Pentium G3258 Anniversary Edition i Gigabyte B85M-HD3

Duže od decenije, Pentium procesori slovili su za najbolje što je Intel mogao da ponudi PC tržištu. Pojavom Conroe arhitekture perjanica Intelove ponude ponela je naziv Core, dok se od Pentiuma potpuno odustalo. Koju generaciju kasnije se vratio, ali je sa trona vraćen na začelje i umesto prestižnog, postao procesor iz najnižeg segmenta. Kako bi donekle ispravio ovu nepravdu i ujedno dostojno obeležio 20 godina od pojave prvog Pentiuma, Intel je uradio nešto prilično nesvakidašnje: omogućio je overklok jednog od modela iz Pentium linije proizvoda.

Overklok je nekada bio mnogo popularniji nego što je to danas slučaj. Omogućavao je vlasnicima da uz nešto truda iz jeftinijih procesora izvuku maksimum i da se uz tako dobijene performanse približe, a nekad i prevaziđu performanse skupljih modela. Onda je Intel rešio da tome stane na put tako što je onemogućio overklok na većini svojih modela, izuzev onih najjačih i najskupljih, čime je ovaj sport dobrim delom izgubio draž. Zbog toga, podatak da je Intel odlučio da otključa množilac na procesoru iz nižeg segmenta posebno dobija na značaju. Pogledajmo malo detaljnije šta nam donosi jubilarni Pentium.

G3258 poznat je još i pod nazivom Pentium AE (Anniversary Edition). Koristi poslednju verziju Haswell arhitekture – Devil’s Canyon i raspolaže sa dva fizička jezgra. U odnosu na jače modele, ostao je uskraćen za mnoge od njihovih karakteristika. Pre svega, izostala je podrška za Hyper Threading tehnologiju, Turbo mod, kao i hardverska podrška za AVX i AES-NI setove instrukcija. Čak nije najbolji ni među drugim modelima Pentium klasifikacije, jer mu je nominalni radni takt podešen na 3,2 GHz, dok memorijski kontroler radi na 1333 MHz, čime je izjednačen sa najslabijim modelima koji spadaju u Celeron seriju. Količina keš memorije nije dodatno smanjena, pa tako ovaj model raspolaže sa 3 MB L3 keš memorije.

Grafički podsistem mu dodatno ograničava performanse. U odnosu na modele koji pripadaju nekoj od „i” serija, G3258 raspolaže znatno slabijim Intel HD čipom koji na raspolaganju ima svega polovinu izvršnih jedinica (10), dok su ukupne performanse više nego duplo slabije. Srećom, Quick Sync tehnologija i hardverska podrška za video enkodiranje/dekodiranje nisu izostale, iako su rezultati skromniji u odnosu na jače čipove.

Ograničenje overklok mogućnosti Intel nije rezervisao samo za zaključavanje procesorskog množioca, već se potrudio da korisnicima dodatno zagorča život i natera ih da kupe ploču sa najskupljim „Z” čipsetom, a koji je jedini kod koga je overklok zvanično podržan. Ipak, mnogi proizvođači ploča rešili su da malo zaobiđu Intelove specifikacije i na svoju ruku implementiraju OC mogućnosti i u modele ploča koje raspolažu slabijim verzijama čipseta. Rezultati su primetno skromniji nego kod „Z” ploča, ali sasvim adekvatni uzimajući u obzir razliku u ceni. Mi smo odlučili da upravo jedan takav model pravi društvo Pentiumu tokom ovog testa.

Gigabyte GA-B85M-HD3 je ploča micro-ATX formata. Srazmerno skromnom B85 Express čipsetu, raspolaže bazičnim opcijama. Naponsku sekciju čine svega tri faze, koje dobrim delom ograničavaju mogućnost overkloka. Ipak, ovaj čipset nikada i nije bio planiran za takve poduhvate, tako da ovo ne možemo svrstati u mane. S obzirom na veličinu ploče, slotovi za proširenje korektno su odabrani i izvedeni putem jednog PCI-E 3.0 x16, dva PCI-E 2.0 x1 i jednog klasičnog PCI slota. Skladišne uređaje moguće je povezati uz pomoć četiri SATA III i dva SATA II porta. Dva DIMM slota sposobna su da prime ukupno 16 gigabajta memorije uz podršku za dual channel režim rada.

Zadnji panel prilično je skroman i sastoji se od četiri USB 2.0 i dva USB 3.0 porta, kombinovanog PS/2 porta, mrežnog priključka, tri audio konektora, kao i HDMI, DVI i D-sub video konektora. DisplayPort je, nažalost, izostavljen. Interni konektori omogućuju povezivanje dodatna četiri USB 2.0 i dva USB 3.0 porta koja podržavaju fast charge funkciju punjenja mobilnih uređaja, čak i kada je računar isključen, a tu su i konektori za serijski i paralelni port.

BIOS je znatno skromniji u odnosu na moćnije Gigabajtove modele, ali je vizuelno sličan i lak za navigaciju. Ono što nas je posebno zanimalo su overklok opcije na kojima se nije štedelo, tako da su mogućnosti po tom pitanju uslovljene isključivo hardverskim kapacitetima koji su ograničeni 3-faznom naponskom sekcijom.

