Njuz.net na engleskom

Njuz.net lansirao globalno izdanje, uskoro i video

Godine 2010, neposredno posle osnivanja Njuz.neta, svet je obišla vest da je pijani Srbin u egipatskom letovalištu skokom u more ubio ajkulu i spasao turističku sezonu. Jedan ruski magazin je čak objavio naučno objašenjenje ovog događaja, koji se zapravo nije ni desio. Ovo je bila samo jedna od lažnih vesti viralne senzacije koja traje, fake news sajta Njuz.net.

O satiri, Internetu, društvenim medijima i planovima za budućnost popričali smo sa Dejanom Nikolićem, osnivačem ove megapopularne web destinacije.

SK: Kako i zašto je nastao Njuz.net?

Dejan: Glavni motiv bila je zavist prema sajtu TheOnion.com. Toliko sam im zavideo, toliko su bili dobri, da smo morali da napravimo svoje. S druge strane, Srbija ima dugu tradiciju satire, ali ne baš na ovaj način, pa je to bio zanimljiv eksperiment. Sarkazam je utočište neelokventnih bezobraznika, te smo se tu našli kao svoj na svome. Sve je krenulo kao neki polublog na Facebooku 2010. godine, da bi već tri meseca kasnije to preraslo u Njuz.net kakav danas znamo.

SK: Kakvo je stanje srpske satire i komedije?

Dejan: Mnogo bolje nego pre masovnog korišćenja Interneta. Pojavilo se nekoliko sajtova koji uspešno već duže vreme zasmejavaju ljude. Neki to rade svojim pričama (tarzanija.com), neki u vidu platforme za sadržaj koji generišu korisnici (Vukajlija), a dosta njih koristi Tviter i Fejsbuk da lažnim profilima uveseljavaju narod. Neki to rade manje, a neki više uspešno, manje ili više kvalitetno. Te dve stvari nisu obavezno u korelaciji.

Što se klasične satire tiče, meni je žao što više nema nečeg barem približno dobrog poput „Naše krmače” ili „Indeksovaca”. Prednost izvorne satire je u tome što joj protok vremena ne oduzima na aktuelnosti. Tako su i Nušić i Domanović aktuelni, kao i Nadrealisti (nažalost, valjda). To je nešto što Njuz tek treba da osvoji, jer naš podžanr lažnih vesti zahteva aktuelnost.

SK: Sem zabave, čini se da Njuz.net ima i važnu društvenu funkciju.

Dejan:Mi nismo imali misiju da postanemo bitni ili uticajni – mi smo pisali priče koje su nama bile važne. Nismo ni znali da je Njuz postao važan dok nismo videli da ljudi prepoznaju spinove na regularnim news sajtovima i porede ih sa onima na Njuzu, dok same novine nisu počele da označavaju neke tekstove sa „nije sa Njuz.neta” ili dok se nije pojavio hashtag #nijenjuz na Tviteru, gde se postavljaju vesti kojima je pre mesto na našem sajtu.

Bitno je i to što su ljudi prepoznali da nismo ideološki obojeni i da će svako ko zaslužuje doći na naslovnu Njuza, bio to premijer, opozicionar, javna ličnost ili neko ko baš mnogo liči na vas koji ovo čitate. Tu poziciju, da kritikujete sve bez izuzetka, možete imati samo ako ste između rovova, ako sebe ne svrstavate negde. Jedina ideologija koju Njuz praktikuje je zdrav razum.

Takva uređivačka politika obezbedila je da nas čitaju zavađeni, da se smeju istim stvarima i da nauče da se smeju sebi. A ako neko od njih razmisli i o nekim promenama, onda je misija obavljena.

Iako smo očekivali i poneku nagradu, nismo se nadali priznanju Share konferencije za aktivizam na društvenim mrežama, a posebno ne Udruženja novinara Srbije za uređivački koncept. Sada, iako pišemo priče koje su nama važne, osećamo veću odgovornost. Zato i obrađujemo mnogo više tema iz mnogo više uglova koji nisu uvek smešni. Jedan od najčešćih komentara takvih tekstova je: „Ovo vam nije trebalo”. Po tom komentaru nazvali smo i našu knjigu.

SK: Koliko znamo, jedan tekst sa Njuz.neta šeruje se koliko i stotine tekstova sa „Blica”, B92 i ostalih mainstream medija. U čemu je tajna uspeha Njuz.neta na društvenim mrežama? Zašto ste toliko viralni? Imate li neku impresivnu statistiku?

Dejan: Jeste tako, ali moramo imati u vidu to da i „Blic” i B92 imaju tekstove koji se mnogo šeruju i stotine malih koje niko ne primeti jer su vesti takve. Onda statistički ispada da ih mi razbijamo.

Tajna bilo kog virala na društvenim mrežama, pa i naših, jeste u tome da plasirate nešto u pravom trenutku, nešto što je duhovito i što ima dobar naslov. Nema tu neke velike filozofije. Za vreme i posle izbora bili smo ubedljivo „najšerovaniji” izvor na Fejsbuku prema servisu Social Numbers. Petnaest naših tekstova imalo je više odjeka na mrežama nego više od 1000 onih sa mainstream sajtova. Ipak, realno, šta biste vi pre podelili sa prijateljima u izbornoj noći – „Tomislav Nikolić novi je predsednik Srbije” ili „Nikolić: J***te, šta ću sad”?

