HP Split 13-m100 x2 i Pavilion 11-h010en x2

Hibridni prenosni računar nije nikakva novost u vreme kada Windows 8 polako (veoma polako) osvaja PC tržište. HP Split 13 x2 nije prvi ovako koncipirani računar čuvene kompanije. Model Envy x2 je imao tu čast, što je i logično, jer pripada najvišoj klasi namenjenoj kućnim korisnicima. Model koji danas prvi predstavljamo pripada nešto nižoj klasi. Iako ih HP postavlja tik uz Pavilion seriju, po kvalitetu izrade i ceni pre bismo ga smestili uz ProBook ili čak EliteBook modele.

Konceptualno, a ni po dizajnu, Split 13 x2 se ne razlikuje previše od Envy x2 modela. Stiže u nekoliko konfiguracija: od osnovne, sa Core i3-3229Y procesorom, do moćnije verzije sa Core i5-4200Y i većim skladišnim prostorom. Za sve modele pod ovim nazivom je, ipak, zajednička rezolucija ekrana od 1366 x 768 piksela, ali krenimo redom. Na prvi pogled, HP Split 13 izgleda kao ozbiljno dizajniran i kvalitetno napravljen hibrid laptopa i tablet uređaja. Ono što se odmah primeti je njegova masa od čak 2,4 kilograma, što je prilično masivno za jedan 13-inčni prenosni računar. Poređenja radi, najveći broj ultrabookova sa ekranom ove dijagonale koje smo testirali u poslednjih godinu dana imali su masu od 1,2 do 1,4 kilograma. Kod HP Split 13 x2, samo tablet deo ima više od kilograma, a to je kao da u ruci držite dva iPad Air ili Galaxy Note 10 uređaja. Dakle, HP Split 13 x2 je za pravu mušku ruku, a da li se na ovu masu korisnik može navići, to sada ne možemo da kažemo.

Poveća masa ne garantuje viši kvalitet izrade, ali u ovom slučaju je dobar indikator „Spiritove" robusnosti. Završna obrada očekivano je sjajna i baš zbog toga smo pomenuli da bismo ovaj uređaj pre svrstali uz ProBook laptopove, nego uz Pavilion, kako je to učinjeno na sajtu proizvođača. Mehanizam koji povezuje bazu sa tablet delom nije jednako besprekoran kao kod Asus Transformer Book T300L, pa postoji blagi hod napred-nazad koji je uočljiv, ali nije nešto što nas je zabrinulo. Za razliku od pomenutog konkurenta, ali i od Envy x2 hibrida, Split 13 x2 nije izrađen od legure metala. Kućište tableta, a i baza su izrađeni od kvalitetne plastike, što je jedan od razloga zbog koga je uređaj i nešto deblji, a i masivniji od onoga što bismo želeli.

Tastatura je, sada već standardno za prenosni uređaj ovog formata, „chiclet” tipa i zadovoljavajućeg je kvaliteta. Tasteri imaju pomalo kratak hod, ali im ne manjka preciznosti. Pomalo je neočekivano i to da je izostalo pozadinsko osvetljenje tastature, ali ako znamo da ni daleko luksuzniji Envy x2 model nije imao ovu funkciju, nismo se preterano iznenadili. Može da se kaže da i tačped svojim kvalitetom prati tastaturu – ni traga od staklene površine ili multitač kompatibilnosti, jer senzor može prepoznati maksimalno četiri tačke. Ruku na srce, do juče smo sasvim lepo živeli i bez senzora koji „vide” do deset prstiju istovremeno, pa se ni ovo ne može smatrati manom. Oni koji vole glasniji i tvrđi klik donje strane tačpeda, biće zadovoljni uređajem koji je integrisan na HP Split 13 x2.

