Mikroprocesori

Da li su danas u središtu priče procesori, kompanije koja ih izrađuju ili tržište kojem su namenjeni?

Stroge podele među procesorima (i njihovim proizvođačima) oduvek su postojale, ali sada smo svedoci jačanja pristupa koji ne gleda na procesor samo kao na „mozak” računara. Danas je, više nego ikad pre, bitno šta taj procesor i njegov pripadajući čip zaista mogu da pruže korisniku, koji nije toliko zahtevan koliko je razmažen inovacijama i čestim iteracijama uspešnih uređaja kompanija koje postižu najbolje rezultate.

Situacija pomalo podseća na razliku između studenata u Srbiji i, recimo, u Finskoj. U Srbiji je student kao nekadašnji procesor – gledate iz koje ustanove (kompanije) dolazi, koji mu je prosek ocena i koliko trči na 100 metara pre nego što mu pružite šansu da zaista nešto uradi za vas i vašu firmu. U Finskoj je situacija malo drugačija. Tamo se student, poput modernog procesora, meri po tome koliko efikasno može da obavlja konkretne zadatke, sa naglaskom na ekonomičnost u potrošnji. Takvom studentu se veruje iz koje god ustanove da dolazi, čak se to pitanje praktično i ne postavlja, već se on „ugrađuje” u postojeći koncept kompanije dosta lako. Što se tiče današnjeg pogleda na tržište mejnstrim procesora, centralno pitanje je efikasnost.

Mobilne platforme

Dve kompanije o kojima se, prirodno, najviše govori u ovom segmentu jesu Apple i Samsung. Njihove međusobne tužbe, procesi koji pominju milijarde dolara, desetine i stotine patenata i uređaja kojima javnost (previše) kliče na trenutak su zasenile i sklonile pažnju potrošača sa izveštaja o zaradi koje su i jedna i druga kompanija redovno prikazivale. Ti podaci nesumnjivo pokazuju da je veoma unosno biti u koži menadžera američke i korejske kompanije, uprkos čestim „tihim” ratovima, peckanjima i zavrzlamama, poput nove reklame za Galaxy SIII koja aludira na to da vas njegove mape uvek dovode do željenog cilja (za razliku od problematičnih mapa na iPhoneu 5 i drugim iOS 6 uređajima).

Samsung polako postaje najuspešnija internacionalna kompanija, pikirajući na mesto koje je doskora držao japanski Sony, barem pre no što je Apple svojim iUređajima osvojio srca i novčanike ljudi svih meridijana. No, Samsung nije globalni tehnološki lider samo na rečima. Paralelno sa kompanijama poput IBM-a i Intela, Samsung radi na inovacijama sve manjih proizvodnih faktora čipova i odskora se može pohvaliti time da će u svojim proizvodnim halama izrađivati čipove u procesu od 20 nm, pa čak i 14 nm. Najnovija investicija korejske kompanije u iznosu nešto manje od dve milijarde američkih dolara namenjena je proizvodnoj liniji čipova za izradu procesora za mobilne uređaje. Naravno, sa ovako sićušnim proizvodnim procesom može se očekivati je da će i efikasnost poslednjih Intelovih procesora biti ugrožena na prvom mestu, a u korejskoj kompaniji veruju u to da će im novi procesori doneti apsolutnu dominaciju na tržištu. Intel je izdao saopštenje da ostaje posvećen isporučivanju procesora proizvedenih u 14 nm procesu u toku 2013. godine, odnosno primercima proizvedenim u procesu od 5 nm 2015. godine.

Uprkos vidljivim peckanjima, Apple i Samsung odlično sarađuju kada je u pitanju proizvodnja komponenata. Poznato je to da je Samsung do sada bio jedan od većih proizvođača delova za uređaje kompanije Apple, a najveći broj stručnjaka čak tvrdi da je „ponos i dika” kompanije, procesor A6, koji možemo naći u uređaju iPhone 5, zapravo proizveden u Samsungu, a prema uputstvima Applea. Specifikacije (prosek ocena, vreme na 100 m itd.) ovog procesora nisu nimalo obećavajuće, ali je zato odnos performansi i utrošene električne energije fantastičan.

