Internet na skeneru velikog provajdera

Internet na sistematskom pregledu

Da li ste ranije čuli za kompaniju Akamai Technologies? Ako niste, a sebe smatrate kompjuterskim znalcem, moraćete dobro da zapamtite ovo ime pošto je reč o firmi koja opslužuje 20-30% ukupnog prenosa podataka preko interneta. Nabrajanje svih velikih kompanija koje su njihovi klijenti bi nam oduzelo mnogo prostora, pa ćemo spomenuti samo neke: Apple, Microsoft, IBM, AMD, Amazon, Sony, Facebook, NASA... Imajući u vidu prethodno navedene činjenice, jasno je da je kompanija takvog kalibra vrlo merodavan izvor za određivanja stanja u kojem se nalazi današnji internet. Već tradicionalno, Akamai pravi izveštaje koje pomno izučavaju svi oni koji profesionalno prate tendencije od kojih zavisi globalni tehničko-tehnološki napredak. U junu smo dobili podatke koji se odnose na prvi kvartal 2014 godine i u ovom tekstu ćemo pokušati da izvučemo najvažnije detalje o stanju „mreže svih mreža”.

Bezbednost

Država iz koje dolazi najviše cyber napada je Kina na koju otpada čak 41% internet saobraćaja vezanog za penetracije računarskih sistema širom sveta. Na drugom mestu su SAD sa 11%, Indonezija je treća sa 6,8%, dok je četvrto mesto zauzeo Tajvan sa 3,4%. Treba odmah reći da je ovo oblast u kojoj se trendovi menjaju jako brzo. Tako je recimo u odnosu na poslednji kvartal 2013. godine, broj napada sa teritorije SAD skoro prepolovljen. Kanada je u toku prethodne godine imala povećanje od skoro 25 puta, ali je sa desete pala čak na tridesetu poziciju. Pošto se u prvoj četvorci nalaze tri države iz tzv. azijsko-pacifičkog regiona, jasno je da je to trenutno najaktivniji region sveta sa nepunih 63% agresivnog saobraćaja, što je čak za četiri puta više nego iz svih evropskih država zajedno, na koje otpada 16%. Na Severnu i Južnu Ameriku otpada oko 20% napada, s tim da su „severnjaci” dvostruko aktivniji od „južnjaka”. Svi ovi rezultati su dobijeni na osnovu statistike vezane za IP adrese kompjutera sa kojih je vršen napad. To, opet, ne mora da govori o pravoj lokaciji napadača pošto je moguće pokrenuti napad preko zaraženog sistema i pri tome se nalaziti hiljadama kilometara daleko.

Što se tiče portova koji su najviše bili na udaru od strane hakera, i dalje je „najpopularniji” onaj koji se u Windows sistemima koristi za deljenje fajlova (SMB). Međutim, iako je to najčešće napadani port, broj napada na njega u odnosu na poslednji kvartal 2013. godine je smanjen za više od polovine. Bio je najčešći izbor hakera u četiri „top ten” države: Tajvanu, Rusiji, Indiji i Rumuniji, dok je u SAD, Brazilu i Južnoj Koreji bio druga najpopularnija meta.

Na drugo mesto globalnog rejtinga je „isplivao” port 5000 koji se koristi za komunikaciju između UPnP uređaja, a koji u prethodnom kvartalu skoro da nije ni postojao kao meta napada. Pretpostavlja se da je jedan od glavnih razloga za ovakav nagli rast povezan sa infekcijom preko malwarea vezanog za bitcoin miner program koji koristi Hikvision kamere za video nadzor kao vršioce napada. Taj port je bio najpopularnija meta napada u Kini, Brazilu i Turskoj. Najpopularniji port za napade sa teritorije SAD je bio 80 (HTTP), dok je u Indoneziji to bio 443(HTTPS).

Kada su u pitanju DDoS napadi, njihov broj je sa 346 u poslednjem kvartalu 2013. godine smanjen na 283, što je smanjenje za 20%. Ohrabrujuće, reklo bi se, ali je to za celih 27% više nego za I kvartal 2013. godine. Polovina (49%) svih DDoS napada se odnosu na teritoriju Amerike (severne i južne, zajedno), pa zatim sledi azijsko-pacifički region sa 31%, Evropa, Bliski Istok i Afrika (EMEA) sa 20%. Svi regioni beleže veći ili manji pad broja napada osim Evrope u kojoj je zabeleženo povećanje od 50%. Jedan od razloga za to je napad hakera na sajtove koji su podržavali Zimsku olimpijadu u Sočiju. Pored ovih, zabeleženi su i snažni napadi na najveće maloprodajne trgovačke lance u Engleskoj.

Širenje interneta

Tokom prvog kvartala 2014. godine, serveri kompanije Akamai su obradili zahteve sa skoro 800 miliona različitih IP adresa iz 240 država. U odnosu na poslednji kvartal 2014. godine, to je povećanje od 1,6%, dok povećanje u odnosu na prvi kvartal 2013 sada iznosi 7,8%. Rekorder u rastu je Brazil, koji je u prva četiri meseca dobio preko 4 miliona novih adresa, što je 12% od ukupnog svetskog zbira i čak 50% više u odnosu na isti period prošle godine. Znatniji rast je zabeležen u J. Koreji (3%), Kini i Francuskoj (2,4%) i Rusiji (2,1%). Za to vreme su vodeće industrijske zemlje beležile opadanje broja korisnika i to: SAD -1,4%, Japan -0,8 i Ujedinjeno Kraljevstvo sa -0,6%. Po broju adresa SAD su na prvom mestu na svetu sa 162,7 miliona aktivnih IP adresa, ali će lidersku poziciju uskoro preuzeti Kina koja za sada ima nepunih 40 miliona adresa manje, ali i znatno veću tendenciju rasta broja korisnika.

