MSI GeForce GTX 1050 Ti 4G OC i MSI GeForce GTX 1050 2G OC

Pojavom najjačih modela Pascal generacije nastao je veliki jaz u performansama u odnosu na prethodnu, Maxwell generaciju. Konkurencija je brzo shvatila da trenutno nema adekvatan odgovor u gornjem segmentu tržišta, te je zato donela odluku da pokuša da parira i učvrsti svoju poziciju među modelima niže srednje i niže klase, svojim Polaris 10 i Polaris 11 čipovima. Nvidia sve do sada nije imala spreman odgovor u nižoj klasi gejmerskih kartica, iako je Pascal generacija svetlo dana ugledala pre pola godine. Ipak, čekanje se isplatilo i sada su na red došli najslabiji predstavnici nove generacije koji vraćaju ravnotežu snaga u ovom tržišnom segmentu. Ili barem Nvidia tako misli i tvrdi. Pogledajmo malo detaljnije nove, entry-level modele GeForce kartica.

Zipovani Pascal

Novi čip nosi oznaku GP107 i za razliku od ostalih modela Pascal generacije koji su dobijeni 16-nanometarskom litografijom, ovaj model proizvodi se u 14-nanometarskom proizvodnom procesu. Time je i formalno tehnološki izjednačen sa AMD Polaris generacijom grafičkih čipova. Ipak, iako je tip proizvodnog procesa važan faktor u razvoju čipova, samo na osnovu tog podatka svakako se ne može zaključiti mnogo toga o performansama nekog čipa. Ono što je daleko bitnije jeste sama arhitektura čipa.

GP107 je potpuno nov čip, koji nije nastao isključivanjem nekih od delova koji sačinjavaju jače modele, odnosno, nije „osakaćen”. Sastoji se od šest SM (Streaming Multiprocessors) klastera od kojih svaki raspolaže sa 128 CUDA jezgara, odnosno 768 ukupno. Svaki od navedenih SM klastera raspolaže i sa po osam teksturnih jedinica, čime njihov broj dostiže ukupno 48. Četiri 32-bitna memorijska kontrolera zbirno čine 128-bitnu magistralu, a svaki od njih povezan je sa po osam rasterskih jedinica, te ih je na raspolaganju ukupno 32. Sve to sastavljeno je od 3,3 milijarde tranzistora i upakovano je u 135 kvadratnih milimetara, koliko iznosi površina čipa.

Pažljivom posmatraču neće promaći činjenica da je po svojoj strukturi GP107 identičan modelu GM206 koji je krasio GTX 950, model iz prethodne generacije. Ipak, sitniji proizvodni proces i usavršena arhitektura doveli su do toga da novi čip troši manje struje (75 u odnosu na 90 vati kod prethodnika), manje se zagreva i ima viši radni takt, što uz bržu memoriju ne ostavlja mesta sumnji da li je brži od prethodnika, već se dilema samo svodi na pitanje kolika je razlika.

GTX 1050(Ti)

Novi čip ugrađuje se na kartice koje nose oznaku GTX 1050 i GTX 1050 Ti. Razlika između modela sa i bez „Ti” sufiksa ogleda se u samom čipu i količini radne memorije. Kod slabijeg modela, bez „Ti” sufiksa, isključen je jedan SM klaster grafičkog čipa, pa on tako raspolaže sa 128 CUDA jezgara i osam teksturnih jedinica manje u odnosu na jači model. Kako dve verzije čipa ne bi nosile potpuno istu oznaku, upotrebljeni su sufiksi kao kod GTX 1060 modela (različiti kod modela sa tri i šest gigabajta memorije), pa je tako GPU Ti modela označen sa GP107-400, a „običnog” sa GP107-300. Takođe, kod slabijeg modela količina radne memorije je prepolovljena i svodi se na dva gigabajta GDDR5 čipova. Referentni modeli ne postoje, a propisani radni takt je samo preporuka koju verovatno nijedan proizvođač neće striktno poštovati, u želji da baš njegov model bude brži od ostalih. Prvi modeli sa ovom oznakom kojih smo se dokopali proizvod su MSI-a i vizuelno su identični. Zbog toga ćemo ih u hardverskom delu opisa obraditi kao jednu karticu, dok će o performansama posebno biti reči.

Kartica je duga nepunih 18 santimetara i široka 12. Sama štampana ploča je još kraća, ali plastični oklop kulera iz estetskih razloga prevazilazi dimenzije i metalnog hladnjaka i štampane ploče. Čak i tako, kartica je vrlo skromnih dimenzija i bez problema staje u svako ATX kućište. Što se hardverskih detalja tiče, sve deluje uredno, ali i pomalo praznjikavo, pa se već na prvi pogled vidi da je reč o hardveru skromnih mogućnosti. Naponska sekcija izvedena je u konfiguraciji 3+1 faza, od kojih tri faze napaja GPU, a jedna memoriju. Dodatno napajanje nije neophodno GP107 čipu, uzimajući u obzir njegovu skromnu potrošnju, pa dodatni naponski konektor nije prisutan na kartici, iako se na štampanoj ploči jasno vide električni vodovi i mesto na kome je on mogao da bude postavljen.

