Pretnje i izazovi u Internet of Things okruženju

Tokom preoteklih pet godina broj uređaja koji su konektovani na globalnu mrežu povećao se skoro devet puta. Da će i budućnost biti uzbudljiva svedoči više od dve hiljade milijardi dolara u ovom biznisu.

Kada govorimo o učesnicima u razmeni podataka u okviru još uvek logički zamišljenog Internet of Things (IoT), trebalo bi da koristimo termin stvari, jer ta reč konkretno opisuje o čemu se ovde radi.

Kada govorimo o kompanijama koje učestvuju u realizaciji kapaciteta za ostvarenje razmene podataka putem interneta, bitno je da napomenemo da nisu samo IT kompanije uključene u razvoj. Uključene su kompanije različitih delatnosti koje proizvode belu tehniku, automobile i druge stvari, tj. dešava se integracija znanja i iskustva sa terena u oba smera.

Svet stvari kakav poznajemo menja se sve više i sve brže, svakog dana u svakom pogledu. Dramatična promena načina na koji gledamo na stvari, šta očekujemo da možemo da radimo sa njima, šta stvari mogu da rade sa sobom i, konačno, šta mogu da rade sa nama.

Jasna podela stvari na belu tehniku, transportna sredstva, vertikalnu signalizaciju na putevima, lekove, senzore i tako dalje postoji i postojaće, samo sa izvesnim modifikacijama, za početak sa ciljem razmene podataka na internetu. E, tu nastaju dobre mogućnosti, ali i potencijalni problemi. Zapravo, verovatni problemi. Problemi tehničke, sigurnosne, pravne i druge prirode. Dolazi do interakcije između fizičkog i virtuelnog sveta sa ciljem da se automatizuju procesi između uređaja i ljudi, uređaja i uređaja, uređaja i okoline na načine koje je sada teško razumeti.

Do sada je mašina bila zavisna od čoveka, ovde dolazimo do potencijalnih situacija gde se ljudska uloga u sistemu smanjuje ili je nepotrebna.

U izveštaju „US Federal Trade Commission” iz januara 2015. godine pod nazivom „Privatnost i sigurnost u povezanom svetu” (goo.gl/PrgIyi) navodi se zaključak da se moraju inovirati sigurnosni standardi i aktivno prilagođavati galopirajućoj količini osetljivih podataka koji nastaju od strane internet ready uređaja.

Postojeći pravni sistem koji reguliše prava i obaveze proizvođača i kupca sigurno će morati da se redefiniše. Od kompanija proizvođača zahteva se adaptacija proizvodnog procesa počevši od ranih faza dizajna do produkcije finalnog proizvoda. Svaki korak u fazi proizvodnje treba da bude podvrgnut sigurnosnim merama.

Međutim, praksa nas uči (bar je do sada tako bilo) da, koliko god načini ponašanja korisnika bili predvidivi, računari koje smo do sada pravili, realno dođu u situaciju kada iz random razloga ne mogu da odgovore starom zahtevu na novi način. Tada restartujemo računar i bezopasno sve ide iz početka.

Nameće se za početak jedno pitanje. Kada se sve poveže sa svim; ljudi sa ljudima, ljudi sa uređajima, uređaji sa uređajima, uređaji sa ljudima imamo potpuno drugačiju verovatnoću dešavanja neželjenog slučaja. Broj činilaca koji su uključeni u sistem je konačno veliki broj. Svaki učesnik činilac ima svoja stanja (on, off, restart, stand by,... ) koja su sastavni deo formule računice potencijalno neželjenih efekata. Dok je bitna činjenica da je broj veza tj. relacija između članova, veoma veoma velik. Tako da sada, kada sagledamo uticaj na čoveka i njegovu okolinu, uviđamo da uticaj vrše ne samo stvari i ljudi već i stanja učesnika i relacije čiji broj veoma prevazilazi broj entiteta. Potencijalni rizik i uticaj na sigurnost su ogromni.

