Motorola Defy+, Atrix, RAZR

Reputaciju jednog od najznačajnijih proizvođača u istoriji mobilnih telekomunikacija Motorola nije stekla bez razloga. Gotovo da nema važnijeg događaja u kojem ova američka kompanija nije učestvovala – od pronalaska voki-tokija (1940), preko prvog (vojnog) sistema mobilne telefonije (1946) i prve komercijalne analogne mobilne linije (1973) do čuvenih trojki, modela v300, v400 i v600, koji su označili prekretnicu u dizajnu mobilnih telefona. Međutim, za ovu kompaniju proteklih nekoliko godina bilo je veoma teško. Posle perioda brzog posrtanja, Motorola je svoje odeljenje za mobilnu telefoniju najpre izdvojila u posebnu kompaniju (Motorola Mobility), a potom ju je prodala Googleu za 12,5 milijardi dolara. Time je i definitivno potvrđeno ranije nagovešteno strateško opredeljenje za platformu Android.

U srcima domaćih konzumenata mobilnih telekomunikacija Motorola je oduvek zauzimala posebno mesto. Mnogi od nas su svoj prvi mobilni „halo” izgovorili na Sapunjari, Bebi ili Bebici, a neki od ovih telefona i danas se kriju po fiokama i tavanima. Kao sinonim kvaliteta, Motorolini mobilni uređaji bili su omiljeni i zbog naročito kvalitetne izrade, robustnog hardvera i antena koje su „hvatale” mobilni signal i tamo gde ga za druge telefone nije bilo.

Da je Motorolin renome na našim prostorima do danas ostao nepoljuljan svedoči i veliko interesovanje za nove proizvode, koji su od kraja prošle godine konačno dostupni i u domaćim prodavnicama. Za ovu priliku izdvajamo nekoliko Android telefona kojima Motorola započinje novi pohod na naše tržište.

Defy+

Uprkos tome što su koncept telefona za „težak rad” Motorola i na Nextel predstavili još pre nekoliko godina, tržištu i danas nedostaju pametni telefoni spakovani u otporna kućišta. Među Androidima takvih uređaja ima tek nekoliko, pri čemu jedino Motorola nudi dva modela: Defy i Defy+.

Motorola Defy+ je Android v2.3 pametni telefon sa kamerom rezolucije 5 megapiksela, LED blicem, procesorom TI OMAP 3620 na taktu od 1 GHz i 3,7-inčnim TFT ekranom rezolucije 854 x 480 piksela. U odnosu na druge modele sličnih tehničkih karakteristika, ovaj telefon je nešto debeljuškastiji, ali je i dalje kompaktan i neobično lagan. Uprkos skromnim dimenzijama, u kućištu se našlo dovoljno mesta za prostran kapacitivni ekran sa zaštitom Gorilla Glass koja obezbeđuje dodatnu otpornost na udarce i grebanje. Kvalitet slike je vrlo dobar (ne bi škodilo da je za nijansu svetliji i sa malo življim bojama), odziv takođe. Kada se nalazi pod vodom, ekran donekle gubi na preciznosti i brzini detekcije dodira, što je od značaja samo u slučaju kada vam telefon zatreba baš u trenutku dok se brčkate u kadi. Gumene zaptivke na portovima i naročita konstrukcija poklopca baterije čine ovaj telefon otpornim i na potapanje od jednog metra čitavih deset minuta (po sertifikatu IP67). Na ovom mestu zameramo odsustvo HDMI porta, koji nalazimo u drugim ovogodišnjim Motorolinim modelima, kao i poziciju slota za microSD kartice, jer je sakriven ispod baterije.

Vremešni Texas Instrumentsov procesor OMAP 3620, iako ima samo jedno jezgro ARM Cortex-A8 koje je „nasvirano” do takta od jednog gigaherca, lako izlazi na kraj sa većinom zadataka, a za solidne performanse u igrama i grafički zahtevnijim aplikacijama zaslužan je PoweVR SGX530 GPU, na kojem se zasniva većina prošlogodišnjih high end Androida. Jedva primetan lag postoji samo prilikom skrolovanja statusnih ekrana.

