Aktuelno stanje na tržištu telekomunikacionih usluga

Da li će eventualna ponovna prodaja Telekoma Srbija promeniti stvari na tržištu?

Telekom Srbija je valjda jedina firma koju je država za ozbiljne pare otkupila od stranih kupaca, a kojima ju je ranije prodala. Podsetimo se da je krajem prošlog veka Telekom Srbija izdvojen iz PTT-a i prodat italijanskom i grčkom Telekomu. Početkom ovog veka prvo je otkupljen udeo Italijana, da bi konačno pre koju godinu i grčki udeo bio otkupljen.

Tada je, po drugi put, Telekom Srbija stavljen na prodaju, tačnije onaj deo koji je u državnom vlasništvu. No, i pored mnogih najava da će na tenderu učestvovati nemački Telekom, Karlos Slim i investitori iz Turske i arapskih zemalja knjiga je spala na jedno slovo – Telekom Austrija koji je dao nezadovoljavajuću ponudu. Za 51% Telekoma ponuđeno je 1,1 umesto 1,4 milijardi evra koliko je minimalno zahtevano po uslovima tendera.

Ostavljajući manje-više po strani stara pitanja da li Telekom uopšte treba da se prodaje i kako će se upotrebiti dobijeni novac, da li je u pitanju strateška firma koja mora da ostane u državnom vlasništvu, da li je prodaja ove firme zapravo prodaja „porodičnog srebra” ili „koke nosilje” koja puni budžet, pogledajmo šta se danas priča o prodaji ove firme i kakvi su trenutni pokazatelji na našem i svetskom tržištu telekomunikacija.

Premijer Vučić je najavio da će Telekom Srbija biti privatizovan do juna 2015. godine. Vlada Srbije planira prodaju i očekuje se viša cena nego na prošlom tenderu. Izvršni direktor za finansije Telekoma i ujedno predsednik ekonomskog saveta vladajuće stranke Dželetović, kaže da je prošli tender bio loše organizovan i da je zbog toga Telekom izgubio strateškog partnera i 800.000 korisnika. Sa delom izjave o organizaciji tendera možemo da se složimo, ali što se tiče gubitka korisnika, najveći deo pomenutog broja predstavljaju korisnici mobilne telefonije koje je Telekom do skoro računao kao aktivne. Odnedavno su počeli da broje aktivne korisnike samo ako su imali neki prihod od njih u poslednja tri meseca. Telenor na taj način oduvek broji korisnike...

Direktor EBRD, Patrone, izjavio je da je dobro što Srbija želi da proda Telekom i da smatra da je potreban strateški investitor, mada se ne protive ni izlasku Telekoma na berzu. Ministar Ljajić je izjavio da Telekomu treba svež kapital, strateški partner ili privatizacija jer sam neće moći da se bori sa konkurencijom koja se, pre svega, ogleda u druga dva mobilna operatera, koji pri tome imaju deset puta manje zaposlenih (Telekom je trenutno na preko 9 hiljada zaposlenih). To i nije veliko čudo jer je Telekom poslednjih godina otplaćivao kredit za otkup od grčkog Telekoma umesto da je ta sredstva ulagao u razvoj. Ako se Telekom ne proda, njegova cena će padati... Ambasador SAD u Srbiji, Kirbi, izjavio je da su pojedine američke kompanije zainteresovane za kupovinu Telekoma, a pojedine novine su objavile da je nemački Telekom ponovo zainteresovan i da je čak favorit Vlade Srbije. U slučaju da nemačka kompanija kupi našu, M:Tel u Crnoj Gori bi morao da bude prodat nekom trećem...

Kada već pričamo o kupovinama i prodajama, vredi pomenuti da je nedavno Karlos Slim, meksički kralj telekomunikacija, postao većinski vlasnik Telekoma Austrija i da je pitanje da li bi ova firma i dalje bila zainteresovana za naš Telekom. Koliko je dobar trenutak za prodaju Telekomunikacionih kompanija možda govori i podatak o aktuelnoj prodaji Telekoma Slovenije, gde je sa osam potencijalnih kupaca knjiga spala na tri slova uz odustajanje svih američkih fondova ali i komplikacije sa slovenačke strane...

Telekom Srbija je nekada bio monopolista u nekoliko oblasti. Fiksna telefonija, interkonekcija ka fiksnoj telefoniji i linkovi za prenos podataka su bile najznačajnije. Zakonskom regulativom, one su, jedna za drugom, padale. Konkurencija je izgradila svoje optičke kapacitete i povezala ih sa inostranstvom, čuveni troškovni model funkcioniše samo na nivou cene interkonekcija, ne donevši bilo kakvu blagodet krajnjim korisnicima, već samo smanjenje prihoda Telekomu. Fiksna telefonija je već neko vreme otvorena, a nedavno je zaživelo i prenošenje brojeva koje bi moglo da pokrene migraciju korisnika.

U fiksnoj telefoniji, jedini pravi konkurent je SBB, kako zbog svojih tehničkih mogućnosti tako i poslovne politike. Danas je sasvim jasno da je fiksna telefonija osnovni servis koji samostalno ima sve manje smisla, pa se nudi u okviru paketa. Telekom je poslednjom promenom cena, koja važi od avgusta, ukinuo računanje impulsa tj. zaokružio je tarifiranje fiksne telefonije na minut uz korekciju cene pretplate. U istoriju su otišle i visoka i niska tarifa i lokalni i međumesni razgovori uz cenu koja je identična ceni konkurencije. Uporedo sa time su predstavljeni i novi Box paketi, u kojima se po prvi put ne naplaćuju pozivi unutar Telekomove mreže, ponovo sličnost sa konkurencijom, a priključak konačno može da se dobije za samo jedan dinar.

