Sve se može CAD se hoće...

Iako slobodan softver često nema cenu u ekonomskom smislu (drugim rečima, besplatan je), to ne znači da ne zavisi od novčanih sredstava i da nema i komercijalni aspekt. Upravo u toj činjenici treba tražiti i razlog za slabiju ponudu slobodnih alternativa specijalizovanim programima za, na primer, CAD (Computer-aided design). Firme ulažu ogromna sredstva u razvoj aplikacija koje koriste u svom poslovanju i razumljivo je to da nisu baš voljne da svoje proizvode dele sa širokim narodnim masama (konkurencijom pogotovo), iako open source biznis model ima svojih prednosti. Tako je GNU/Linux, kao i drugi slobodni sistemi (nepravedno) lišen podrške „velikih igrača” i njihovih vlasničkih aplikacija, koje su de facto standard u određenim granama industrije. No, situacija je daleko od katastrofalne, zajednica uspeva da iznedri programe koji mogu u velikoj meri da pariraju postojećim rešenjima. Jedan od njih je upravo tema ovog teksta.

JMCAD je softver otvorenog koda za modelovanje i simulaciju kompleksnih dinamičkih sistema. Pisan je u programskom jeziku Java i stoga dostupan za sve poznate operativne sisteme. Za instalaciju ovog programa dovoljno je otići na matičnu web stranu projekta i kliknuti na željeni link, nakon čega će, ukoliko na sistemu imate instaliranu i podešenu Javu, ostatak procesa proteći u potpunosti automatizovano. Tehnologija Java Web Start pobrinuće se za to da se preuzeta .jnlp datoteka pokrene i preuzme neophodne zavisnosti, a nakon toga pokrene i JMCAD. Moramo napomenuti to da ovaj postupak odlično funkcioniše i u otvorenoj varijanti kroz projekte OpenJDK i IcedTea.

Nakon pokretanja, dočekaće vas jednostavan radni prozor sa tri celine. Na gornjoj ivici je tradicionalan skup padajućih menija i prečica, levo je izbornik dostupnih elemenata, dok je najveći deo rezervisan za prostor u kojem sklapate svoje modele. Dinamički modeli podrazumevaju da imate određene ulazne signale (INPUT), koje podvrgavate željenim operacijama i/ili funkcijama, nakon čega dobijate modifikovani izlazni signal (OUTPUT). Novi projekat započinjete tako što u novom potprozoru radne površine dodajete potrebne elemente, povezujete ih, podešavate im parametre, definišete tip izlaza i potom pokrećete simulaciju. Da objasnimo na jednostavnom primeru: ukoliko postavite dva elementa sa nekom vrednošću, a potom ih povežete preko funkcije sabiranja, kao izlaznu vrednost dobićete zbir te dve vrednosti. Banalan primer, ali objašnjava princip. Naravno, ulazni elementi mogu biti raznovrsni, od konstantnih i varijabilnih brojnih vrednosti, preko sinusoidnih ili skokovitih impulsa, pa sve do vrednosti koje možete učitavati iz postojećih datoteka ili sa uređaja priključenih na računar (paralelni ili serijski port, audio uređaji, mreža...). Tako prikupljene podatke možete propustiti kroz čitav spektar različitih funkcija, matematičkih i/ili logičkih operacija ili ih pak kontrolisati kroz postojeće prekidače, tastere i potenciometre. Dobijeni izlaz, u zavisnosti od tipa, možete snimiti u datoteku, proslediti ga na neki drugi uređaj ili ga prikazati u nekom vizuelnom obliku (grafikon ili osciloskop). Na prvi pogled može delovati da dostupnih elemenata nema mnogo, ali njihovom kombinacijom i izmenama parametara moguće je napraviti i modelovati vrlo kompleksne sisteme i u realnom vremenu pratiti uticaj izmena na nekom od postavljenih elemenata.

Svakako da JMCAD nije program za kućne korisnike i da zahteva određeni nivo tehničkog znanja, ali mu se nikako ne mogu osporiti upotrebljivost, korisnost, stabilnost i fantastična zanimljivost.

Goran STRIČIĆ