Facebook IPO

Prijateljstvo zaista nema cenu, ali vi Facebooku vredite 1,20 dolara. Hoće li to biti dovoljno za investitore?

Svetsko čudo Interneta Facebook izašao je na berzu 17. maja i ponudio svoje akcije zainteresovanim investitorima. Bio je to treći najveći berzanski izlazak u SAD (posle kompanija General Motors i VISA) i ubedljivo najveći IPO neke tech kompanije ikada, imajući u vidu to da je Facebook akumulirao 16 milijardi dolara i ostvario jednu od najuspešnijih tržišnih kapitalizacija u istoriji.

Zakerberg i krupni investitori iz cele priče su izašli sa još dubljim džepovima, ali je IPO prošao u znaku značajne kontroverze – banke zadužene za procenu vrednosti akcija, sudeći prema optužbama nezadovoljnih akcionara, realnu vrednost podelile su samo sa probranim ljudima iz Zakerbergovog kruga, dok je početna cena od 38 dolara bila prenaduvana. Kada je vrednost akcija pala za 16,5 odsto, dakle na 31,91 dolar, ugledni „Fajnenšal tajms” je ovaj najveći izlazak tech komanije na otvoreno tržište nazvao fijaskom.

Neki od nezadovoljnih investitora koji su zajedno, prema procenama „Bloomberga”, ukupno izgubili oko 630 miliona dolara, spremaju tužbe protiv Facebooka, kao i protiv banaka koje su procenjivale vrednost akcija – „Morgan Stanley”, „JP Morgan” i „Goldman Sachs”. Da bude još gore, neki od investitora nisu mogli odmah da prodaju akcije zbog glitcheva u trgovinskom sistemu NASDAQ-a, pa je bilo i dodatnih gubitaka. Istragu zbog veštačkog naduvavanja vrednosti akcija pokrenuo je i Wall Street preko svoje privatne regulatorne agencije FINRA.

Međutim, da li će ionako prebogati investitori imati nekoliko desetina ili stotina miliona dolara više ili manje, nije toliko važno. Mnogo je bitnije šta će transformacija Facebooka kao kompanije značiti za korisnike.

Novi načini zarade

Sada će, pod pritiskom investitora, ova društvena mreža biti primorana na to da pronađe nove načine za ostvarivanje profita. Trenutno, jedan korisnik Facebooku vredi oko 1,20 dolara. U budućnosti, Facebook će morati da pronađe nove načine da ubedi korisnike da troše više novca.

Do pre dve godine 98,5 odsto prihoda dolazilo je od oglasa. Udeo advertajzinga i sada je veliki, ali 17,61 odsto prihoda predstavljaju provizije na transakcije koje korisnici obavljaju putem aplikacija (mikrotransakcije u igrama, poker i slično).

Facebook, naime, uzima 30 odsto od svake transakcije obavljene preko ove društvene mreže. Najvažniji partner Facebooka je Zynga, najmoćnija kompanija za razvoj social igara, sa 250 miliona aktivnih korisnika mesečno. Zynga Facebooku donosi nešto više od 12 odsto profita.

Međutim, Zynga možda neće još dugo ostati na Facebooku – kompanija je takođe izašla na berzu, a 2011. godine ostvarila je prihod od 600 miliona dolara.

Zynga sada ima ambiciju da razvije naslove za druge platforme, ali i da kreira sopstvenu, te da postane nezavisnija od Facebooka.

Zato je za Facebook neophodno da učini svoju platformu primamljivijom za developere aplikacija, jer su trenutno manje popularne od igara i retko su usmerene ka bilo kakvom obliku naplate.

Facebook App Center

Iako ima mnogo onih koji se igraju na Facebooku, gotovo svakom smetaju dosadne notifikacije vezane za aktivnost prijatelja u igrama. To je bio najzastupljeniji i najuspešniji način promocije igara i aplikacija – „od usta do usta”, tj. putem preporuka prijatelja.

Facebook je konačno, u skladu sa pokušajima da pronađe nove načine za monetizaciju, početkom jula lansirao App Center, prodavnicu aplikacija, koja najviše podseća na web store browsera Chrome, sa ambicijom da u budućnosti više liči na Google Play ili Appleov iTunes.

App Center koristi ono što Facebook zna o vama kako bi personalizovao sadržaj i preporučio aplikacije na osnovu vaših „lajkova”, interesovanja i aktivnosti. Ova nova web prodavnica najviše uzima u obzir vašu istoriju korišćenja aplikacija i igara, kao i vaših prijatelja.

Aplikacije su izdeljene na kategorije kao što su igre, zabava, muzika, vesti, foto i video, sport, putovanja itd. Posebno izdvojenu stavku čine i Timeline aplikacije, uz mogućnost filtiranja mobilnih i desktop aplikacija. Tu možete da vidite šta je najpopularnije, šta je trendi, a šta vaši prijatelji najviše koriste.

Paralelno sa lansiranjem App Storea, Facebook je najavio i spuštanje provizije developerima aplikacija kako bi ih motivisao da iskoriste nove mogućnosti društvene mreže. Dok mikrotransakcije u igrama nisu novost za Facebook, ima malo eksperimentalnih aplikacija koje zahtevaju da ih kupite ili koje rade po freemium modelu, što podrazumeva dodatnu naplatu premijum usluge.

To bi trebalo da se promeni vrlo brzo, a očekuje se da akcenat bude na aplikacijama za prodaju digitalnog sadržaja, poput muzike ili filmova. Među pionirima ovakvog poslovanja na Facebooku je Warner Bros., koji je nudio streaming filma „The Dark Knight” za američke korisnike, te muzičar Dejvid Geta, koji je prodavao svoju muziku za Facebook kredite.