Internet je sveprisutan, ali se od njega ne živi. Telekom drži veliki deo internet tržišta kroz ADSL priključke. Zapravo od svakog ADSL priključka, bilo on direktno prodat kao Telekomov ili nekog drugog provajdera (izuzetak su pojedini ADSL priključci Orion Telekoma), Telekom ubira profit. Pride, provajderi koji distribuiraju ADSL Telekoma Srbija plaćaju dodatno za internet linkove. Zvuči kao dobar posao, no, glavni kajmak se skida u prodaji sadržaja. Reč je, pre svega, o digitalnoj televiziji.

Kod Telekoma se koristi IPTV tehnologija sa svim prednostima digitalne televizije i manama bakarnih parica. Kablovski operateri, od kojih SBB predstavlja pravu konkurenciju, koriste koaksijalne vodove i drugačije standarde digitalne televizije. Sa tehničke strane, Telekom ima sveprisutnost u svakom domu gde postoji fiksni telefon tj. bakarna parica dok kablovski operateri često ne mogu da preotmu neku lokaciju tako lako od drugih kablovskih operatera. Sa druge strane, bakarne parice imaju znatno manju propusnu moć od kablovskih tehnologija i često su, zbog raznih smetnji, još veći faktor ograničenja (recimo česta nastavljanja, velika udaljenost od centrale). Tu čak ne pomaže ni ulaganje u VDSL tehnologiju, jer ona još više zavisi od udaljenosti centrale. Rešenje je svakako optika do krajnjeg korisnika, ali za tako nešto treba mnogo ulaganja. Možda bi dobar potez bila kupovina Targo telekoma, koji je započeo izgradnju takve mreže u Beogradu, ali je zapao u probleme...

U samoj ponudi sadržaja TV programa Telekom ima adut sa Arena sport kanalima i tu može da vodi bitku sa SBB-om, koji poseduje SK sportske kanale, ali i još jedan broj ekskluzivnih kanala, čiji je vlasnik nedavno uložio novac u još jedan zabavni kanal velike gledanosti u Srbiji.

Na polju mobline telefonije, Telekom je u poslednje dve godine izgubio deo tržišta. No, usled krize, ni konkurenciji ne cvetaju ruže. Telenor je poslednjih godina iskazivao rast prihoda u dinarima taman kolika je bila inflacija, da bi poslednjeg kvartala iskazao stagnaciju prihoda. No, u Telenoru su munjevito reagovali i smanjili broj zaposlenih, dok se takvi potezi u Telekomu ne mogu očekivati. Vip i dalje gradi svoju poziciju na tržištu i pomalo uzima od oba konkurenta. Zanimljivo je da su projekti „m-plaćanja” koji su sprovedeni ostavili vrlo mali trag i da su Telenor i Telekom posegnuli za bankarskim licencama (kroz akvizicije KBC i ponudu za Dunav banku). Dakle, Telekom i tu prati trendove. No, u investiranju u mrežu može da se primeti da je prethodnih godina konkurencija više radila. To će se tek primetiti sledeće godine kada se digitalizacijom televizije otvori deo spektra za 4G i kada će, pored kupovine licence od države, biti potrebno dosta novca za investiranje u opremu.

Realno gledano, mobilna telefonija će nastaviti rast pre svega u prenosu podataka i sa sadašnjom tehnologijom i sa dolazećim 4G tehnologijama. Iako se u svetu očekuje rast broja korisnika, u Srbiji to verovatno neće biti slučaj, a zlatna koka zvana roming će se vremenom smanjivati u skladu sa EU propisima.

Na osnovu do sada napisanog može da se kaže da je Telekom Srbija konkurentan na svim važnim tržištima na kojima nastupa. No, kakvi su izgledi da bude lider na tim tržištima?

Kada bi se drastično smanjio broj radnika uz outsourcing raznih usluga (uz ukidanje prakse zapošljavanja po rođačkoj i partijskoj liniji), drastično poboljšao odnos prema korisniku, popravila organizacija zaliha uređaja (obaveza organizovanja tendera pomalo koči ove stvari) i ako bi se obezbedilo dovoljno novca za investicije, Telekom bi mogao da bude lider na gotovo svim poljima. Pravu bitku vodio bi samo sa SBB-om, koji bi mogao da napravi neki dogovor sa jednim od druga dva mobilna operatera ili da lansira sebe kao virtuelnog operatera mobilne telefonije kako bi parirao Telekomu u paketima usluga. Dakle, perspektiva postoji i to bi mogao da bude dobar argument za postizanje visoke cene kod prodaje.

A budimo realni – da li je, u sadašnjem sistemu, kako stvari u Telekomu i državi funkcionišu, sadašnje ili bilo koje drugo domaće rukovodstvo sposobno da sprovede ove mere? Naravno da nije. Dakle, dolazimo do zaključka da Telekom treba prodati. Sa druge strane i dalje stoji pitanje da li porodično srebro treba prodati i još veće pitanje prokletstva, jer smo stvari postavili tako da porodičnim srebrom ne umemo da upravljamo...

Dušan DINGARAC