Windows 8 i njegove posledice

Da li će Microsoft opovrgnuti nepisano pravilo da je svaki drugi Windows u poslednjih ko zna koliko godina onaj koji javnost prihvati kao dobar?

Zamislite da je 2014. godina, topli julski dan. Sedite na terasi svog stana, sa pogledom na reku, i slušate muziku sa svog tabličnog računara, laptopa ili pametnog telefona sa dijagonalom većom od četiri inča. Omiljeni muzički hit dominira trenutkom, kao i topao dan i miris leta, a u idiličnu sliku lako se uklapa i kolorit grafičkog interfejsa operativnog sistema na vašem uređaju. Pametna spravica zna koje je doba godine i zna kako da vam saopšti da je na vašoj temi na forumu „Sveta kompjutera” neko postavio odgovor. Brzinom munje već ste na forumu, čitate komentar posta i kucate odgovor u ritmu solaže, klimajući glavom. Zadovoljno stiskate dugme „Postavi odgovor” i vraćate se u kontekst muzičke aplikacije. Onako usput pitamo, koji operativni sistem koristite?

U poslednjih nekoliko nedelja blogosfera se trese od komentara na temu izlaska novog operativnog sistema iz radionice u Redmondu. Microsoft Windows 8 konačno je ugledao svetlost dana i prosečan korisnik će do njega doći kroz nadogradnju preko sajta kompanije, diska koji će kupiti u svim većim prodavnicama računarske opreme ili kupovinom novog uređaja (dakle, ne samo personalnog računara) koji ima preinstaliranu verziju novog OS-a. U redovima pomenutih blogova, najčešća dilema je oko toga da li će Microsoft ispuniti nepisano pravilo da je svaki drugi OS u poslednjih ko zna koliko godina zapravo onaj koji javnost prihvati kao dobar. To ostaje da vidimo u toku sledeće godine, kada će prve brojke sa značenjem doći do nas. Zašto kažemo „sa značenjem”? Da li to znači da ne mislimo da su trenutno dostupne brojke značajne? Upravo tako. Brojke kojima se CEO kompanije Stiv Bolmer (Steve Ballmer) služi u svojim obraćanjima javnosti toliko su neodređene da se na njima ne može zasnovati nikakav razuman stav.

No, vratimo se na priču o „pravilu”. Od izlaska operativnog sistema Windows 98 pa nadalje, javnost ima predstavu da je svaki drugi OS „dobar”. Ovo se potkrepljuje standardnom žvakom: „Win98 je bio dobar, WinME loš, Win XP opet dobar, Vista loša, Win7 je dobar, dakle Win8 mora biti loš”. Bilo da ste površni poznavalac ove teme ili ste stručnjak, uglavnom ćete se složiti sa ovako formulisanim „pravilom”. No, šta ćete reći ako vam u ovom kontekstu kažemo sledeće:

1. U trenutku izlaska operativnog sistema Windows 7, Vista je bila instalirana na 400 miliona računara širom planete koji su imali internet konekciju.

Izvršni direktor kompanije Acer JT Wang pozvao je Microsoft da dva puta razmisli o izbacivanju na tržište svog prvog tabličnog računara Surface. Još se čeka reakcija drugih velikih partnera Microsofta, ali se sluti da će biti veoma slična ovoj koju je pokazao Acer.

2. Windows 98 nasledio je najrevolucionarniji operativni sistem koji pamtimo – Windows 95.

Imajući to u vidu, lako se zaključuje da pada u vodu stav kako je istorijski podatak da Microsoft nikada nije izdao dva dobra OS-a jedan za drugim, kao i da je Vista bila neuspešan OS. Ako se pitate zašto smo se dohvatili ova dva operativna sistema, Windowsa 95 i Viste, odgovor je veoma jednostavan – Windows 8 se direktno poredi sa ova dva, i to iz potpuno različitih razloga.

Revolucija i njene žrtve

Gledano iz perspektive kvantiteta novog, operativni sistem Windows 8 neodoljivo podseća na Windows 95. U vreme izlaska pomenuti OS doneo je veliki broj noviteta, poput monolitnosti i nezavisnosti od DOS-a, sposobnost za dužinu imena fajla do 255 karaktera, 32-bitni shell, Internet Explorer itd. Poboljšanja (service packovi tog vremena) donosila su i podršku za DirectX, USB, AGP slot za grafiku i druge tehnologije i standarde. Velika prednost novog OS-a bila je i mogućnost jednostavne podrške novom hardveru i instalacija neophodnih drajvera.

