Acer Predator G9-793

Acer je na našem tržištu uglavnom poznat kao proizvođač jeftinih prenosnika, koji je dovoljno kvalitetan i pristupačan širokim narodnim masama. Većina takvih modela može se opisati kao pravi narodni laptop. Ipak, Acer je odlučio da poradi na svom imidžu i da se oproba i u prestižnoj, gejmerskoj klasi. Kvalitetno igranje na PC-ju u ponovo je postalo vrlo skup hobi, a kada se od prenosnih mašina zahtevaju takve performanse, jasno je da je populacija njihovih potencijalnih korisnika izrazito malobrojna. Pogledajmo kako izgleda igrački laptop koji košta koliko i solidan polovan automobil.

Srce sistema čini moćni Intelov i7-6700HQ procesor Skylake generacije. U ovakvoj konfiguraciji nema govora o energetski štedljivim verzijama na uštrb performansi, već je u pitanju četvorojezgarni procesor koji uz pomoć Hyper Threading tehnologije raspolaže sa osam logičkih jezgra. Nominalni takt od 2,6 gigaherca u Turbo režimu dostiže za gotovo čitav gigaherc viši takt, ali samo na jednom jezgru. Maksimalna potrošnja na nivou je slabijih desktop procesora i iznosi 45 vati, što vrlo nepovoljno utiče na ukupnu potrošnju sistema i bateriju stavlja na muke.

Za prikaz slike zadužen je Nvidijin GP104 grafički procesor, poznatiji pod nazivom GeForce GTX 1070. Za razliku od dosadašnje prakse, Nvidija je počev od Pascal generacije prestala da zarad snižene potrošnje „sakati” grafičke čipove namenjene prenosnicima, već su oni po performansama potpuno ravnopravni desktop modelima. Iako je radni takt nešto niži u odnosu na referentni desktop model, mobilni GTX 1070 raspolaže sa nešto većim brojem CUDA jezgara, čime anulira razliku u broju megaherca. O rezultatima je pomalo izlišno govoriti, jer je u pitanju jedan od najbržih grafičkih procesora koji trenutno postoji.

Radnu memoriju čini 32 gigabajta DDR4 memorije, radnog takta 2400 megaherca, koja je raspodeljena na dva modula. Memoriju je proizveo čuveni Kingston, a njen kapacitet moguće je proširiti sa još dva takva modula. Za skladištenje podataka zadužen je tandem u vidu M.2 SSD uređaja kapaciteta 256 gigabajta, koji je proizveo Lite-On i klasičan Toshibin hard-disk kapaciteta jednog terabajta, čije se ploče vrte na skromnih 5400 obr/min. Pored njih, postoji još jedan M.2 slot. Zvanično, moguće je napraviti RAID niz od dva M.2 SSD uređaja, ali će u praksi to biti gotovo nemoguće. Glavnu prepreku predstavlja raspored M.2 slotova koji stoje jedan iznad drugog. Donji prihvata isključivo uređaje dužine 80 milimetara, dok je upotreba gornjeg ograničena na uređaje dužine 110 milimetara. Jasno je da ne postoje dva identična uređaja različitih dužina koja su neophodna za formiranje RAID niza, tako da uprkos RAID podršci čipseta, drugi M.2 slot moći će da se koristi samo za dodatno proširenje kapaciteta. To je prava šteta, jer ugrađeni SSD pruža tek prosečne performanse, koje nisu ni blizu maksimalnih, čak i kada se uporede sa već vremešnim SATA SSD uređajima.

U kućištu ovih dimenzija našlo se mesta i za, možda suvišni, DVD rezač koji je moguće ukloniti i na njegovo mesto postaviti dodatni ventilator u cilju poboljšanja cirkulisanja vazduha unutar kućišta i efikasnijeg hlađenja. Pomenuti ventilator isporučuje se uz Predator, ali je njegov doprinos hlađenju krajnje zanemarljiv i razlike u temperaturi teško su primetne čak i pri detaljnom testiranju. Kako u je u praksi on samo dodatni potrošač, mišljenja smo da je bolje da se uopšte ne koristi i tako makar malo doprinese dužem trajanju baterije.

Kada već pominjemo bateriju, valja napomenuti da se i pored zavidnog kapaciteta od 90 vatčasova od nje ne može očekivati naročito impresivna autonomija. Konkretno, to znači da će ona obezbediti od četrdesetak minuta do sat vremena prilikom igranja. Od multimedije, surfovanja i ostalih manje zahtevnih aktivnosti može se očekivati višestruko duže trajanje baterije, ali je autonomija u tim prilikama svakako mogla biti i znatno veća da nije jednog detalja. Naime, Predator raspolaže samo GeForceom, dok je upotreba Intelovog HD čipa, koji je sastavni deo procesora, iz nekog razloga potpuno onemogućena. Integrisana grafika svakako bi bila bolje rešenje u manje zahtevnim situacijama, poput navedenih, pa je zaista nejasno zbog čega je onemogućena. Svesni smo da je ovo gejmerski laptop, ali i igrači nekad predahnu i naprave pauzu, a tada bi sigurno cenili duži vek baterije.