Što se funkcionalnosti tiče, Defy+ je kadar da ispuni sve potrebe prosečnog Android korisnika. Nova verzija MotoBlur UI-ja ne donosi suštinska unapređenja, osim opcije za grupno prikazivanje najkorišćenijih aplikacija i swype tastature (stock tastatura na Defy+ ubraja se u najudobnije koje smo probali). Fotoaparat nudi pristojan kvalitet fotografija, uz nekoliko problematičnih pojava u zatvorenom prostoru – nestalno fokusiranje, lako prelivanje boja i naglašeni zeleni tonovi. Što se videa tiče, rezolucija je ograničena na VGA format. Litijumski agregat kapaciteta 1700 mAh biće dovoljan za čitav dan intenzivnog ili dva dana umerenog korišćenja.

Kao smartfon namenjen korišćenju u „nezahvalnim” uslovima, Defy+ je zaista odličan izbor. Modni trendseteri verovatno neće lako zamisliti ovaj telefon u svom posedu, dok će se oni kojima je potreban pouzdan mališan za rad u svim uslovima zaljubiti na prvi pogled. Račun bi mogao da mu pomrsi samo novi Sony Ericssonov „otpornjak” Xperia Active koji po sličnoj ceni nudi nešto bolje karakteristike, kao što su kvalitetniji LED ekran, doduše sa osetno nižom rezolucijom, ali i sa boljim kvalitetom slike (Bravia Mobile Display) i većom osetljivošću u vlažnoj sredini, zatim kvalitetnija kamera s podrškom za snimanje 720p videa i upgrade na Ice Cream Sandwich (ako se Sony bude držao obećanja da će sve ovogodišnje Xperia modele nadograditi novom verzijom Androida).

Atrix

Posle modela Milestone, Droid X i Defy, Androida koji su Motoroli udahnuli novi život, američki proizvođač predstavio je i svoj prvi model sa dvojezgarnim procesorom. U vreme kada se pojavio, a ima tome već godinu dana, Atrix (4G) bio je jedan od najmoćnijih Androida, sa dual core procesorom Cortex-A9 na platformi nVidia Tegra 2 AP20H, i sa hardverom koji mu i danas osigurava mesto u „gornjem domu”. Odnedavno se ovaj svestrani telefon može pazariti i kod nas, u prodavnici ili kroz postpejd pakete.

Motorola Atrix je i estetski veoma privlačan telefon, uprkos pomalo generičkom dizajnu i plastičnom kućištu. Svojim 4-inčnim ekranom visoke rezolucije (540 x 960 piksela, gustine oko 275 piksela po inču) otvoreno konkuriše najboljima (Galaxy S II, iPhone): oštrina, svetlina, kontrast i reprodukcija boja su postojani u svim uslovima, a i brzina i preciznost nude razloge za zadovoljstvo. Karakterističan detalj je i skener otiska prsta, koji može da se koristi za otključavanje telefona. Ovakav vid zaštite biće naročito interesantan onim korisnicima koji u telefonu čuvaju poverljive poslovne podatke – ciljnoj grupi koju je Motorola upravo i odredila. Poslovnim korisnicima prijaće i svakolike mogućnosti povezivanja, koje uključuju Bluetooth v2.1, USB 2.0 i HDMI, kao i niz kvalitetnih periferija koje ovaj telefon pretvaraju u mali mobilni računar (vidi okvir).

