Edukacija online

Standardno tradicionalno obrazovanje često nije dovoljno. Evo šta možete naći na netu

Standardna tradicionalna škola, barem kod nas, uglavnom funkcioniše tako što profesor predaje, vi radite domaće zadatke i testove, on ih kasnije pregleda i ocenjuje. Na fakultetu takođe imate predavanja i polažete ispite i testove. Učenje je nešto naporno i smara ili je gradivo dosadno, niste motivisani, profesor loše objašnjava.

Vremenom se javilo dosta inovativnih i drugačijih metodologija, te aktivnijih i interaktivnijih načina. U našem slučaju, stavili smo fokus na edukativne kurseve, koji inkorporiraju pre svega računar i internet.

Naopaka učionica

Jedna od tih novih, sve popularnijih metoda predavanja i učenja jeste model flipped classroom. Model „obrnute” ili „naopake” učionice funkcioniše tako što profesori pripreme učenicima video lekcije ili neku vrstu interaktivnih online lekcija, koje onda učenici sami prate i uče kod kuće, a zatim na času praktično primenjuju ono što su naučili, dok im profesor pomaže da isprave greške, da primene naučeno i razjašnjava im nejasno. Dakle, „sami sebi predajete lekcije”, pa onda pravac škola, gde se vežba i radi „domaći”, u ovom slučaju – „školski”.

Takođe, internet je postao nezaobilazna i veoma bogata riznica znanja, kojem se može pristupiti sa bilo kog mesta na planeti. Upravo je to ono čemu neki od sajtova koje predstavljamo teže – da učine obrazovanje dostupnim svima, ma gde se oni nalazili.

Internet je doneo revoluciju u odnosu na tradicionalne medije, a isto može da uradi i kada je edukacija u pitanju. Glavnu ulogu ovde igraju dostupnost informacija, otvorenost i lakoća stupanja u kontakt kakva ranije nije postojala.

Tako se pojavio i jedan interesantan talas sajtova koji primenjuju open tehnologije i crowd-sourcing, i na taj način omogućavaju da obrazovanje zaista bude dostupno svima. Najbolji primer predstavlja Wikipedia, mala zajednica koja je postala velika, prevedena na skoro sve svetske jezike, sve bogatija enciklopedija koja je besplatna i izdržava se iz donacija. Wikipedia je verovatno najveća tekovina interneta.

Gejmifikacija u službi znanja

Besplatni online kursevi postaju sve popularniji. Među njima su najambiciozniji tzv. MOOC (Massive Open Online Courses), čija je ideja da se ljudima omogući da nauče ono što ih zanima na zabavan i interaktivan način, oslanjajući se pre svega na video i step-by-step lekcije, interakciju sa intuitivnim interfejsom kada se rade vežbe ili rešavaju testovi, uz interakciju i povratne informacije drugih korisnika.

Takođe, važan aspekt ovakvog načina učenja je i podsticaj u vidu poena, prelaženja nivoa, sakupljanja i osvajanja bedževa i razni vidovi praćenja progresa učenika. Jednom rečju, gejmifikacija, tj. primena principa iz igara u negejmerske svrhe.

Ovi kursevi nisu ograničeni brojem polaznika ili raspoloživim nastavnicima i instruktorima, čak je i poželjno da zajednica bude što brojnija, pošto polaznici mogu i sami postati instruktori i predavači ili pomoći drugim polaznicima koji imaju pitanja ili probleme pri savladavanju gradiva za koje su oni stručni.

Khan i Code akademija

Khan Academy je odličan primer. Salman Khan, američki preduzetnik i nastavnik, uz pomoć video klipova koje je postavljao na YouTube pomagao je svojim rođacima da savladaju matematiku. Te video klipove su zatim videli i drugi korisnici YouTubea, te su postavljali pitanja i tražili još.

Tako je nastala Akademija Khan, koja je sada dosta razvijenija, sa više od 3800 video lekcija i sve većim brojem kurseva. I to ne samo iz matematike, nego i iz drugih prirodnih nauka, pa i nekih društvenih kao što su istorija, istorija umetnosti i neke aktuelne teme. Tu se mogu naći i pripremni kursevi za polaganje nekih standardizovanih testova.

Sem što je edukativan, ovaj sajt je i zanimljiv, jer možete na brz način da saznate više o stvarima koje vas zanimaju.

Za razliku od Akademije Khan, Codecademy se fokusira na programiranje. Tamo nema video klipova, već se uči kroz pažljivo pripremljene step-by-step lekcije, gde se nakon svakog koraka očekuje da primenite naučeno. Takođe, preko svojih „izazova”, CA vas podstiče da svoje znanje primenite na pravljenje realnih i korisnih projekata.