Kako bi dodatno poboljšao kvalitet svojih uređaja, ali i postao manje zavistan od svoje direktne konkurencije, Apple nije ništa prepustio slučaju, te je svom velikom konkurentu i saradniku (zamislite, opet Samsung) „preoteo” jednog od boljih inženjera. Gospodin po imenu Džim Mergard (Jim Mergard), koga upućeniji znaju iz AMD-ovog netbook projekta Brazos, kasnije zaposlen u Samsungu na dizajnu niskonaponskih procesora, relativno tiho prešao je u Apple i time praktično najavio mogućnost dugoročnog odvajanja Applea od direktne konkurencije. Naravno, kako to obično biva, nema mnogo onih koji mogu da prave SoC (System On A Chip) rešenja, pa će se Apple, kako poznavaoci najavljuju već neko vreme, obratiti svom dobrom partneru – Intelu. Zašto njima? Stvar je jednostavna: ako ne želite da vam procesore proizvodi Samsung, ostaje vam još samo nekoliko kompanija. Osim Intela, tu su samo još GlobalFoundries (GF) i TSMC. Sve te kompanije trenutno su maksimalno opterećene, te za povećanje proizvodnje (dodavanjem nekoliko stotina miliona čipova za Apple) moraju da imaju odličan, da tako kažemo, zalog. TSMC teško da može da odgovori zahtevima jer već snabdeva kompanije Qualcomm, AMD i nVidiju, a GF bi možda i mogao da se priključi Appleu za odgovarajuću cenu.

Ipak, čini se da Intel ima drugačiji pristup. Navodno, postoji plan da Apple buduće iPad uređaje proizvodi na platformi x86 (kao i desktop i laptop računare), dok bi se drugi prenosnici proizvodili i dalje na ARM-u, ali u proizvodnim pogonima Intela. Da li će Apple prihvatiti ovako nešto, ostaje da se vidi, posebno kada se ima u vidu to da bi američka kompanija tada morala da održava „iste proizvode” na dve različite platforme. Naime, iOS je jednom pisan, sa malim izmenama za manje (iPod, iPhone) i veće (iPad) mobilne uređaje, odnosno hardver koji se u njih ugrađuje. Održavanje dva operativna sistema u jednoj diviziji košta, a narednih nekoliko meseci do pola godine pokazaće se i koliko, jer tada očekujemo da se razmrsi trenutni status quo.

U međuvremenu, Apple se potrudio da masovna otpuštanja inženjera kompanije Texas Instruments (koja je najavila povlačenje iz mobilnog biznisa) iskoristi na najbolji način. Desetine dobro obučenih inženjera iz Izraela koji su radili na OMAP projektima u ovoj kompaniji uskoro će raditi na najbolje prodavanim uređajima na svetu. Dobra akvizicija za Apple, to je sigurno.

ARM(iranje) ponude

Nekada je arhitektura ARM važila za idealnu kod embedded uređaja, a nismo je viđali u uređajima koji su bili predviđeni za operativni sistem opšte namene. No, kako je industrija prenosnika prihvatila ARM kao najbolje rešenje za svoje potrebe, pre svega zbog ekonomičnosti u potrošnji energije, tako je priliv kapitala omogućio ARM-u da se razvije, unapredi svoju efikasnost i sposobnost, te da danas postane de facto standard kada su u pitanju procesori i grafički čipovi prenosnika.

Trenutni vrh ponude u grafičkom smislu ARM-a jeste čip koji je ugrađen u uređaj Galaxy SIII – četvorojezgarni Mali 400 GPU. Početak godine donosi najavu novih čipova: Mali 450 za uređaje srednjeg nivoa i dva modela za visoku klasu uređaja, četvorojezgarni T604 i osmojezgarni T658, koji su zasnovani na arhitekturi Midgard. ARM je najavio još nekoliko modela, pre svega četvorojezgarni T624 i osmojezgarne T628 i T678. Ovako bogata ponuda znači da možemo očekivati još impresivnije performanse od budućih uređaja kada je grafika u pitanju, a treba verovati i da će ovakvo pobošljanje doneti i neke nove funkcionalnosti koje nismo mogli ni da zamislimo na prenosnicima. Pominje se, recimo, sposobnost video interfejsa za reprodukciju 60 frejmova u sekundi.