Posmatrano s ove distance, Windows 95 olakšao je korišćenje računara i omogućio velikom broju korisnika relativno jednostavan pristup tehnologiji u usponu. Ako dodamo da je u eri ovog OS-a internet kao globalni trend zagospodario planetom, možemo reći da su ova dva velika izuma rasla paralelno. Windows 8, kao poslednji proizvod iz familije koja je Microsoftu donela toliko toga u proteklih tridesetak godina, nameće se kao najveći iskorak koji je kompanija ikad napravila.

Osnovni argument za takav stav je činjenica da je Windows 8 operativni sistem dominantno okrenut trendu ekrana osetljivog na dodir. Takva misao odmah vas navodi na pitanja poput „Da li to znači da se veliki Microsoft posvetio pravljenju OS-a na talasu trenda?” ili „Da li je to Microsoft odlučio da bude kul, kao neke druge (nekad dominantno softverske) kuće (Apple)?”

Menadžment kompanije je ovakvim proizvodom pokazao šta misli o budućnosti korišćenja računara i uređaja koji liče na računare, ali nam je otkrio i karte o rekonstrukciji unutar same kompanije. Samo mesec dana nakon objavljivanja Windowsa 8 i Windowsa 8 RT i nedugo nakon predstavljanja ovih proizvoda javnosti, internetom je odjeknula vest da je Stiven Sinofski (Steven Sinofsky) napustio Microsoft. Ukoliko ste zagriženi MS fan ili jednostavno pratite IT događaje duže od nekoliko godina, sigurno ste čuli za Sinofskog, dugogodišnjeg vrednog radnika kompanije, koji je od postavljenja na čelo Windows odeljenja ređao samo uspehe.

Za one koji nisu upućeni u rad ovog čoveka, evo nekoliko podataka. Sinofski je zaposlen u kompaniji od 1989. godine, a prvi put je postao poznat široj javnosti kada je preuzeo ulogu programskog menadžera paketa Office. U roku od nekoliko godina, svet je ugledao paket Office 95, koji će doneti Microsoftu ulogu kakvu danas ima kada su u pitanju kancelarijski softver, aplikacije i servisi. Direktno je odgovoran i za uspehe narednih verzija (Office 97, 2000, XP i 2003), a smatra se i jednim od idejnih tvoraca novog ribbon interfejsa paketa Office 2007.

Na talasu ovakvih rezultata, 2009. godine postao je šef Windows odeljenja i odmah je započeo rad na Internet Exploreru (odgovoran za verziju 8) i Windows Liveu. U svetlu loše reputacije Windows Viste, za rekordno kratko vreme (manje od tri godine) predstavio je Windows 7, koji je doživeo svetski uspeh najviših razmera. Operativni sistem o kom toliko pričamo Windows 8 takođe je izrađen za manje od tri godine, a, kao što smo istakli, predstavlja najrevolucionarniji OS koji je ikada dobio priliku da zavlada planetom.

Impresivan poslovni CV, reklo bi se. To nas tera da se zapitamo kako je onda moguće da je na vest o odlasku Sinofskog kompanija istakla da smena stupa na snagu odmah, posebno imajući u vidu dve karakteristične činjenice. Prva je da je prethodnik Sinofskog imao 15 meseci nakon objave o zameni da preda dužnost i uputi kolegu u sav prtljag koji Windows sa sobom nosi. Druga je da Microsoft nije imenovao direktnog zamenika, već dve osobe koje će preuzeti po deo posla koji je do sada obavljao Sinofski.