G3258 pojavio se na domaćem tržištu pre više od pola godine. Iako je svakako zaslužio poseban test, sudeći po trenutnom stanju cena komponenata i „divljanju” kursa stranih valuta, on zapravo tek sada dobija na značaju. Procesor, ploča i dva modula od po četiri gigabajta memorije koštaju oko 30 hiljada dinara. Idealna grafička kartica za ovakvu konfiguraciju po našem mišljenju je GeForce GTX 750Ti. Ona ne zahteva dodatni konektor za napajanje, pa je samim time i ukupna potrošnja struje izuzetno niska za današnje standarde, što zapravo znači da ulaganje u jako napajanje nije neophodno. Gotovo svaki model iole pristojnog napajanja lako će se nositi sa ovim komponentama.

Kada je overklok u pitanju, ovaj Pentium sposoban je za fantastične rezultate. Ipak, da bi se iz njega izvukao maksimum koji je blizu cifre od čak pet gigaherca, neophodna je upotreba znatno moćnije ploče sa „Z” čipsetom i kvalitetnog hlađenja. Ulaganje u takvu ploču i hlađenje nema nekog smisla jer njihova cena višestruko prevazilazi cenu samog procesora. Iz tog razloga, za potrebe ovog testa ograničili smo se na jeftinu ploču i box kuler koji se dobija uz procesor. Rezultati su srazmerno skromniji, ali i dalje vrlo interesantni.

Sam postupak overklokovanja nešto je drugačiji u odnosu na ploče sa „Z” čipsetom. Umesto promene vrednosti množioca, u ovom slučaju potrebno je odrediti vrednost Turbo moda. Iako G3258 fabrički ne podržava Turbo mod, ploča će ga aktivirati, što za posledicu ima klasičan overklok. Pri tom, sve opcije sistema namenjenog uštedi potrošnje ostaju aktivne i procesor snižava radni takt i napon kada ne obavlja zahtevne zadatke. Ograničenje procesorskog napona u BIOS-u ploče iznosi 1,2 volta. Uz toliki napon, naš primerak procesora bio je stabilan na 4,4 GHz. Međutim, zbog skromne naponske sekcije ploče pad napona (tzv. vDrop) bio je prilično izražen i u proseku je iznosio 0,005 volti. Pri tom su temperature procesorskih jezgara bile opasno blizu osamdesetom podeoku Celzijusove skale. Kako nam se ovakav scenario nije baš dopao, odlučili smo da takt spustimo na 4,2 GHz, a napon na 1,175 V. Time smo ostvarili maksimalnu temperaturu od svega 65 stepeni pri intenzivnom testiranju, a što smatramo zaista odličnim rezultatom, kada uzmemo u obzir i to da je za hlađenje bio zadužen običan box kuler koji je pri tom bio jedva čujan.

U čemu je zapravo tajna? G3258 ima deklarisan TDP od svega 53 vata. Pošto koristi identičan box kuler kao i najjači Haswell procesori čiji je TDP deklarisan na 84 vata, to ostavlja preko 30 W razlike na raspolaganju za overklok potencijal. Napomenimo i to da su sintetički testovi obavljani uz uključen interni grafički čip i da su to maksimalne temperature koje je on uspeo da dosegne. Uz upotrebu GTX 750Ti i isključivanje integrisane grafike, temperature su u proseku bile niže za desetak stepeni.

Kada su performanse u pitanju, nerealno je očekivati neke spektakularne rezultate. Integrisana grafika nas je prilično obeshrabrila. Iako je sposobna da pokrene sve naslove u rezoluciji 1366 X 768 px, sa minimumom grafičkih detalja, ono što pruža je daleko od nečega što se može nazvati iole pristojnim igranjem. Dakle, za igranje zahtevnijih igara apsolutno je neupotrebljiva.

Međutim, kada se u priču uključi GTX 750Ti, situacija se iz korena menja. Testove igara sproveli smo uz srednje-visoka podešavanja nivoa grafičkih detalja, FXAA anti-aliasing mod i u punoj HD rezoluciji. Rezultati su nas vrlo prijatno iznenadili. Čak i najzahtevniji naslovi u proseku su prevazilazili 40 frejmova u sekundi, dok su sporadični padovi retko kada bivali niži od 30. S obzirom na to da je u pitanju dvojezgarni procesor bez naprednih mogućnosti poput Hyper Threadinga, ovo zaista smatramo uspehom.

I dok je u igrama uporediv, a ponekad i bolji od nekih modela iz i3 serije, kada je ozbiljan rad u pitanju ovaj Pentium znatno posustaje. U obradi fotografija još i nekako izlazi na kraj kada se uporedi sa „kvadovima”, ali ga video obrada i memorijski zahtevni zadaci ostavljaju u prašini. To mu nikako ne možemo zameriti, pošto ipak spada u nižu klasu procesora namenjenu kancelarijskim zadacima i reprodukciji multimedijalnih sadržaja.

Za kraj nam ostaje da sumiramo utiske i procenimo upotrebnu vrednost ovako interesantnog procesora. Za uloženi novac pruža zaista odlične performanse. Činjenica da bez problema postiže za bar 1000 MHz viši radni takt od nominalnog, uz bilo koju ploču i box kuler, je za svaki respekt. To ipak nije dovoljno da bi ozbiljnije ugrozio modele iz jačih serija, ali je više nego dovoljno da uz osrednje jaku grafičku kartu pruži sasvim pristojne rezultate u igrama korisnicima kojima je budžet ograničen.

Vladimir TRAJKOVIĆ