Ako ste pomislili da ovaj hibrid uređaj namenjen za rad pod Windows 8.x operativnim sistemom mora da ima Full HD ekran samo zbog toga da bi u tablet režimu mogao da se poredi sa Android ili iOS uređajima, prevarili ste se. LCD panel koji je HP odabrao za Split 13 x2 podržava tek 1366 x 768 piksela, a TN-Film matrica stiže iz kompanije Chi Mei Electronics, koja je uvek izbor kod prenosnih računara kod kojih je najbitniji odnos cene i kvaliteta. Grublja rezolucija ovog ekrana lako može da se izrazi i podatkom o gustini piksela od svega 118 ppi; 300 ppi je prosek ultrabook računara više klase, a 400-500 ppi se može očekivati kod najboljih smartphone uređaja. Ipak, nedavno smo testirali i (15,6-inčne) notebookove koji imaju ekrane sa manje od 80 piksela po inču, a takvi prenosni računari su u upotrebi kod najvećeg broja korisnika u Srbiji, pa će mnogim korisnicima i ekran HP Split 13 x2 uređaja izgledati veoma dobro.

Ako poznajemo sve limite ovakvog tipa panela, ne možemo mu uputiti mnogo pohvala. Međutim, niža rezolucija u kombinaciji sa brzim procesorom i izuzetno preciznim tač-senzorom koji je preko nje postavljen, ipak ostavlja utisak dobro zaokruženog sistema. Sveukupno, utisak gledanja sadržaja i rada sa tač interfejsom kvalitativno je daleko bolji od zbira svake od komponenti posebno.

Ugovor koji je HP sklopio sa kompanijom Beats Audio za mnoge će biti dovoljna garancija kvaliteta. I za kvalitet audio-reprodukcije nemamo zamerki, pogotovo jer je zvuk veoma glasan, a kada je na nižim nivoima, može se reći da je i prilično dobro balansiran, te je uporediv s onim koje daju dva već pominjana Android i iOS tableta. Mi smo se nadali da će ovaj nivo biti nadmašen, pa nam je žao što su i Samsung, a i Asus ultrabookovi testirani u ovom broju ponudili ako ne glasniji zvuk, onda bar bolji kvalitet reprodukcije, pogotovo u srednjim i niskim frekvencijama.

HP korisnicima uvek nudi dosta mogućnosti za izbor kada su unutrašnje komponente u pitanju, pa tako Split 13 x2 može doći sa Core i3-3229Y, Core i3-4010Y, a zatim i Core i5-3339Y i Core i5-4200Y. Pošto je HP Split 13 x2 u SAD i Zapadnoj Evropi predstavljen još pre godinu dana, kada Haswell procesori još nisu bili raspoloživi, HP se oslonio na Ivy Bridge SKU-ove (modeli sa početnom oznakom 3). Testirani model je stigao sa Haswell Core i5-4200Y procesorom, koji kao i i5-4200U, spada u ULV (ultra low-voltage) seriju Intelovih mobilnih procesora. Izrađen u 22-nm, ovaj dvojezgarni CPU inicijalno radi na 1,4 GHz, uz Turbo Boost jednog jezgra na 1,9 GHz, ili oba do 1,6 GHz. Jasno je da je, u poređenju sa Core i5-4200U sa kojim smo se veoma dobro upoznali, u pitanju još štedljiviji procesor. Model sa oznakom U ima maksimalni TDP od 15 W, dok „Y-model” maksimalno troši svega 11,5 W, uključujući i GPU, čipset i memorijski kontroler, što ga čini idealnim za tablet uređaje. Radni napon, TDP i radne frekvencije su jedine razlike ova dva procesora, pa su tako i cache memorije identične (128 KB, 512 KB i 3 MB za L1, L2 i L3, respektivno), a tu je i podrška za HyperThreading. Isto važi i za integrisanu grafiku, koja takođe ima 20 shader jedinica (ALU), ali koja je zbog nižeg radnog napona i dozvoljene potrošnje morala biti usporena sa 1000 MHz na 850 MHz, te joj je i promenjena oznaka (HD Graphics 4200). U duhu ušteda na polju potrošnje i termalne disipacije, izbor je pao na upotrebu DDR3L memorije, a HP Split 13 x2 ima standardnih 4 GB.