Kada je eksterijer u pitanju, očigledno je da Acer puca visoko. Masivno kućište izrađeno je od kvalitetne plastike, čija je završna obrada izvedena tako da podseća na gumu. Tastatura je chiclet tipa sa tasterima izuzetno plitkog hoda. Precizna je i ni za milimetar se ne ugiba pod prstima tokom rada, čime uliva poverenje u to da će moći da izdrži žar igranja. Raspolaže i pozadinskim osvetljenjem čiju je boju moguće odabrati po želji i to nezavisno za svaku od četiri definisane zone. Nažalost, nivo intenziteta osvetljenja nije moguće podešavati, te korisnik može samo da ga isključi. Ispod tastature je tačped koji je vrlo prijatan pod prstima, tasteri su jasno odvojeni od dela osetljivog na dodir, a čija je površina takođe osvetljena. Boju osvetljenja nije moguće menjati, već je konstantno u crvenom tonu. I dok je osvetljenje tačpeda makar moguće isključiti, osvetljenje funkcijskih i ’Power’ tastera, kao i logotip i ivice ekrana konstantno su osvetljeni, što može da zasmeta prilikom upotrebe u zamračenim prostorijama, koje su po pravilu omiljeni ambijent svakog gejmera. Pomenuti funkcijski tasteri nalaze se levo od tastature i uz pomoć njih je moguće snimati makroe ili aktivirati funkcije po želji. Njihovo programiranje obavlja se uz pomoć Predator Sense softvera i krajnje je jednostavno.

Kvalitet igranja u velikoj meri zavisi i od kvaliteta monitora, pa je tom detalju posvećena posebna pažnja. Model koji smo mi testirali koristi ekran rezolucije 1080p, ali postoji i model sa punom 4K rezolucijom. U oba slučaja radi se o ekranima sa IPS matricom i osvežavanjem od 60 herca. Možda će nekom zagriženom igraču zasmetati relativno niska frekvencija osvežavanja koja je kod gejmerskih monitora neretko duplo viša, ali ne treba zaobići podatak da su u obe varijante ovi ekrani opremljeni Nvidijinom G-Sync tehnologijom, koja animaciju čini glatkom i fluidnom. Vrlo bitan detalj je i mat površina ekrana, koja je toliko dobro izvedena da ni pri jakom dnevnom svetlu refleksije gotovo da ne postoje i ne odvlače pažnju, niti umanjuju preglednost.

Prava gejmerska mašina mora da pruži i kvalitetan zvučni ugođaj, a u ovom slučaju se za to pobrinuo „4.2” zvučni sistem, kojim upravlja Realtekov ALC255 zvučni procesor. „4.2” je pod navodnicima, jer Acer zapravo tako reklamira klasičan 2.1 zvučni sistem, s tim što su za reprodukciju sadržaja svakog od zvučnih kanala zadužena po dva zvučnika raspoređena u parove. Zvuk koji proizvode prilično je glasan, ali ne i naročito kvalitetan. Ipak, prateći Dolby softver donekle poboljšava situaciju, ali svakako ne treba očekivati mnogo, te bismo za potpun ugođaj svakako preporučili neke kvalitetnije slušalice.

Svi konektori raspoređeni su na bočnim stranama, što nije uvek praktično rešenje, naročito kada treba povezati miš, ali je zbog masivnog rashladnog sistema čiji izduv zauzima gotovo čitavu zadnju stranu, ovakvo rešenje bilo neizbežno. Rashladni sistem bez ikakvih problema i dodatnih hladnjaka izlazi na kraj sa ovako moćnim čipovima, pa čak dozvoljava i blagi overklok grafičkog procesora, iako nije uvek u granicama pristojnosti kada je buka u pitanju. Zanimljiv detalj je i Intelov TPM 2.0 (Trusted Platform Module) koji je zadužen za hardversku enkripciju podataka, što je prilično nesvakidašnje rešenje kod gejmerskih mašina.

Predator se u radu sjajno pokazao i opravdao zvučan naziv. Sve zadatke je obavljao brzinom na kojoj bi mu pozavidele i mnoge desktop mašine koje se mogu svrstati u gejmerski tabor. Procesor ne zaostaje mnogo za desktop pandanima, uprkos znatno nižem radnom taktu, dok GTX 1070 predstavlja veliki overkill za monitor ove rezolucije, barem kada je postojeći sadržaj u pitanju. To Predatoru garantuje dug vek eksploatacije, jer će proći dosta vremena dok ne pokaže prve znake starenja i nedostatka snage.

Pored cene od oko 300K dinara, zbog koje će ostati nedostižan gotovo svakom domaćem gejmeru, Predatoru možemo da zamerimo na manjku mobilnosti, jer je prilično „podgojen”, što uz strujni adapter koji je teži od prosečnog kineskog ATX napajanja i ograničen kapacitet baterije navodi na zaključak da se srećni vlasnik baš i neće naigrati van komfora svoje sobe.

Vladimir TRAJKOVIĆ