Upravo zbog tog stalnog povećavanja broja korisnika, uskoro ćemo morati da se suočimo sa napuštanjem tradicionalnog standarda IPv4 i početi koristiti IPv6 (podrška za isti odavno postoji, ali je nivo implementacije još uvek nizak). Svi regioni poseduju unapred dodeljen broj statičkih IPv4 adresa koji je određen dosta davno kada nije moglo da se pretpostavi kako će da raste broj korisnika u pojedinim zemljama. Sada imamo situaciju da države Latinske Amerike i Kariba imaju na raspolaganju još samo 5 miliona slobodnih IPv4 adresa. Pošto je u pitanju 32-bitni adresni prostor (255.255.255.255), lako možemo sračunati da je ukupni broj IPv4 adresa preko 4 milijarde, ali zbog neoptimizovane raspodele, taj broj je znatno manji. Na sreću, rešenje za ovo postoji u vidu IPv6 koji je napokon uspeo da osvoji veći deo kolača. Tako je recimo u Belgiji procenat IPv6 adresa porastao na 14%, što je skok u odnosu na prethodni kvartal od skoro 200%! Na drugom mestu po učešću IPv6 je Švajcarska sa 9,3% a na trećem je Nemačka sa 7,7%. Što se tiče provajdera, najveću stopu rasta IPv6 saobraćaja beleže provajderi kablovskog i bežičnog interneta. Tako sada procenat IPv6 saobraćaja kod Verizona (SAD) iznosi 45%, Kabel Deutschland (Nemačka) 30%, Brutele i Telenet (oba iz Belgije) po 24%, Hughes Network (SAD) 20% itd.

Brzina interneta

Prosečna brzina interneta na svetskom nivou je (sasvim očekivano) u stalnom porastu i sada iznosi oko 3,9 megabita u sekundi , što je u odnosu na prethodni kvartal više za 1,8% a u odnosu na isti kvartal prethodne godine lepih 24%. Debelo ispred svih ostalih zemalja se nalazi Južna Koreja gde ljudi u proseku na raspolaganju imaju sjajnih 23,6 Mbit/s, što je čak za 145% više nego što su imali u isto vreme prošle godine. Za njima poprilično zaostaju Japanci sa prosečnih 14,6 Mbit/s (29% više nego lani) i Hong Kong sa 13,3 Mbit/s (povećanje za 24%). Zanimljivo je da je među prvih deset jedino u Českoj zabeleženo kvartalno smanjenje brzine za nepunih 2% ali su tamošnji korisnici u odnosu na prošlu godinu zabeležili prosečno ubrzanje od solidnih 24% i imaju na raspolaganju pristojnih 11,2 Mbit/s. Za poslednjih godinu dana, najmanji rast je imala Panama sa skromnih 0,7% (srednja brzina 2,6 Mbit/s), dok je najveći rast od celih 196% zabeležen u Sudanu. Međutim, nisu svima cvetale internet ruže, pa su tako zabeleženi i negativni rezultati. Prosečna brzina interneta u Libiji je opala za 5,7% i sada sa 0,5 Mbit/s zauzima poslednje mesto na svetu. Međutim, u Gvatemali je zabeležen drastični pad brzine za celih 43%, ali je prosečna brzina još uvek na prihvatljivih 1,9 Mbit/s.

Slična je situacija i sa brojem korisnika tzv. brzog širokopojasnog (high broadband) interneta u koji spadaju korisnici sa konekcijama iznad 10 Mbit/s. Najviše ih je u Južnoj Koreji, čak 77%. Zatim sledi Japan sa 54% i Švajcarska sa 45%. Vrlo je slično i po pitanju mogućnosti isporučivanja video signala u rezoluciji 4K, za koju je potrebno imati konekciju od 15-20 Mbit/s. Raspored vodećih zemalja je ovde ostao nepromenjen. Osim toga, rađena je analiza i „običnog” širokopojasnog interneta u koji spadaju priključci sa brzinama od 4 Mbit/s pa na više. I ovde je pobednik Južna Koreja (94%), ali je zanimljivo to da su naši susedi Bugari sa 93% tik iza njih, dok su Rumuni sa 91% na šestom mestu.

Mobilni internet

S obzirom na enormno uvećanje broja korisnika svakojakih prenosnih uređaja, mobilni internet postaje vrlo značajna stavka u određivanju stanja internet infrastrukture. Prilikom utvrđivanja rezultata su u obzir uzimani provajderi koji su ostvarili najmanje 1000 konekcija sa jedinstvenih IP adresa. I ovde je Južna Koreja na prvom mestu sa srednjom brzinom od 14,7 Mbit/s, dok je na poslednjem mestu Argentina sa skromnih 1 Mbit/s. Zanimljivo je da je u ovom segmentu od evropskih zemalja najbolje rangirana Ukrajina sa 7,3 Mbit/s, u kojoj je mobilni internet čak nešto brži i od širokopojasnog. U Severnoj Americi je lider Kanada sa 6,3 Mbit/s, u južnoj, Venecuela sa 4,3 Mbit/s, dok je na „crnom kontinentu” lider Egipat sa 2 Mbit/s. Od zemalja iz regiona postoje podaci za Rumuniju (3,2 Mbit/s), Mađarsku (2,9 Mbit/s) i Hrvatsku (2,2 Mbit/s). Srbija nije obuhvaćena ni u jednom od navedenih pregleda, što je verovatno bolje nego da nas pominju u negativnom svetlu.

Igor S. RUŽIĆ