim trendovima. Search bar konačno je pomeren na vrh stranice, tamo gde mu je i mesto, dok je čitav gornji deo prikaza ispunjen crnom linijom sa linkovima vezanim za profil i podešavanja, a odatle se pristupa i porukama.

Treba se osvrnuti i na upotrebu „pratećih servisa” koje Twitter sada integriše. Ona je još, globalno posmatrano, mala. Twitter je naučio postojeće korisnike da ga koriste „tradicionalno”, te će izmenja tog stanja doći s novim korisnicima. Ipak, važno je napomenuti to da ovaj servis nikada nije podsećao na klasične društvene mreže, pre svega na Facebook. To je, s jedne strane, postignuto nedostatkom integracije (koja sada postoji), ali, s druge strane, sama jednosmerna struktura toka informacija nalaže drugačiju vrstu interakcije. Istina, i na Twitteru možete naći tipične primere digitalnog narcizma, ali ova pojava mnogo je prisutnija kod klasičnih društvenih mreža. Dalje, dok korisnici Facebooka indeksiraju celokupan Internet, Twitter integriše samo servise kompanija sa kojima je sklopio ugovor (Flickr, TwitPic, TwitVid, Just.tv, Vimeo, Ustream, YouTube i drugi).

Zbog svega ovoga ponašanje korisnika Facebooka i Twittera znatno se razlikuje, iako je često reč o istim ljudima. I jedan i drugi sajt očekuju od korisnika određen način ponašanja, a zahvaljujući pozitivnom ishodu očekivanja Facebook ostvaruje veći profit. Naime, u prošlom broju pomenuli smo istraživanje Harvardske poslovne škole po kojem je ogromna većina korisnika društvenih mreža muškarci koji gledaju poznate ili nepoznate profile žena. S obzirom na to da se Twitter vrti oko informacija sa verodostojnih izvora, izgled i biografija u social networking smislu nisu važni. Naime, dok većina muškaraca na društvenim mrežama više stupa u interakciju sa ženama nego s pripadnicima svog pola, na Twitteru i muškarci i žene više prate pripadnike jačeg pola. Pripadnice lepšeg pola manje tvituju, ali je i manji broj korisnika koji su zainteresovani za njih. Moguće je da će novi Twitter dovesti do izmene u ovoj statistici, jer će uvođenjem grafičkog sadržaja rasti i interesovanje za žene. Samim tim korisnici će provoditi više vremena na sajtu, što će uvećati njegov oglasni potencijal.

Do sada se ocenjivalo da je sadržaj na Twitteru kvalitetniji zbog manje aktivnosti onih koji zapravo i nemaju šta da kažu. S novim Twitterom očekuju se promene i u tom segmentu, jer će sada za druge govoriti dodatni sadržaji, baš kao što je to na društvenim mrežama. Naime, do sada je Twitter, verovali ili ne, po pitanju doprinosa korisnika više podsećao na sajt Wikipedia nego na društvenu mrežu. Više od polovine korisnika Twittera piše nešto novo jedva jednom u 74 dana! S druge strane, 10 odsto najaktivnijih korisnika odgovorno je za čak 90 odsto tvitova! Većina njih su slavne ličnosti ili poslovni korisnici. Poređenja radi, najjačih deset odsto vlasnika profila na društvenim mrežama proizvodi tek 30 odsto sadržaja, dok je ostatak ravnomerno raspoređen. Wikipedia, pak, 90 odsto novog sadržaja dobija zahvaljujući najaktivnijoj grupi od 15 odsto urednika. Dakle, Twitter je još centralizovaniji od Wikipedije.

U ovoj statistici leži još jedan razlog za redizajniranje Twittera – veliki broj korisnika je „klimav”, tj. rizičan. Oni sadržaje prate, ali ih ne stvaraju. Zavisnost koja se stvara od ovog servisa zbog toga je znatno manja od one koja nastaje korišćenjem tradicionalnih društvenih mreža. To znaju tvorci Twittera, ali i potencijalni oglašivači. Zato je, sem racionalnijeg prikaza, cilj novog dizajna i stimulisanje stvaranja novog sadržaja od strane „stidljivijih” korisnika. Dakle, novi Twitter trebalo bi da uveća stepen učešća. On je sada pristupačniji i zanimljiviji, a mnogima se, s pravom, čini da je takav trebalo da bude još od početka.

Ivan VESIĆ