ARM se ne šali, reklo bi se. Cilj je svetska dominacija, a koliko su sigurni u sebe pokazuju reči izvršnog direktora Vorena Ista (Warren East), koji se „usudio” da potkači i svetinju računarstva – Murov zakon. Upitan za komentar ovog dobro poznatog „proročanstva” računarske industrije, Ist je rekao da je zapravo jedina važna mera kvaliteta efikasnost po jedinici potrošene energije, a ne broj tranzistora ili njihova gustina. Zasad te njegove reči nisu bile previše komentarisane, a većina smatra da je to puko teoretisanje bez prevelikog pokrića u praksi, mada se može naslutiti da su čelni ljudi ARM-a odlučili da pokažu svetu kako se može vladati industrijom i po različitim zakonitostima od dosadašnjih.

Potvrda toga da oni imaju materijala za takve tvrdnje jesu prikazivanja novih procesorskih sistema koji će pokretati uređaje u tekućoj godini i godinama koje slede. U izvedbi korejskog Samsunga, procesor Exynos 5, dvojezgarna zver, kako ga još nazivaju, zasnovan je na arhitekturi ARM Cortex-A15. Prvi testovi pokazuju da bi ovaj i slični procesori mogli u skorijoj budućnosti da predstavljaju pretnju AMD-u i Intelu i kada su u pitanju najjeftiniji uređaji iz klase laptopova i netbookova. Posebno je na udaru AMD, čiji su procesori do sada imali prednost nad Intelom samo u kategoriji dugotrajnosti baterije, te ukoliko se A15 bude pokazao kao još bolji u tom segmentu, moglo bi da bude problematično pozicionirati proizvode iz, recimo, familije Brazos između performantnog Intela i štedljivog ARM-a.

U višem segmentu, ARM je počeo javnost da „zasipa” materijalima porodice A50. Najavljeni Cortex-A57 navodno isporučuje tri puta bolje performanse od trenutno najjačih procesora koji se ugrađuju u prenosnike, i to koristeći istu količinu energije. Ako vam to nije privlačno i više volite dugovečne uređaje koji pristojno rade svoj posao, onda će vas radovati podatak da je moguće podesiti ove procesore tako da ponude tri do čak pet puta duže trajanje baterije pri performansama na nivou današnjih. Naravno, marketing uvek nudi ovakve navode. Koliko će dugo trajati baterija uređaja zasnovanih na arhitekturi Cortex-A57 pokazaće prvi (na njemu zasnovani) tablični računari i ultrabook uređaji 2014. godine. Kako predstavnici ARM-a navode, posebna pažnja posvećena je većoj paralelizaciji, efikasnijim vezama između jezgara i vezi sa memorijom, a sve to omogućava novi proizvodni proces od 20 nm. Energetski efikasna verzija serije A50 dolazi u obliku procesora A53, koji je namenjen istom tržištu koje bi trebalo da osvoji i prethodno opisani Cortex-A15.

Na tragu sveopšteg „bombardovanja” informacijama o kvalitetu i brzini budućih uređaja koji ne teže više od nekoliko stotina grama je i najava koja dolazi iz Qualcomma. Ovaj veoma uspešni proizvođač mobilnih procesora najavljuje dva nova rešenja – MSM 8226 i MSM 8626, koje će karakterisati GPU jezgra Adreno 305 sa 1080p podrškom, a glavni procesor će činiti Cortex-A7. Taj model razvijen je u 28 nm procesu, po površini je čak pet puta manji od, recimo, Cortexa-A8, a nudi odlične performanse za uređaje čija završna cena ne bi trebalo da prelazi 100 američkih dolara (u SAD). A7 se odlično kombinuje sa pomenutim procesorom Corex-A15 u nešto što ARM naziva Big.LITTLE Computing, odnosno uparivanje više različitih jezgara koja se uključuju po potrebi. Tako će, na primer, kombinovanje A15 i A7 u heterogeni sistem omogućiti uključivanje jačih jezgara kada je to potrebno, odnosno isključivanje i oslanjanje na slabija kada je potrebno da baterija što manje bude opterećena. Nešto slično videli smo u procesorima Tegra 3, samo što je kod njih u pitanju bio homogeni sistem sa pet istovetnih procesora koji su se uključivali prema potrebi. ARM-ovo rešenje je još optimizovanije, a prvi u redu za upotrebu ovog pristupa je Qualcomm.