Atrix periferije: od telefona do računara HD Multimedia Dock je aktivno postolje za Atrix koje, u kombinaciji sa HD monitorom ili TV aparatom, mobilni telefon pretvara u mini-desktop računar. Za razliku od klasičnih dockova koji su više estetski nego funkcionalni dodatak, ovaj uređaj je opremljen sopstvenim operativnim sistemom, odnosno interfejsom (Motorola Webtop) i preinstaliranim aplikacijama koje omogućavaju pristup različitim internet servisima i društvenim mrežama. Telefon se povezuje sa postoljem preko microUSB i mini-HDMI portova, a preko njega dobija tri USB konektora za priključivanje periferija i HDMI port za povezivanje s HD monitorom ili TV aparatom; rezolucija se tom prilikom automatski podešava do maksimalnih 1280 x 720 piksela (kvalitet prikaza je odličan, a preko HDMI veze prenosi se i zvuk). Kada je umetnut u postolje, ekran telefona ponaša se kao touchpad ili virtuelna tastatura, ali je za pun komfor poželjno koristiti USB ili bluetooth tastaturu i miša (Motorola nudi sopstvene modele odličnog kvaliteta i velikog dometa). Lapdock je još interesantniji (ali i drastično skuplji) dodatak, koji se sastoji od postolja u koje se umeće Atrix, 11,6-inčnog WXGA TFT ekrana (1366 x 768 piksela) i tastature sa touchpadom. Umetanjem telefona u ovaj dodatak dobija se potpuno funkcionalan laptop računar sa intefejsom Webtop, koji u celini nije teži od prosečnog ultrabooka – kućište je zapravo toliko tanko da neodoljivo podseća na MacBook Air. Pored glossy ekrana, zameramo i male dimenzije tastera i predimenzionisan touchpad, a pohvaljujemo postojanje dva standardna USB porta za priključivanje flash memorije ili neke udobnije tastature. Ne bi škodilo da se na istom mestu našao u HDMI izlaz. Sve u svemu, nije baš kao pravi laptop računar, ali je vraški blizu. Što se interfejsa Webtop tiče, on je zasnovan na svedenoj varijanti Ubuntu Linuxa, od kojeg je preuzeo radno okruženje, sa aktivnim aplikacijama u taskbaru i komandnom trakom u vrhu. Nažalost, nije moguće instalirati dodatne aplikacije, pa čak ni zameniti podrazumevani browser Firefox nekom od verzija Chromea, što bi svakako bilo bolje rešenje budući da Googleov browser nudi niz korisnih aplikacija koje bi dodatno unapredile funkcionalnost sistema Webtop.

Android v2.3, presvučen korisničkim okruženjem Motoblur, obezbeđuje kompatibilnost i funkcionalnost koji se očekuju od telefona ovog kalibra, uključujući tu i besprekornu integraciju društvenih mreža u core aplikacije. Uz pomenuti ekran odličnog kvaliteta, Atrix se može pohvaliti i glasnim zvučnikom i kvalitetnim zvukom, koji se isporučuje kroz standardni 3,5-milimetarski port. Fotoaparat rezolucije 5 megapiksela je solidnog kvaliteta, opremljen je „pravim”, ksenonskim blicem koji umnogome doprinosi boljoj oštrini i kolornoj reprodukciji u uslovima slabijeg osvetljenja (očigledan je skok u kvalitetu fotografija u odnosu na Defy+, čiji CMOS senzor ima slične karakteristike). Kvalitet 720p video snimaka može se okarakterisati kao prosečan.

Što se performansi tiče, čipset nVidia Tegra 2 (dual ARM Cortex-A9 sa jezgrima koja rade na 1 GHz) nije nas razočarao – tek poneki „trzaj” primećuje se pri povezivanju na mrežu, tj. pri prvoj sinhronizaciji. Naročito smo zadovoljni performansama video reprodukcije (progurali smo i WMV i MPEG4 1080p video, što je i te kako važno ako planirate da telefon koristite kao HD video plejer), kao i brzinom izvršavanja i Flash animacija, što pregledanje glomaznih web sadržaja čini pravim zadovoljstvom. Dodatni pikseli takođe ne predstavljaju problem, tako da su i full screen performanse na nivou ili čak bolje od dual core telefona sa ekranima niže rezolucije (nestandardna rezolucija nijednoj aplikaciji s „pijace” koju smo probali nije predstavljala problem). Jednostavno, Atrix će s lakoćom „svariti” šta god da mu servirate.