Toliko opširna priča o jednom od zaposlenih ne bi bila toliko značajna da nismo uzeli u obzir unutrašnju organizaciju kompanije. Naime, još od Gejtsa, Microsoft je kompanija sa više „udaljenih” i samostalnih odeljenja koja praktično funkcionišu nezavisno. Ipak, sva ta odeljenja de facto zavise od Windows odeljenja, što je omogućavalo onome ko je na čelu ovog dela kompanije da vodi poprilično dominantnu politiku, ne samo na nivou svog odeljenja već i na nivou čitave kompanije. To je bilo posebno vidljivo u poslednje dve godine, kada je Sinofski „oterao” iz kompanije izuzetnu plejadu – glavnog softverskog arhitektu Reja Ozija (Ray Ozzie), šefa Biznis odeljenja, sadašnjeg prvog čoveka kompanije Nokia Stivena Ilopa (Steven Elop), a zatim i dvojicu vođa unutar Odeljenja za zabavu i uređaje Robija Beka (Robbie Bach) i Džeja Alarda (J Allard). Zli jezici bruje da se Sinofski nije dobro slagao ni sa Bolmerom oko pravca u kom kompanija treba da ide.

Kada se sve ove informacije stave u zajednički kontekst, postaje jasnije zbog čega je Sinofski napustio kompaniju, ali ne i zbog čega je to uradio tako iznenada. Većina misli da je to zbog rezultata koje Windows 8 postiže, mada se postavlja pitanje o kojim rezultatima govorimo, kada je još prerano govoriti o bilo kakvim, ponovo ističemo, značajnim brojkama. Bilo kako bilo, pravi zaključak odlaska velike figure u kompaniji jeste dokaz rekonstrukcije osnovne premise na kojoj je Microsoft izgrađen i odlazak u nešto što se naziva „vertikalnom reorganizacijom”. Ovaj rogobatni izraz zapravo je oznaka za potez koji je napravio Apple u svom pohodu na mesto broj jedan u ekosistemu IT kompanija. Integracija hardvera, softvera i usluga u jedan veliki sistem trebalo bi da omogući Microsoftu bolju naplatu i jednostavniji način unapređivanja ponude.

Windows 8 (i njegove verzije) jesu deo te priče. S jedne strane, svi vaši uređaji, od pametnog telefona, preko tabličnog računara, laptopa, desktopa i konzole za igranje, odnosno multimedijalnog seta mogu da imaju „isti” operativni sistem. Usluge koje pruža Microsoft su, takođe, centralizovane. Windows Azure je već zrela platforma, a SkyDrive je brzo pronašao svoje mesto u cloud storage sferi.

Nedostajući deo slagalice upotpunjuje hardver. Xbox je već godinama perjanica kompanije, Windows Phone 8 je uspešno debitovao na telefonima Nokia (iako se pominje da će u slučaju nedovoljno dobre prodaje, Microsoft izbaciti „svoj” uređaj), a odskora je kompanija izašla i na tržište tabličnih računara (hibrida, preciznije rečeno) izbacivanjem na tržište Microsoft Surfacea. Ovakav potez Microsofta je, prema očekivanjima, otuđio ovu kompaniju od nekih OEM partnera i uneo potrese u savezništvo unutar Windows ekosistema.

Kada je o hardveru reč, Microsoft neće stvari prepustiti slučaju i dozvoliti da novi OS bude ostavljen na milost i nemilost kada je u pitanju strateška odluka da se pređe na interfejs ekrana osetljivih na dodir kao primarnog načina korišćenja. Kako najveći broj korisnika personalnih računara ne poseduje ekrane osetljive na dodir, potrebno je obezbediti dovoljan broj (ne preterano skupih) periferija na tržištu koje podržavaju gestove.

Upravo sa ciljem obezbeđivanja važnog preduslova za uspeh Windows 8 OS-a, Microsoft je u julu tekuće godine kupio kompaniju Perceptive Pixel (www.perceptivepixel.com), kao i čitavu liniju proizvoda osetljivih na dodir. Ovakav korak trebalo bi da obezbedi da hardverskih interfejsa osetljivih na dodir bude u dovoljnoj meri kada je Windows 8 dostupan širokoj populaciji.

Prodaja, nedostatak rezultata i poređenja

Na jednostavnu pretragu „Is Windows 8 the new Vista” u najpoznatijem pretraživaču dobićete više od milijardu članaka. Kao što smo pomenuli, uvreženo je mišljenje da je Vista neuspešan proizvod koji je Microsoft lansirao pre svog poslednjeg uspešnog OS-a Windowsa 7. Ovaj stav se u velikoj meri zasniva na realno bagovitoj Visti, koja je imala problema sa „neadekvatnim hardverom” i neusaglašenošću sa mnogim drajverima proizvođača hardvera, kao i problemima sa sigurnošću sistema.