SK: Neke vaše vesti prenošene su kao prave. O čemu se tu radi – jesu li mediji nesposobni da plivaju u vodama društvenih i novih medija ili je nešto drugo u pitanju?

Dejan: To se dešavalo tokom prvih sedam-osam meseci Njuza dok mediji još nisu „skopčali” o čemu se radi. Prema mom mišljenju, i to je bilo mnogo.

Mislim da to nema veze sa društvenim i novim medijima, već s tim kakav ste novinar, koliki je pritisak na vas da što brže dođete do atraktivnih naslova koji će dovući posetu... Presija je velika. Ali, ako ste novinar tradicionalnih medija, koristili društvene medije ili ne, morate raditi svoj posao, a jedna od osnovnih stvari u tom poslu je proveriti izvor.

Kod nas se na Webu ustalilo copy-paste novinarstvo. Ne nužno u plagijatorskom smislu, iako ima i toga, već u smislu preuzimanja sadržaja od agencija i drugih news portala. Zato svi imaju iste vesti. Međutim, ako to uradite sa nekom vesti koja postoji samo na jednom mestu jer je tamo i izmišljena, onda nastaje problem.

SK: Šta je Internet uradio novinarstvu?

Dejan: Dobri novinari postali su još bolji, a loši još gori... Svi postulati novinarstva ostali su isti. Samo je novinar dobio jedan snažan alat i brz kanal. Danas je biti novinar bolje i uzbudljivije nego ikada u istoriji te profesije, ali samo ako razumete činjenicu da vam šef više nije vlasnik novina, već vaš čitalac.

SK: Može li se živeti od satire, humora, Njuz.neta?

Dejan: Mi smo počeli sa reklamama na sajtu od početka ove godine. Mogli smo i pre, jer su, naravno, poseta i popularnost to dozvoljavali, ali imali smo politiku da moramo da izgradimo brend nezavisnosti toliko da i kada se pojave reklame na sajtu, niko ne pomisli da smo se „prodali”. Ni sada ne može svako da se reklamira na Njuzu, pozicija za baner je samo jedna. Često smo u situaciji da biramo. Inače, pre toga razvijali smo poslovni model koji bi bio nezavisan od reklamiranja, ali to je u Srbiji veoma teško. Iako je knjiga postigla uspeh, u Srbiji se on ne meri novcem kada radite satiru.

SK: Kako uspevate da budete konstantno duhoviti? Kako to postižete pored drugih dnevnih obaveza i svakakvih životnih komplikacija?

Dejan: Srž ekipe Njuza danas čine 15 genijalnih autorki i autora. Neko će uvek imati inspiraciju ili ideju. Od toga, troje njih je stalno zaposleno u Njuzu. I svi uvek nađu vremena ne samo da pišu za sajt, već i da spremaju knjigu i rade na drugim projektima. Svi oni počeli su da pišu za Njuz iz ljubavi prema žanru i iz potrebe da prenesu čitaocima ono što imaju. I to su radili godinu i po dana bez nadoknade (osim pojedinačnih slučajeva slave). Takva posvećenost uvek daje rezultat. I danas, kada Njuz daje honorare, kada su autori akcionari firme iza Njuza, atmosfera je ostala identična. Inače ne bismo opstali.

SK: Koji su planovi za Global Edition? Kako taj sajt zasad prolazi kod strane publike?

Dejan: Od kada smo pokrenuli Njuz, posetioci iz dijaspore ganjali su nas da pokrenemo izdanje na engleskom kako ne bi morali da prevode naše tekstove svojim kolegama na poslu ili prijateljima. The Global Edition zasad prolazi sjajno, ali će biti potrebno da se uradi još mnogo toga. Za razliku od Njuza, koji je u Srbiji i u regionu bio nešto novo i sveže, ovaj žanr je star i dobro poznat ljudima kojima se sada obraćamo. Zato moramo da unesemo to nešto što ima „njuzovanje”, a nemaju drugi kako bismo se razlikovali i uspeli da se probijemo. Dug je put dotle...

SK: Koja ekipa stoji iza Global Editiona? Hoće li biti stranaca u timu?

Dejan: To je naša ekipa, obogaćena sa još nekoliko prijatelja, američkih i engleskih novinara, koji nam pomažu da to sve izgleda kako treba i koji vole i razumeju Njuz. Vrlo je bitno da se ne primeti da je vest pisala osoba kojoj engleski nije maternji jezik i da sadrži sve elemente priče kao na sajtovima BBC-ja ili Reutersa.

SK: Da li ste razmišljali o video produkciji? Nešto kao Daily Show na engleskom, vezano za globalne stvari ili u domaćoj varijanti? Inspiracije sigurno ne manjka...

Dejan: Naravno. To je sledeći korak koji „vučemo” od kada smo krenuli sa sajtom. Konstantno smo bili u pregovorima sa nekim producentima i televizijama, ali sada je to sve već prilično konkretno i završili smo i pilot emisiju. Međutim, da li će se to pojaviti na televiziji, to je već drugo pitanje. To je već medij koji ne kontrolišemo. Ukoliko vidimo da nema ništa od TV-a, sledeća nova rubrika na Njuz.netu biće video.

Ivan VESIĆ