Kada je skladišna memorija u pitanju, testirani model je stigao sa hibridnim sistemom koji se sastoji od Micron mSATA SSD drajva kapaciteta 64 GB i 2,5-inčnog HDD-a koji ima solidnih 500 GB. Pošto je OS instaliran na SSD, Windows je daleko, daleko živahniji nego što bi to bio sa standardnim magnetnim hard diskom. Na većini tržišta je moguće poručiti i veći SSD drajv, koji menja hard disk, pa tako kompletan uređaj ima navedenu masu od 2,4 kg, a ne 2,5 kg, koliko je imao primerak s testa.

Ono što je zanimljivo jeste da se SSD drajv nalazi u tablet delu uređaja, a hard disk u bazi sa tastaturom. Ovo može da bude problem u situacijama ako biste, recimo, pustili neki film koji je smešten na hard-disku, a onda se odlučili da ga gledate u tablet režimu. Vrlo lako se zaboravi gde se koji fajl fizički nalazi, pa nakon prekida i greške kojom će vas pozdraviti aplikacija ili čak Windows, dolazi do frustracije korisnika. Ne samo da ćete se sresti sa greškom i „pucanjem” plejera (u ovom primeru), već je sasvim moguće i da dođe do greške na fajl sistemu samog drajva.

Kako se radi o uređaju koji će se oslanjati na WiFi mrežu, jako su bitne i performanse integrisanog Wireless čipa (Ralink RT3290 sa dvostrukom antenom). U pitanju je čipset koji koriste samo pojedini prenosni računari najviših klasa. Iako se radi o izuzetno kvalitetnom rešenju, ovaj čip ne podržava 802.11ac konektivnost, što će mnogi zameriti. Ipak, zapitajmo se koliko WiFi Access Point ili Router uređaja koji podržavaju Wireless-N draft zapravo postoji u upotrebi, u Srbiji. Osim toga, vredelo bi pomenuti i veoma dobru Web kameru rezolucije 2 Mpx, koja može da snima video u 1080p rezoluciji – profil u koji se modul kamere postavlja u uređaj nije toliko tanak kao u slučaju dva testirana ultrabooka koja smo testirali ovog meseca, što je ostavilo mogućnosti za veći CMOS modul.

Od konektora i proširenja na tablet delu zatičemo 3,5 mm audio-džek, zatim ulaz za AC adapter i čitač microSD kartica. Baza takođe ima svoj konektor za AC adapter, kao i 3,5 mm „bananicu”. AC adapter tablet dela je smešten na strani na kojoj se uređaj povezuje sa bazom, pa tako nema dileme oko toga koji je AC konektor potrebno koristiti. Na bazi su smeštena 2 USB porta (2.0 i 3.0), čitač kartica SDxx tipa i HDMI konektor.

Kada govorimo o utiscima koje ovaj uređaj ostavlja na korisnika, koliko god ga dugo koristio, jeste da je izuzetno masivan za nešto što ima ekran od samo 13 inča. Na masivnost tablet dela se nikad nismo ni navikli, jer zamara kada morate da ga držite u rukama, pa je lakše uvek ga koristiti u notebook režimu, jer se tako bar oslanja na svoju bazu, što čini ruke odmornijim. Čak i u slučaju kada se uređaj koristi u ležećem položaju, lakše je izdržati dodatni kilogram i po mase, nego zamarati ruku pri pridržavanju masivnog tablet dela. Za one kojima ove stvari nisu problem, predlažemo da potpuno zanemare prethodne tri rečenice.

