Netbook, ultrabook ili tablet?

Na tržištu prenosnih računara polako se izdvajaju tri suprotstavljene kategorije: sve moćniji netbookovi, sve tanji ali i dalje moćni notebookovi, kao i sve moćniji tableti

Gledajući poslednjih pet godina unazad, tržište prenosnih računara svih veličina i oblika dosta se promenilo, a mnogi današnji proizvodi svoju tržišnu uspešnost duguju jednom, danas dobro poznatom proizvodu – omalenom laptopu po imenu netbook. Ipak, nešto više od četiri godine nakon pojave prvog komercijalno etabliranog netbooka, budućnost potomaka ne izgleda tako svetlo. Ispitali smo kako će se popuniti rupa u ponudi prenosnika, koja će nastati smanjenom proizvodnjom i prodajom najmanjih laptopova u porodici.

Predstavljanje uređaja Asus Eee PC otvorilo je krajem 2007. godine vrata jednom potpuno novom segmentu računarstva. Pre nego što su virtuelizacija i „oblaci” počeli da vladaju svetom informacionih tehnologija, nova nada potrošački nastrojene planete došla je u dovoljno malom pakovanju, sa dovoljno dobrim mogućnostima za veliki broj korisnika. Netbook nije bio najbrži računar na tržištu, čak je po svojim performansama zaostajao za jeftinijim laptopovima „standardne” dijagonale od oko 15 inča. No, adut ovog mališana nije bila preterana snaga već ono što su mnogi korisnici želeli od svog prenosnog računara – da bude lagan i da na njemu mogu da provere poštu, surfuju Internetom i pogledaju neki video snimak. Sve to moralo je biti praćeno još jednom karakteristikom, onom u kojoj se netbook posebno iskazao – konačnoj ceni. Osetno jeftiniji od svoje veće polubraće, netbook računari pronašli su svoje mesto u domovima, na poslu, u školama i fakultetima. Ova klasa uređaja omogućila je drugim tehnologijama da se na vreme uključe u trku za dostupnost na mnogim tržištima. Prvi uređaji imali su Linux kao operativni sistem, dok je, počevši od modela MSI Wind, Windows XP zavladao i u ovom segmentu. Nije tajna da je Microsoft produžio podršku svom tehnološki zastarelom operativnom sistemu upravo zbog ove klase prenosnih uređaja. Novu mobilnu infrastrukturu morale su da iskoriste i druge softverske kompanije – mobilne aplikacije su doživele bum, korišćenje web browsera postajalo je sve dominantnije, a sa njim i pojava aplikacija na ovoj platformi. Cena netbookova odolevala je i globalnoj recesiji izazvanoj krizom tržišta nekretnina u Severnoj Americi, a ovi uređaji dugo su bili motor razvoja informacionih tehnologija i rasta prodaje računara.

Dva snažna igrača zaslužna su za uspeh netbooka: Intel sa svojim danas dobro poznatim procesorom male potrošnje po imenu Atom i Tajvan. Kroz rad kompanija koje potiču ili u potpunosti posluju na njegovoj teritoriji, Tajvan je postao mesto broj jedan za proizvodnju potrošačke elektronike. Niska cena proizvodnje i dovoljno dobar kvalitet motivisali su i izvršne direktore sa Zapada da se proizvodnja velikog broja delova, pa i čitavih uređaja, stavi u ruke vrednih i upornih radnika sa malom pacifičkom ostrvu. Zahvaljujući ovom, ali i nekim drugim potezima, posebno u prošlosti, tajvanski proizvođači dostigli su nivo kvaliteta kojim su mogli da se pohvale samo evropski i severnoamerički giganti. Nije teško povezati uspehe kompanija sa istoka u proizvodnji automobila, mobilnih telefona (posebno smartphone uređaja) ili tabličnih računara sa prilikom koju su dobili izmeštanjem proizvodnje velikih kompanija upravo na teritoriju Tajvana.

