AMD A10-6800K i A10-6700

Nova generacija AMD APU-ova zakucala nam je na vrata svega nekoliko dana nakon predstavljanja Intelove Haswell mikroarhitekture. O pojedinostima koje novi APU-ovi (ne) donose možete da pročitate u zasebnom tekstu, a mi ćemo se baviti praktičnim delom – kako je priča s papira prenesena u delo.

Za potrebe testa AMD je obezbedio perjanice nove generacije – modele A10-6800K i A10-6700. Oni nasleđuju A10-5800K i A10-5700, respektivno, a osim nešto unapređene grafike i malo viših radnih frekvencija, nemojte očekivati čuda jer ih nećete naći. Najjači model Richland generacije A10-6800K raspolaže s četiri Piledriver jezgra grupisana u dva modula, pa računajte na četiri ALU i ukupno dve FPU jedinice. S radnom frekvencijom koja se kreće između 4,1 i 4,4 GHz ovaj APU može da se pohvali vrlo visokim taktovima koji bi u velikoj meri trebalo da utiču na performanse (A10-5800K je radio između 3,8 i 4,2 GHz). Kao i njegov prethodnik, ovaj APU ima otključani množilac, što će overklokeri dočekati s osmehom na licu. APU, standardno ne poseduje keš memoriju trećeg nivoa, a sve u cilju razdvajanja od FX serije modela.

Sa GPU strane tu je VLIW4 arhitektura, a novi Radeon HD8670D raspolaže sa 384 Radeon jezgra (Stream procesora), pri čemu je radna frekvencija neznatno povećana (s 800 na 844 MHz). Iako ime novog GPU-a počinje brojem 8, u suštini se radi o rebrendiranom modelu prethodne generacije. Iz AMD perspektive, ovaj, pre svega marketinški, potez i te kako ima smisla. Naime, i s novim iGPU Intel i dalje primetno kaska za APU-ovima u pogledu grafičkih performansi, pa AMD nema razloga da predstavlja sledeći evolutivni korak dok je jaz ovoliko veliki. Napomenućemo i samo da je TDP kod A10-6800K ostao na 100 W, koliko je iznosio i na „K” modelima prethodne generacije.

Kada je A10-6700 u pitanju, priča je vrlo slična kao i sa 5800K i 5700. Novi 6700 predstavlja 65-vatnu verziju 6800K, bez otključanog množioca. Kako bi se TDP zadržao na relativno niskom nivou, AMD se odlučio za nešto niže frekvencije, pa A10-6700 nominalno radi na 3,7 GHz, dok se pri Turbo taktu jezgra mogu klokovati do 4,3 GHz. Kao i kod prethodne arhitekture, radna frekvencija će se nalaziti negde između ove dve vrednosti, ali ćete APU vrlo retko viđati ispod 4 GHz. Naravno, radi se o taktu jednog jezgra, ali to je očekivano, kako se zbog oborenih frekvencija ne bi osećao nikakav pad u performansama. Ostatak specifikacija, na CPU i GPU strani je potpuno identičan, a interesantno je da AMD nije oborio frekvenciju GPU-a, kao što je to bio slučaj kod prethodne generacije.

Na ovaj način 6800K i 6700 su cenovno istovetno pozicionirani, a na kupcu je da odluči da li mu je bitnija niža potrošnja ili OC potencijal.

Da bismo direktno izmerili skok u performansama u odnosu na prethodnu generaciju, u testove smo uključili i A10-5800K. Sa CPU strane generacijske razlike postoje i kreću se od 5 do 25 odsto u svega nekoliko sintetičkih testova. Između 6800K i 6700 razlike u performansama u najboljem slučaju idu do 5 odsto, što je i očekivano s obzirom na arhitekturu i specifikacije, pa razliku stvara nešto viša nominalna frekvencija kod jačeg modela.

Ni sa GPU strane pomaka nema, a kako smo morali da koristimo različite verzije Catalyst drajvera u nekoliko testova, stari A10-5800K je imao prednost. Ne sumnjamo da će se stvari malo popraviti kada se „ispeglaju” drajveri, ali isto tako i ne očekujemo boljitak koji će prelaziti deset odsto, u najboljem slučaju.

Novi APU-ovi su osveženje u osnovnom smislu te reči. Razlike u performansama postoje, ali nisu dovoljne da opravdaju zamenu prethodne generacije novom. Kako se razlike baziraju pre svega na nešto višim radnim frekvencijama, isto to možete dobiti blagim overklokom vašeg APU-a. I dalje su GPU performanse mnogo bolje od Intel baziranih rešenja, kako po performansama, tako i po ceni. Iako još nismo stigli do slabijih modela, ako bismo mogli da biramo između A10-6800K i A10-6700 naš izbor bio bi potonji. Za iste novce imate osetno nižu potrošnju, a maltene identične performanse u svim sferama. Uostalom, većina „K” APU-ova više ostane neiskorišćen potencijal, nego što se iko bavi pravim overklokovanjem zarad boljih performansi.

Ono što i dalje stoji jeste činjenica da za igranje u segmentu kojem su do skora vladale grafičke kartice niže srednje klase APU i dalje dominira kao jedino logično i isplativo rešenje.

Ivan TEOFILOVIĆ