Jer, ono što ćemo sledeće reći, jeste da je uređaj sveukupno ostavio sjajan utisak na nas kada su u pitanju performanse. Brzi SSD drajv prilično ubrzava rad, pa se razlika u odzivu i produktivnosti ne razlikuje bitno u odnosu na klasičan ultrabook sa Intel Core i5-4200U procesorom i brzim SSD drajvom. S druge strane, nešto manja radna površina od one koja je idealna za Windows 8.x GUI, zbog činjenice da se sve veći broj aplikacija optimizuje za rad u većoj grafičkoj rezoluciji od one u kojoj radi HP Split 13 x2. Bez obzira na dve manje troćelijske baterije, ukupnog kapaciteta od 65 Wh, HP Split 13 x2 nije šampion autonomije. Svega šest sati autonomije tokom potpunog mirovanja u praksi znači da umerenijim radom u Office i internet aplikacijama može da potroši obe baterije za ispod četiri časa. Ono što nije baš pohvalno jeste da se trajanje baterije dodatno smanjuje za gotovo 40% u trenutku kada se koristi samo tablet. Čak i sa šestočasovnom autonomijom, HP Split 13 x2 bi se loše kotirao u svetu tablet uređaja, ali ako znamo da troćelijska baterija u tablet režimu u proseku obezbeđuje do tri časa rada, a da ćete je uz maksimalno osvetljenje ekrana i gledanje filma (sa SD kartice) potrošiti za manje od 120 minuta, onda moramo priznati da se na HP Split 13 x2 teško možete osloniti što se više udaljavate od prostorija u kojima se nalazi strujni utikač.

Kultura rada kod testiranog modela bi mogla da se oceni sedmicom, ako uređaj posmatramo kao tablet. Istina je da, tokom pregleda YouTube fajlova u FullHD rezoluciji (da, svesni smo da ekran ne može da prikaže sve te piksele), uređaj kreće da povećava brzinu rada ventilatora, a ugrađeni kuler, koji hladi i CPU i memorijske module i čiji je bakarni hladnjak baziran na sistemu toplotnih cevi, ume da postane nešto bučniji od bilo kog tableta koji smo do sada koristili. Uz to, i temperatura plastike sa zadnje strane se povećava, ali ne više od onoga na šta su nas navikli pasivno hlađeni iPad ili Galaxy Note 10 uređaji. Kada već poredimo testirani uređaj sa najpopularnijim klasičnim tabletima, reći ćemo i to da i HP Split 13 x2 poseduje akcelerometar (što je i logično, jer Windows mora znati položaj ekrana), elektronski kompas i žiroskop. Čemu služe ova druga dva senzora, nije baš jasno, jer uređaj nema GPS, a ni odgovarajući čipset ili slot za 3G/4G data transfer. Moguće je da će neki programer napisati jednostavnu aplikaciju za kompas (kada je Windows već nema) ili će neki razvojni tim svoju igru za Windows PC platformu prilagoditi za upotrebu žiroskopa, ali se mi ne bismo kladili u to.

Već smo predstavljali hibridne računare koji su nam dokazali da ovako koncipiran uređaj može da bude dobar tablet, ali i dobar notebook; Asus Transformer Book T300L bi za to bio dobar primer. Jasno je da je HP Split 13 x2 nešto jeftiniji računar, ali se postavlja pitanje da li kupac koji je spreman da odvoji 800 evra spreman da se odrekne tankog, luksuznog dizajna i celokupnog kućišta od legure aluminijuma, kvalitetnog IPS ekrana FullHD rezolucije, fenomenalne osvetljene tastature, staklenog tačped senzora, odlične autonomije i bržeg procesora, čipseta i SSD drajva zarad 200 evra uštede. HP ume da napravi sjajan hibridni uređaj. Verujemo da će naslednik testiranog modela biti značajno bolji.