Oba sajta koriste sistem dodeljivanja bedževa i poena po zaslugama, odnosno po pređenom gradivu. Dok se Codecademy tu zadržava, Akademija Khan ima mnogo složeniji proces praćenja vašeg napredovanja.

Od mape lekcija nalik Google mapi, na kojoj možete videti kako su lekcije sortirane i povezane, kao i to koje ste prešli do tog trenutka, do statistike vašeg učinka u vidu različitih grafičkih prikaza. Akademija Khan takođe ima odeljak za mentore i predavače, koji imaju na raspolaganju još složenije alate za pregledanje podataka o napretku učenika. S druge strane, mentor ili predavač možete postati i vi ako vas neko od učenika nominuje. Udacity je još jedan sajt koji sledi Codecademy koncept, s tim što uključuje video lekcije, ali nema veliki broj kurseva.

Univerzitetski kursevi

Udacity, Coursera, Class2Go i edX su zajednice koje korene vuku sa američkih univerziteta, pre svega Stenforda. Tu možete naći kurseve njihovih profesora.

Kao i na fakultetu, morate upisati taj predmet do određenog roka, pisati radove, rešavati testove. Međutim, za razliku od fakulteta, koji morate da platite i gde možda neće biti mesta za vas na predmetu koji ste izabrali, ovde je sve besplatno, a hiljade i hiljade polaznika može da pohađa jedan isti kurs. Ocenjivanje radova vrši se sistemom „zamenite radove sa drugom iz klupe i pregledajte”, tačnije nakon što predate svoj rad ili test, biće vam dato da pregledate nečiji tuđi.

Mnoge kritike upućene su ovakvim načinima učenja. Na primer, Akademija Khan dobila je dosta kritika od prosvetnih radnika na račun brojnih grešaka koje su primetili u lekcijama, netačnih informacija ili, prema njihovom mišljenju, loše objašnjenih stvari. To je možda slučaj u nekim lekcijama, ali su takve kritike ipak preterane. Kursevi su sve bolji, a treba im prići kao i svim drugim stvarima na internetu koje stvara i održava neka zajednica. Mi svakako ne možemo da verujemo svakom članku na Wikipediji, ali možemo da steknemo neke osnovne ideje o onome o čemu se informišemo. Besplatni univerzitetski kursevi, kao oni koje nudi Coursera, bili su zabranjeni u američkoj državi Minesota na osnovu zakona te države, koji zabranjuje da visokoobrazovne institucije pružaju obrazovanje bez dozvole Vlade i bez plaćanja određenih taksi za to. Taj zakon je, srećom, kasnije ukinut.

Online kursevi

Pored ovakvih online akademija, postoji još nekoliko zanimljivih destinacija – lynda.com ima veoma dobre video kurseve, i to ne samo fokusirane na računare i internet već i na menadžment, fotografiju i mnoge druge stvari.

Predavači su stručnjaci za oblasti koje predaju i kursevi su vrlo lepo koncipirani i predavani. Jedino što lynda.com naplaćuje svoje kurseve, te se morate pretplatiti na njih. Ipak, neki klipovi i kursevi su besplatni i možete ih naći na sajtu lynda.com ili na YouTubeu. Slično je i sa teamtreehouse.com. Oni pak praktikuju sistem dodele bedževa za određena postignuća. tv.Adobe.com ima vrlo dobre video lekcije i video blogove koje prave Adobe evangelisti. Prateći ove video blogove možete savladati osnove svih Adobeovih proizvoda.

Blogovi layersmagazine.com i tutsplus nude veoma informativne blog postove sa step-by-step instrukcijama i često imaju i video lekcije. Većina stvari je besplatna, ali postoje i neki premijum kursevi.

Za svako učenje potrebni su volja i inicijativa, a sa dostupnošću ovih novih metoda učenje postaje zabavno i korisno. Trenutna situacija, barem u Srbiji, jeste da se fakultet završava da bi se završio i da bi se dobila diploma, a kursevi se upisuju da bi se dobili sertifikati i da bismo sve to lepo posle mogli da stavimo u svoje biografije i pošaljemo na konkurs za posao.

Neretko se za kandidate sa „bogatim” ličnim biografijama ispostavi da je sve to samo na papiru. Za web dizajn i programiranje, recimo, sve više oglasa za posao uglavnom ne traži potvrdu nekog formalnog obrazovanja, već se traži vaš portfolio ili deo nekog vašeg koda. Možda će u bliskoj budućnosti biti dovoljno pokazati e-portfolio na nekom od pomenutih sajtova, pokazati svoje bedževe i broj poena na relevantnim online kursevima.

Marija KRSMANOVIĆ