Svoje mesto u konkurenciji traži i tajvanski MediaTek, koji nastoji da početkom godine isporuči čipove sa četvorojezgarnim procesorima namenjene jeftinim pametnim prenosnicima. Kompanija je pre nekoliko meseci uspešno predstavila proizvode sa arhitekturom Cortex-A9 (MT6577, dvojezgarni procesor sa GPU-om PowerVR SGX v5), a u najavi su modeli poput MT6589, koji donose četiri procesorska jezgra sa arhitekturom Cortex-A7. To će biti dobre vesti za sve one koji s velikim nestrpljenjem čekaju nove, jeftine i dobre kineske pametne telefone, koji i na našem tržištu polako zauzimaju mesto. I neki evropski proizvođači, poput Alcatela i drugih, rado će pazariti ove SoC modele i ponuditi jeftiniju konkurenciju najvećima. MediaTek istovremeno radi i na povezivanju sa kompanijama koje prave igre za mobilne platforme kako bi obezbedio punu kompatibilnost svojih uređaja sa popularnim naslovima i time dodatno motivisao pomalo neodlučne kupce da se odluče za uređaje na ovoj platformi.

Promena pravca ili testiranje živaca

Kraj prošle godine doneo je jednu potencijalno neprijatnu vest svim ljubiteljima Intelovih proizvoda. Naime, najnovija linija njihovih čipova, zasnovana na proizvodnom procesu od 14 nm po imenu Broadwell, mogla bi, prema nekim rekla-kazala informacijama, mogla da ukine mogućnost slobodne zamene procesora na matičnim pločama. Naime, Intel bi kod ove porodice mogao da se, umesto LGA (socket), odluči za BGA pakovanje, što praktično znači lemljenje procesora za matičnu ploču, kao u laptopovima ili grafičkim kartama. Razlozi za tako nešto nisu navedeni, ali je i malom detetu jasno da bi to umanjilo mogućnosti redovnog unapređenja računara, koje neki korisnici i te kako praktikuju.

Kako su se ove informacije pojavile na internetu, AMD je brže-bolje izdao saopštenje da ostaje veran svojim PC korisnicima u isporučivanju proizvoda zasnovanih na LGA podnožjima, stavivši time prst u oko ljutom konkurentu. Nije se dugo čekao odgovor – Intel je koji dan kasnije izašao sa zvaničnim saopštenjem u kojem je naveo da ostaje „posvećen rastućim tržištima desktop entuzijasta i da će nuditi socket podnožja u LGA pakovanjima u predvidljivoj budućnosti”. Ostaje da vidimo šta tačno znači sintagma „predvidljiva budućnost”, ali ne treba očekivati da će LGA pakovanje (i slična) trajati zauvek. Čini se da je došlo vreme kada će proizvođači većini korisnika obezbeđivati predefinisane proizvode (zalemljene, bez mogućnosti promene), dok bi entuzijasti mogli da kupe iste (ili slične, verovatno bolje) proizvode u LGA pakovanjima i time dobiju ono što već sada imaju, naravno za nešto više novca. Sve to pomalo podseća na oznaku K kod procesora, koja znači da je on otključan i da se može kasnije dodatno ubrzati ručnim overklokovanjem.

• • •

Gladna tržišta rastućih ekonomija (i dalje) pokreću industrijsku stvarnost računarskih tehnologija. Razvijena tržišta traže brža, efikasnija, ekonomičnija i bolje dizajnirana rešenja za uređaje koji u pokretu mogu da ponude ono za šta nam je nekada bio potreban jak kućni računar. Takav kontekst daje kompanijama mogućnost da zarade ogromne svote novca iz perspektive jednog prosečnog stanovnika planete, ali ih i pozivaju na odgovornost pri usmeravanju čovečanstva u navigaciji kroz eru tehnološke dominacije. Apple je trenutno jedina kompanija koja stoji između Korejaca i Kineza u borbi za apsolutnu dominaciju u sferi tehnologije. Presto je rezervisan samo za jednog od njih, a on mora da pokaže da ume da usmerava korisnike ka izvoru dobara koje baš on najbolje izrađuje. Pritom će im naplatiti i putarinu i troškove obrade njihovih zahteva, a sve to uz širok osmeh i svetlucavu auru novog pametnog uređaja koji svi moraju da imaju.

Momir ĐEKIĆ