Drugi testirani HP hibridni računar bi trebalo da predstavlja verziju za one „sa jeftinijim ulaznicama”. U startu se smešta u Pavilion klasu (oznaka HP Pavilion 11-h010en x2), a predstavlja manje elegantnu i manju verziju svog krupnijeg brata. S druge strane, daleko je lakše koristiti ga, najpre zbog manjeg formata od 11 inča. Tako je u tablet režimu mnogo lakše uporediti ga sa klasičnim tablet uređajima. Koncept uređaja je praktično preslikan, pa tako i tastatura deluje gotovo identično, čak i po kvalitetu i osobinama. Slično važi i za tačped, koji je samo malo manje površine. Rezolucija ekrana je ostala ista – Pavilion 11 x2 koristi TN-Film panel, ali se čini da isti ima malo kvalitetniji prikaz boja, dok je evidentno i da rezolucija od 1366 x 768 piksela izgleda manje grubo na manjoj dijagonali.

Procesor, naravno, nije isti, a kako je na računaru Windows 8 u 64-bitnoj verziji, izbor procesora je spao na još štedljiviji Intel Celeron N2910 SoC. Ako vam se činilo da je TDP Core i5-4200Y procesora skromna sa 11,5 W, koliko je onda štedljiv četvorojezgarni N2910, koji sa integrisanim grafičkim jezgrom i memorijskim kontrolerom može maksimalno da povuče svega 7,5 W, dok je tipična potrošnja negde između 4 i 5 W. Ovaj procesor je baziran na Bay Trail-M arhitekturnoj platformi koja podrazumeva i 22 nm proces proizvodnje posebno optimizovan za low-power procesore (koriste se isti P1271 tri-gate tranzistori, kao i kod poslednje generacije Intelovih Atom CPU-ova). Novi Celeron N Bay Trail-M procesori imaju drugačiju arhitekturu od svoje jače braće. Unapređena Silvermont arhitektura podrazumeva „out-of-order” pristup procesiranja podataka, pa je tako ovaj Celeron najpre naslednik Atom generacije, odnosno njegov jači, mlađi brat. Ovim, možemo reći, re-brandiranjem, Celeron prestaje da biva „oslabljena verzija” Pentiuma, u čijoj je senci oduvek i bio. Po performansama, Celeron N2910 je za petama najsporijim Core i3 mobilnim procesorima iz Sandy-Bridge generacije, što nije toliko loše kada se pogleda kategorija performansi po utrošenom vatu električne energije.

Ipak, HP Pavilion 11 x2 jeste dosta sporiji uređaj od HP Split 13 x2. Grafički čip je najčešće prepoznat kao samo HD Graphics, a u praksi nudi daleko slabije performanse u odnosu na HD Graphics 4200, a pogotovo HD 4400. Iako poseduje DirectX 11 kompatibilnost, GPU ima svega 4 shader (ALU) jedinice, što je dovoljno samo za najosnovniju 3D akceleraciju.

HP Pavilion 11 x2 se ipak daleko ugodnije koristi od nekadašnjih netbook računara i pruža performanse ponekad bolje, a ponekad za nijansu lošije od prosečnog Core i3 laptopa od pre dve sezone. Programi se brže startuju, zbog solidno brzog hard diska, ali pošto će se većina sadržaja „vući” sa USB slotova i SD kartica (ili s interneta) – performanse ovog uređaja se moraju drugačije i ocenjivati. U praksi, upotreba Pavilion 11 x2 hibrida više podseća na rad sa klasičnim tabletom, kod koga su podaci najčešće i smešteni na prenosivom drajvu ili kartici, čije performanse i ograničen protok „diktiraju” koliko ćete čekati na pojavljivanje sadržaja. S druge strane, iskustvo rada sa aplikacijama koje se nalaze na SSD-u (Office, Google Chrome, Skype i tako dalje) pokazalo je da brži računar od ovoga zaista nije potreban. I u tom smislu, HP Pavilion 11 x2 je možda i bolje zaokružen proizvod, čija je jedina mana ponovo nešto veća cena od očekivane (oko 600 evra).

Branko MAKSIMOVIĆ