Nedovoljna podrška i novi momenti

Idilu zarade na netbookovima brzo su revidirali sve sami prvaci njihove dostupnosti. Microsoft, koji je opremao gotovo 90 odsto ovih uređaja svojim operativnim sistemima, nije dozvoljavao punokrvni Windows 7 na netbookovima, već im je namenio „starca” Windows XP i osiromašenu verziju najnovijeg OS-a po imenu Windows 7 Starter. Proizvođači samih uređaja, koji su već imali velike količine prodatih punokrvnih laptopova, nisu želeli da ugroze njihovu prodaju, te su netbookove „zakucali” za karakteristične specifikacije. One su uključivale Intelov Atom na 1,66 ili 1,83 GHz sa 1 GB radne memorije i hard diskom od 160 GB. Neki modeli bili su isporučivani sa SSD uređajima umesto hard diska, ali se performanse i radni vek ovih diskova nisu mogli porediti – ugrađivane SSD verzije su i po kapacitetu i po radnom veku zaostajale nekoliko desetina ili stotina puta za hard diskovima. No, upravo je ugrađivanje SSD sistema u netbook uređaje doprinelo njihovom razvoju – oni su u godinama koje su usledile prosto „eksplodirali”. Pojavljivanje Appleovog iPada najavilo je tablične uređaje, SSD sisteme boljih performansi, ekrane osetljive na dodir solidne rezolucije, ARM procesore i druge tehnologije koje su ozbiljno pripretile dominaciji koju su uživali Intel i Microsoft. Tablični računar je početkom prošle godine viđen kao ubica netbookova, no mali prenosnik ne samo da pokazuje znake žilavosti, već najavljuje i poboljšanja korisničkog iskustva i bolje performanse uz zadržani format, trajanje baterije i cenu. Intel, prvi u lancu koji vodi netbook porodicu, predstavio je detalje o novom Atom procesoru kodnog naziva Cedar Trail. Nekoliko dužina tela iza nalaze se AMD i nVidia, vrebajući svoju šansu.

Poboljšanja, razlike i poneka sličnost

Novi procesori koji dolaze iz Intela a nose naziv Atom imaju mnogo toga da dokažu. Samsung je već napustio netbook i laptop segmente i prebacio se na pametne telefone i tablične računare. Profitne margine u slučaju netbooka nisu dovoljno visoke da bi se novci ulagali u razvoj, barem kada se radi o kompaniji koja ima jedan od najboljih Android telefona i jedan od najboljih tabličnih računara na planeti. Dell je takođe odlučio da se povuče iz ove niše, tako da će ljubitelji serije Mini ostati uskraćeni za dugo očekivani nastavak.

Kompanije Asus, Acer, Toshiba, MSI i HP ostaju verne netbook segmentu, uprkos poteškoćama da zarade na njima. Intel neće tajvanske proizvođače (a ni ostale) ostaviti na cedilu – novi Atom procesor nudi mnoga poboljšanja. Izrađen u dokazanoj tehnologiji u 32 nm, sa veličinom keša do 1 MB, podrškom za DDR3 1066 MHz memoriju, DX 10.1, pa čak i HyperThreading, Cedar Trail Atom će sa svojih 10, odnosno 13 W TDP (čitav procesorski sistem, ne samo procesor) očigledno nuditi dosta. Za grafiku će biti zadužen PowerVR SGX 545, izrađen u kompaniji Imagination Technologies. Intel tvrdi da će ovaj čip omogućiti dvostruko bolje performanse nego grafički podsistem u prethodnom Atomu, što je polje na kojem je Atom najviše zaostajao u odnosu na jezgro Zacate rivalske kompanije AMD. Iako su kasno stigli na tržište, AMD-ovi procesori serije E, sa svojim čipovima Radeon HD 6310, redovno su „tukli” Atom u testovima, a uprkos većoj potrošnji (18 W), dobro su se držali i u testovima autonomije. Stare navike su tu – Intel preporučuje ugradnju 1 GB RAM-a, ne želeći da ugrozi profitne margine svojih jeftinijih procesora poput serije Celeron B (česta pojava kod laptopova sa cenom oko 300 evra), koji nude gotovo tri puta bolje performanse od Atoma.

AMD se potrudio da pomrsi račune posrnulim procesorima iz porodice Atom, te nastavlja da otkida parče po parče profita od svog velikog konkurenta. Serije C i E (svaka u svojoj kategoriji) u najmanju ruku su konkurentne sa Intelovim pulenima (uključujući nove modele), tako da treba očekivati veći broj modela netbookova sa AMD mozgovima, kako u svetu tako i na našem tržištu.

nVidia Tegra 3 – prvi i jedini četvorojezgarni procesor u prenosnim uređajima, unapredio je i keš memoriju u svom podsistemu, a nudi i dinamičko klokovanje jezgara. Kada je aktivno jedno jezgro procesor dobija klok do 1,4 GHz, a kad ih je aktivno više frekvencija se ograničava na 100 MHz nižu vrednost. Unapređenje grafičkog podsistema je očekivano i trebalo bi da iznosi između dva i tri puta, uprkos povećanju od samo 50 odsto u resursima