Kako će i Windows 8 dolaziti uglavnom sa novim mašinama, mnogi se pitaju da li će biti problema sa starijim mašinama, pre svega u vidu kompatibilnosti drajvera, ali i sposobnosti da se Windows 8 pokrene bez problema. Iako čujemo da ima pojedinaca koji se bune zbog tromosti novog OS-a u slučajevima sa veličinom radne memorije manjom ili jednakom 1 GB, ne možemo da ne primetimo da je ova količina radne memorije zaista prevaziđena i da ne može biti osnov za smatranje novog OS-a zahtevnim. S druge strane, bezbroj primera instalacije Windowsa 8 na mašine stare po tri, četiri, pa i više godina sa različitim procesorima i hardverskim dodacima pokazali su da su tvrdnje da je OS sporiji – bajke i da uglavnom rezultati govore u prilog povećanju brzine, kako podizanja sistema tako i opšteg korišćenja. Naravno, ukoliko imate problem sa nedostatkom start dugmeta (iako se ono može dodati instalacijom programerskih rešenja), ili vam se nimalo ne dopada ono što se nekada zvalo Metro, a sada Modern UI, jasno je da nećete voleti Windows 8, a na to svakako imate pravo.

Ako se pitate kakva je inicijalna prodaja novog OS-a, poslužićemo se dvema činjenicama. Prva je iz usta izvršnog direktora Microsofta, koji je prvo rekao da se Windows 8 prodaje odlično (skinuto oko četiri miliona licenci za tri dana) da bi nekoliko dana kasnije rekao da je ipak nešto sporije nego što je očekivano. Druga činjenica je podatak sa Amazonovog sajta, gde se Windows 8 Upgrade (za svega 67 dolara) nalazi na visokom, trećem mestu. Prave podatke o uspešnosti prodaje ne treba očekivati pre kraja prvog kvartala naredne godine. Bolmer je nekoliko puta isticao da će sledeće godine više od 400 miliona licenci Windowsa 8 biti prodato, i to uglavnom preko novih personalnih računara.

Kako bi obezbedio kvalitet unutar samog OS-a, Microsoft ulaže velika sredstva u razvoj aplikacija. Njihov broj za novu platformu je više od 18.000, a raste tempom od oko 2000 do 3000 aplikacija nedeljno, što je vrhunska cifra. Tim tempom, do kraja godine treba očekivati 25.000 do 30.000 aplikacija, što bi trebalo da bude dovoljno za „rane usvajače” nove platforme. Dok se oni koji slede uključe u kolo, ekosistem bi mogao brojati oko 50.000 aplikacija, što je otprilike potrebna brojka da bi se platforma mogla nazvati zrelom.

Tako barem razmišljaju u Redmondu. I dok na sastancima često pevaju Bolmerovu omiljenu „Developers, developers, developers...”, mladi razvojni timovi širom planete merkaju trenutak da pokrenu startap vezan za razvoj na novoj platformi.

• • •

Akvizicije neće stati sa hardverskim kompanijama. Pre nekoliko nedelja završena je i akvizicija cloud kompanije StorSimple za nešto više od 30 miliona američkih dolara. Ova kupovina bi kompaniji Microsoft trebalo da obezbedi dodatna oružja u pojačavanju prisutnosti Azurea u sferi cloud usluga. Ipak, centralna tačka tržišnog ponašanja američke kompanije biće prodaja licenci „osmice”. Sa ciljem što boljeg starta, menadžeri su odlučili da vas cena upgradea vaših operativnih sistema XP, Vista i Windows 7 na verziju Pro neće stajati više od 40 američkih dolara. Ako želite da imate OS na DVD mediju, dodaćete još 30 dolara. Čini se da je američka kompanija vrlo ozbiljno zaigrala na kartu novog operativnog sistema. Očekujte još viši stepen integracije raznih proizvoda i usluga sa logotipom Microsofta. Ne zaboravimo, više nije samo softver. Hardver je ponovo u modi, i to je postalo jasno čak i tvrdokornima i naizgled zatucanima.

A vi, koji operativni sistem vi koristite?

Momir ĐEKIĆ