Inicijalni takt Ti modela iznosi 1342 megaherca, dok u Boost režimu dostiže 1455. Interesantno je to što je „običan” model zapravo brži, barem po broju megaherca – 1405, odnosno 1519 megaherca u Boost režimu. Verujemo da je kod njega grafički čip postavljen na više vrednosti jer zbog isključenog SM klastera on troši manje struje, pa je ostalo prostora za viši radni takt. Pošto ove kartice ne raspolažu dodatnim napajanjem, limit PCI-E slota od 75 vati svakako je ograničavajući faktor po pitanju overkloka, jer je po Nvidijinim specifikacijama tolika potrošnja čipa i na fabričkom taktu.

Kuler je vrlo jednostavne konstrukcije, sa običnim aluminijumskim telom i jednim ventilatorom. Skroman čip pred njega ne postavlja naročito težak zadatak, pa je radna temperatura uvek ispod 65 stepeni, što je nedostižan rezultat među mnogim, neuporedivo jačim modelima. Pri tom je brzina ventilatora na nivou koji se može okarakterisati kao vrlo tih, s tim što, suprotno trendovima, ventilator nastavlja da radi i u režimu niskog opterećenja, kada se temperatura grafičkog čipa maltene izjednačava sa sobnom. Backplate je izostao, jer je na kartici ovih dimenzija apsolutno bespotreban, a primetan je i izostanak „LED šarenila” koje bi samo negativno uticalo na cenu.

Muzičko pravilo

Fraza iz međunaslova često je citirana među ljubiteljima hardvera, a odnosi se na onu narodnu „koliko para, toliko muzike”, odnosno frejmova u sekundi, u ovom slučaju. Jasno je da se od modela koji predstavljaju apsolutni minimum za ulazak u svet savremenih video igara ne može očekivati mnogo, ali koliko je to kada se prevede u broj frejmova po sekundi?

Oba modela pružiće pristojne performanse u 1080p rezoluciji, za koju su i projektovani. Naravno da će nivo detalja retko kad prevazilaziti srednje vrednosti, naročito kod najnovijih igara, a još ređe će budući vlasnici moći da računaju na magičnih 60 FPS bez oscilacija. Ipak, to je i očekivano od najniže klase. Ono što je bitnije jeste kako se ovi modeli nose sa konkurencijom, ali i sa modelima prethodnih generacija.

U odnosu na konkurente iz suprotnog tabora, GTX 1050(Ti) i nema baš neki izazov, barem trenutno. Od svih verzija RX 460 Radeona oba modela su primetno brža, a isto tako su oba osetno sporija od jačeg, RX 470 modela. Slično je i sa cenom, jer su oba modela pozicionirana između navedenih konkurentskih, tako da je matematika jasna.

Kada se uporede sa prethodnicima, GTX 1050 je, zahvaljujući višem taktu, brži od GTX 950, dok je Ti model donekle brži od GTX 960. Radi se o uobičajenom, jedva dvocifrenom broju procenata koji se smatra standardnim unapređenjem između dve uzastopne generacije. Međutim, kada se detaljno analiziraju rezultati testova ispada da su ovi modeli međusobni konkurenti. Jasno je da je Ti model brži i da overklok slabijeg modela to ne može da nadomesti, ali je razlika prilično mala. Možda će se nekome duplo više memorije učiniti kao bolje rešenje, ali mi nismo primetili da je slabijem modelu igde zatrebalo više od raspoloživih dva gigabajta, pogotovo kada se u obzir uzme to da će ovim karticama pre nestati procesorske snage za obradu zahtevnih tekstura i efekata, nego memorije u kojoj će se sve to baferovati. Pri tom je Ti verzija istog modela za nekoliko hiljadarki skuplja u odnosu na običnu, a cenovnu razliku ne opravdava performansama u potpunosti.

• • •

Svakako bismo voleli da su cene ovih modela niže i približnije preporučenim, ali na to niko od nas nema uticaja. Ono što je možda najveća mana ovih kartica je nedostatak analognog video konektora, jer poput jačih modela Pascal generacije, ni GTX 1050(Ti) modeli ne mogu da prikažu sliku na analognom monitoru sa klasičnim VGA konektorom bez upotrebe aktivnog konvertora signala. Izostanak D/A konvertora na samoj kartici se možda mogao oprostiti kod GTX 1060 i jačih modela, koji koštaju i po nekoliko puta više, ali kod kartica niže klase koje kupuju igrači sa skromnim budžetom i kojima je i ostatak hardvera na tom nivou, to je svakako veliki minus. Ne pomaže ni činjenica da konkurencija ima isti problem u ovoj klasi. Nvidia je tim detaljem mogla sebi da obezbedi znatnu kvalitativnu prednost, ali je rešila da to ne učini. Šteta.

Vladimir TRAJKOVIĆ