Povezivanje svega što nas okružuje sigurno je proces kome ljudska vrsta prirodno teži, kao što je sve u prirodi na neke načine povezano sa svrhom, ciklusom, odnosom, pored ostalih karakteristika.

Moraju se nalaziti pametna rešenja za pitanja koja do sada nismo postavljali. Isto tako, nezaobilazni faktor potrošnje energije je vrlo prisutan. Realno gledano, novim električnim uređajima koji mogu da daju više: mogućnosti, opcija, ušteda u energiji, vremenu potrošača; treba više energije. Postajemo, dodatno, i više energetski zavisni.

Stvari oko nas postaju deo korporativnih planova koji uključuju stalnu promenu, inovacije i unapređenja. Ljudi moraju da se prilagođavaju ne samo izazovima koje nameće priroda, već i onima koje nameće tehnologija.

Bitno je da znate, kada kupujete uređaj koji je internet ready, da sem uređaja kupujete i pretnje po sigurnost informacija i podataka dok kojih će uređaj doći. Postavlja se pitanje odgovornosti za razna kreativna neželjena ponašanja nečeg ili nekog. Ovde kreativnost može potpuno doći do izražaja.

Aktivno se planira skoro puštanje u prodaju automobila sa mogućnostima komunikacije sa drugim vozilima u cilju razmene podataka o gužvi u saobraćaju. Tako će vozači imati aktivne sugestije kuda treba voziti da biste najbrže stigli do željenog odredišta, verovatno se sve to može povezati sa semaforima u cilju optimalnijeg regulisanja saobraćaja i to je sve super. Ali ako se podaci dobro razmene, a relacija u toj razmeni nije odgovarajuća možete doći u situaciju da je algoritam nedovoljno usavršen da odgovori izazovima u realnom životu pa može da nastupi stvaran butterfly effect problem. Razlika je u fizičkim/virtuelnim vremenima reakcije i stavljanja različitih stvari u istu ravan. Uputite stotine ili hiljade automobila na određenu trasu puta u sekundi, sistemu su to sekunde, vozilima da prođu preporučenom trasom to su minuti, u infrastrukturi kakva je sad, neplanirani događaj tipa „pokvarila su se dva autobusa” dovodi u problem sva upućena vozila na trasi.

Poseban problem predstavljaju zlonamerni napadi. Nedavno je zvanično potvrđena šteta koja je nastala cyber napadom na visoku peć neimenovane železare u Nemačkoj. To je drugi put da je sajber napad naneo štetu uređajima (prvi put u Iranu na centrifugama za obogaćivanje nuklearnog goriva – stuxnet).

Na primer, ukoliko kupite frižider koji ima mogućnost da vas obaveštava putem SMS-a ili drugog Instant Messaging servisa ukoliko vam temperatura u frižideru poraste iznad određene granice, a poznato je, prema nezvanično potvrđenim informacijama, da se potrošačka bela tehnika (šta će sve dobiti epitet i tretman toga možemo da pretpostavimo) pravi sa ciljem da radi određen broj godina ili dana, obično tu neki dan posle garancije nešto nije ispravno, vi ćete dobiti poruku (jednu ili više, zavisno kako je sistem osmišljen/podešen) da sa temperaturom nešto nije u redu. Ali zamislite marketing efekat novog doba kada masovna produkcija uređaja multinacionalne kompanije krene da šalje poruke širom sveta, da temperatura u vašem frižideru raste. Da li će provajderi internet i mobilnog saobraćaja moći da podrže svakodnevni novogodišnji saobraćaj? Kakve veze ima mobilni operater ili internet provajder sa frižiderom? Pa nekako ima.

Postavlja se pitanje šta činiti. Pamet u glavu, ovde i sada i ubuduće je potrebnija više nego ikada i pustiti da se tehnologija testira van vašeg dvorišta i komšiluka. Pratite šta se dešava u svetu (kompjutera) i pažljivo naoružani znanjem kreirajte vaše buduće pametno okruženje.

Nenad DAČIĆ