Ratnik iz senke na tržištu procesora je kompanija nVidia. Njeni sistemi Tegra SoC (System-on-Chip) već godinama pokazuju značajan napredak u svakoj iteraciji razvoja. Najnoviji član porodice – Tegra 3 (bombastičnog kodnog naziva Kal El) izrađen je u 40 nm tehnologiji, a čip zauzima skoro dvaput veću površinu od verzije 2 – gotovo 80 mm². Ovi procesori namenjeni su i mobilnim i PC uređajima, a ističu ih 4 ARM Cortex + 1 niskonaponsko jezgro, pomoću kojih je optimizovana potrošnja energije, a povećane su performanse u dobro isprogramiranim aplikacijama. nVidia, naravno, ima dosta iskustva u ovoj oblasti kroz svoj CUDA program, tako da treba očekivati propagaciju tih iskustava u svet operativnih sistema Android i Windows. Poboljšanjem paralelizacije obradnog koda, u kategoriji brzine samog jezgra, Tegra 3 bi mogla da postiže daleko bolje performanse od konkurencije, koja forsira dvojezgarne sisteme sa većim učestanostima. Memorijski podsistem će i dalje biti jednokanalni, a povećana je samo sposobnost rada na višim frekvencijama (1500 MHz) i podrška za DDR3 memoriju. Prvi nosilac nove platforme je dugo najavljivani Asus EeePad Transformer Prime, koji smo i mi probali u ovom broju.

Konkurencija iz iste kuće i odgovori

Nedavno održani sajam CES 2012 je potvrdio – ultrabook je koncept koji će biti dominantan u domenu prenosnika. Tablični računari su već dobrih godinu i po dana aktuelni i smatra se da su dostigli svoju zrelost, te da se njihov broj može uvećavati tačno onako kako se razvijao i koncept netbooka. Kao konkurencija ovim modelima prenosnika javlja se još jedan koncept iz Intelove radionice. Lagan, tih i moćan – takav bi trebalo da bude prenosnik iz porodice ultrabook. Neretko ćete čuti da bi trebalo da ima i dobru autonomiju (pet sati i više od toga), ali to zasad nije pošlo za rukom implementatorima ovih modela. Na pitanje zašto Apple može a oni ne – odgovor je vrlo jednostavan i sastoji se iz dva dela:

• Apple ima najkvalitetnije baterije na svetu;

• iOS je dedicated (uskonamenski) OS koji maksimalno iskorišćava potencijal platforme.

Dok se ne bude pojavio Windows 8, na tržištu neće biti pravog konkurenta Appleovom OS-u, ako ne računamo na Android kao platformu koja bi mogla da uposli lagane prenosnike sa ekranima ispod 14 inča. Ultrabook uređaji su odlični modeli za kompanije koje se još nisu dokazale ili uopšte oprobale u niši tabličnih računara. Čak i Samsung, kompanija sa zrelim tabličnim računarom po imenu Galaxy Tab, ulaže mnogo novca i truda u razvoj ultratankih prenosnika. Kada smo već kod definicije, napomenimo to da je Intel zaštitio naziv Ultrabook, pa AMD mora da pribegava rešenju da ovaj podskup naziva ultratankim (eng. Ultrathin) računarima. U ovom segmentu, AMD priprema procesore kodnog imena Trinity, a obećava da će se protiv Intelove armade boriti boljom cenovnom politikom. Ultrabook uređaji svakako nisu jeftini, njihova cena je bliža Appleovim uređajima nego netbookovima, pa se može očekivati ozbiljan „rat” u srednjem segmentu gde se cene uređaja kreću oko 500 dolara. AMD je obećao slične TDP podatke kao za serije C i E svojih procesora, ali uz poboljšane performanse.

• • •

Uprkos sumornim prognozama, netbook će opstati i ove godine. Suočen s konkurencijom iz istog tabora, kao i „nabildovanim” takmacima iz suprotnih uglova ringa, najmanji laptop će morati da potraži saveznike među zadovoljnim kupcima. Postovi na forumima, blogovima i posebno na društvenim mrežama postala su snažna marketinška oružja proizvođača. Spremno čekajući svoju priliku, Ultrabook i Ultrathin prenosnici pokušavaju da se dodvore posetiocima sajmova, nudeći svoje impresivne karakteristike za popriličnu sumu novca. Da li i njih (kao i tablične računare) čeka ista sudbina kao netbook računare – da budu samo uređaji koji se ponesu na odmor ili putovanje, dok se ne stigne kući i ne upali „pravi” računar? Videćemo.

Momir ĐEKIĆ