Kvalitet prijema je vrlo dobar – možda za nijansu slabiji nego što smo očekivali, dok je zvuk u slušalici ponekad prigušen, verovatno zbog osetljive funkcije redukcije šuma (noise cancellation). Desetak gigabajta na ploči uz microSD od 32 GB obezbeđuju dovoljno memorijskog prostora, dok potentna litijumska baterija od 1930 mAh lako može da pregura i dva cela dana bez punjača.

RAZR

Najbolje dolazi na kraju – telefon sa dual core Cortex-A9 procesorom na 1,2 GHz i gigabajtom RAM-a, najsvežijim Androidom (v2.3.5) i grafikom PowerVR SGX540, sa ekranom i kućištem zbog kojih će vlasnici Galaksije i Ajfona proključati od ljubomore. RAZR ne treba mešati s istoimenom linijom tankih preklopnika koji su mamili čežnjive poglede pre nekoliko godina. U ovom slučaju, reč je o dizajnerskoj ekstravaganci s 4,3-inčnim ekranom i kućištem koje u svom najtanjem delu jedva prelazi 7 milimetara, što ga, uz masu od 127 grama i „kutijoliki” oblik kućišta, čini jednim od najupečatljivijih, ali ne i naročito ergonomski prijemčivim smartfonom. Treba istaći i činjenicu da je kućište projektovano tako da, uprkos delikatnoj figuri, bude izuzetno čvrsto i otporno na sve oblike „iživljavanja” (kostur od nerđajućeg čelika, Gorilla Glass staklo, zaštita od kvašenja); zanimljivo je i to što ne postoji zadnji poklopac kućišta (bateriju možete menjati samo u servisu), pa se slotovi za microSIM i microSD kartice nalaze na bočnoj strani.

Sa vrhunskim karakteristikama, od okretnog procesora do Super AMOLED Plus ekrana u qHD rezoluciji (gustina piksela je veća nego kod Samsung Galaxyja S II, ali i dalje znatno niža u odnosu na iPhoneov displej retina), RAZR će srećno posrkati i svaki atom energije koju mu date, ali će i pored toga izdržati barem jedan dan bez dopunjavanja, blagodareći bateriji kapaciteta 1780 mAh. Veliki ekran s predivnom slikom, na kojem fotke i filmovi izgledaju stvarno božanstveno, ojačan je slojem koji štiti od kvašenja i grebanja, ali je bespotrebno naružen debelim okvirom. Uz sve hardverske mogućnosti i funkcionalne sitnice kao što su noćni režim koji štedi energiju i automatsko zaključavanje prilikom stavljanja u džep, RAZR je veoma zabavan za korišćenje. Sporadično seckanje prilikom zatvaranja aplikacija i sinhronizacije ne remeti pozitivno iskustvo koje gradi izuzetna brzina u radu s aplikacijama, vidžetima i tokom skrolovanja menija (HTC Sensation XE je trenutno jedini telefon s bržim procesorom na tržištu). Veoma smo zadovoljni i performansama fotoaparata, njegovom brzinom i kvalitetom fotografija, uz očekivane gubitke na detaljima prilikom fotografisanja u mračnom okruženju. I kvalitet full HD video snimaka je iznad očekivanja. Izdašni multimedijski kapaciteti zaokruženi su podrškom za DLNA povezivanje i microHDMI portom koji polako postaje standardna oprema u višoj klasi Androida (raspored portova isti je kao kod modela Atrix). Korisna će biti i aplikacija Motocast, koja omogućuje bežično povezivanje s računarom i strimovanje muzike i videa ili preuzimanje sadržaja u telefon (iako na Marketu ima više aplikacija koje rade na sličan način, lepo je imati je i u „out of the box” izdanju).

Zbog inicijalne Nexus ekskluzive, RAZR je morao da se odrekne Ice Cream Sandwicha, ali na četvrtu generaciju Androida sigurno se neće dugo čekati. Motorolina perjanica je, sve u svemu, impresivan aparat koji se svrstava rame uz rame sa tržišnim liderima kao što su iPhone 4S i Samsung Galaxy S II.

Gradimir JOKSIMOVIĆ