Pored toga, Facebook je u maju kupio moćni mobilni startup – Karma. To je aplikacija za slanje fizičkih poklona, gde oni koji ih dobijaju sami unose adresu kada drugi korisnici za njih pazare neki od ponuđenih proizvoda. Karma je dostupna kao mobilna aplikacija za iOS i Android. Integracija sa Facebookom ima mnogo smisla, imajući u vidu to da će usluga biti još bolja jer će Karma sada biti u mogućnosti da preporučuje poklone na osnovu lajkova i interesovanja korisnika, da podseća na važne datume kao što su rođendani, godišnjice i slično.

Međutim, Facebook još nije sasvim osmislio (ili otkrio) kako da monetizuje mobilni segment svog poslovanja. Problem je u tome što ova društvena mreža nema sopstvenu mobilnu platformu već koristi Andorid, iOS i ostale.

Facebook telefon?

Da Facebook gradi svoj mobilni ekosistem postaje očigledno. Najpre, App Center je obavezan. Drugo, svaka platforma mora da sadrži aplikaciju za fotografisanje (Facebook Camera je nedavno izašla). Naravno, messaging je takođe neophodan, a za to već imamo Facebook Messanger.

Takođe, sve je više izveštaja o tome da je Facebook zainteresovan da kupi Operu. Apple ima svoj Safari, Google ima Chrome, Amazon ima Silk, Microsoft svoj IE. Opera možda nije naročito uspešna u desktop varijanti, ali kao mobilni browser ima veliku popularnost, pa je zato očigledan izbor za Facebook.

Međutim, zašto je Facebooku potreban sopstveni mobilni ekosistem? Toj društvenoj mreži sa mobilnih platformi pristupa više od 425 miliona korisnika. Ipak, Facebook ima problema da unovči toliki saobraćaj. Nedavno su počeli da eksperimentišu sa pprikazivanjem reklama u feedu mobilne aplikacije, ali je to nedovoljno za ozbiljnije profite, a i nervira korisnike.

Mobilni Facebook funkcioniše tek kao aplikacija na drugim mobilnim platformama. Apple sa najvećom društvenom mrežom ne deli profite, iako je Facebook samo u maju doveo 134 miliona korisnika do iOS aplikacija. Android ima program za podelu profita, ali ni to ne funkcioniše baš najbolje za Facebook.

Facebook integracija postala je obavezna za većinu aplikacija i igara – sedam od deset najprofitabilnijih iOS aplikacija i šest od top deset Android aplikacija je imaju.

To ne znači da će Facebook krenuti u razvoj svog telefona, ali je sve više glasina na Internetu da se to upravo dešava. Trenutno postoji mnogo proizvođača, a mnogi od njih žele da pronađu novu platformu. Među njima je HTC, možda čak i Samsung, koji bi, sem Androida, verovatno želeo da ponudi i nešto što bi mu pomoglo da se diferencira na tržištu. Googleova kupovina Motorole zabrinula je ostale Android partnere, pa bi Facebook tu mogao da pronađe svoju šansu. Partnerstvo sa Microsoftom moglo bi da dovede Bing i njegove proizvode kao što su search engine i mape za novu platformu.

Zato ima više smisla u tome da će se Facebook udružiti sa nekim proizvođačem hardvera, nego pokrenuti svoj brend. U svakom slučaju, kompanija je angažovala više iskusnih mobilih inženjera, a među njima su i stručnjaci iz Applea, tako da je sve moguće.

Šta još?

Dok pronalazi nove načine za sticanje novca, Facebook istovremeno mora i da osigura svoj dominantni položaj na najvažnijim tržištima. Među njima je tržište mobilnog deljenja fotografija, gde je izgubio primat od Instagrama, trendi aplikacije koju je morao da kupi za milijardu dolara. Instagram nije profitabilan, ali je ta aplikacija za Facebook ono što je YouTube bio za Google Video. Facebook je, kako bi ojačao svoju ponudu, takođe kupio i Face.com, mobilni startup za tagovanje fotografija.

Što se novih načina sticanja novca tiče, Facebook možda razvija eksternu oglasnu mrežu koja bi na drugim sajtovima koristila integraciju sa najvećom društvenom mrežom. Takođe, eksperimetniše se sa mogućnošću plaćanja davanja prioriteta postu – ako platite, vaš status update bi se prikazao svim prijateljima ili fanovima stranice (pošto prosečan deljeni sadržaj na normalan način obično stiže do 12 odsto povezanih korisnika).

Šta kažu Srbi?

Mediji su, prirodno, Facebookov IPO pokrili svako na svoj način. Iznenađujujuć je bio veliki broj komentara korisnika u Srbiji i svetu, gde su mnogi gledali na ovaj izlazak na berzu kao na veliku prevaru, kao da investitori sa novcem koji višestruko nadmašuje BDP Srbije, nemaju pojma šta rade i kupuju sneg u junu.

Istina je da Facebook zna o korisncima više nego tajne službe. To je advertisment oaza gde oglašivači mogu da biraju ciljnu grupu „u milimetar”. Želite da reklamirate svoj proizvod devojkama iz Nemačke do 28 godina starosti, koje su lajkovale „The New Yorker”, na primer? Nema problema, samo sa Facebookom možete biti ovako precizni.

Facebook, dakle, ne prodaje maglu, već sve što zna o vama. Besplatan je za korisnike jer omogućava svima koji mogu da zarade novac oglašavanjem da to urade na najbolji način. Sve ostale probleme će rešiti u hodu, pa prognoze o brzoj imploziji najveće društvene mreže na svetu nemaju smisla. Facebook je suviše vredan da bi tek tako pao.

Ivan VESIĆ