KDE na srebrnoj tacni

Postoji veliki broj distribucija koje povezujemo sa određenim okruženjem, iako njihovi repozitorijumi nude nekoliko alternativa, pa promena nije naročito teška. Tu su, takođe, distribucije kao Chakra, koje koriste isključivo KDE i time se broj paketa za održavanje u repozitorijumu drastično smanjuje. Pre par godina na scenu je stupio KaOS koji ne samo da je isključivo KDE distribucija, nego u svojim repozitorijumima ima jedino 64-bitne pakete, upravo da bi njihov broj bio što manji, a distribucija što kvalitetnija. Iako je ova arhitektura prisutna već oko 15 godina, i dalje postoje (veoma popularni) programi koji se nalaze isključivo u 32-bitnim verzijama. Hajde da vidimo šta nam KaOS nudi i da li je moguće zadovoljiti korisnike ovakvom ponudom.

Pri prvom live pokretanju sistema možete da birate da li želite da koristite slobodne ili vlasničke drajvere. Za koju god opciju se odlučite, nakon instalacije možete vrlo lako promeniti izbor. Dočekuje nas KDE u veoma zanimljivoj postavci – panel stoji uspravno uz desnu ivicu. Ovo razmišljanje van šablona je dovoljno da nas osvoji i jedva čekamo da završimo instalaciju i vidimo šta nam je KaOS još pripremio. Instaler je dobro poznati Calamares, tako da instalacija protiče veoma brzo i jednostavno. Ukoliko se prvi put susrećete sa njim, na internet stranici distribucije imate uputstvo za instalaciju u PDF datoteci pa ga možete proučiti. Nakon restartovanja nas dočekuje veoma lep grafički boot ekran, za koji je zaslužan gfxboot. Nakon prvog starta se otvara Kaptan, program koji služi da vam olakša prilagođavanje, pa kroz narednih nekoliko ekrana imate opcije da promenite teme, boje, ikonice, podešavanja miša, izbor menija na panelu, da dodate profilnu sliku kao i pozadinu radne površine. Zadana tema je Midna, i to u svetloj varijanti, što znači da čitavom distribucijom dominiraju siva i plava, a isti dizajn je i na njihovoj internet prezentaciji. Pored standardnih stavki na panelu, tu je i widget za kalkulator, sa čijim postojanjem je upoznato, verovatno, malo korisnika. Klik na meni nam donosi zanimljiv izbor aplikacija: QupZilla, Krita, Quassel, Cantata, Kamoso, SMplayer, ISO Writer, Yakuake, Calligra Suite (Words i Sheets programi), Skype. Ali, pre nego što se ponadate da je 32-bitni softver, kao što je Skype, stvarno prisutan, moramo vas razočarati. U pitanju je prečica do verzije u internet pregledaču, koja nudi samo chat mogućnosti. Ukoliko vam se ne sviđa instalirani office paket, u repozitorijumu se nalazi Libre Office. Po dosadašnjem opisu možemo da zaključimo da je reč o distribuciji koja ni po čemu ne liči na distribucije ostatka konkurencije, a na razlike nailazimo i pošto zavirimo „ispod haube”.

Kako možete pročitati i na sajtu, KaOS je rolling release distribucija, ali, za razliku od Arch Linuxa, nije bleeding edge. Paketi prvo prolaze testiranje, a zatim ulaze u repozitorijum. Ukoliko posle dužeg vremena ne izađe nova verzija, programeri rade rebuild postojećeg paketa kako bi sve bilo u skladu sa ostalim zavisnostima. Paket menadžer je pacman, ali to ne znači da su paketi kompatibilni njegovom originalnom sistemu. Kako kažu autori, neke stvari su preuzeli od drugih distribucija, jer smatraju da nema potrebe da gube vreme na pisanje novih alatki, kada već postoji ono što im odgovara. Tako su gfxboot i još nekoliko programa preuzeti od Open SUSE projekta, paket menadžer od Archlinuxa, baza podataka o hardveru od Gentoo zajednice, a tu su i Calamares instaler i Octopi kao GUI za menadžer paketa. Octopi ste mogli da vidite i u drugim distribucijama koje koriste pacman, a u pitanju je veoma jednostavna aplikacija koja služi za instalaciju i brisanje paketa, kao i za nadogradnju sistema. Smeštena je u tray, odakle je lako dostupna i obaveštava vas ukoliko se pojave novi paketi. Iako koncentrisanje na jedno okruženje i jednu arhitekturu znači da je znatno smanjen broj paketa koje treba održavati, ipak su tu, pored Qt, i neki GTK programi koji se trenutno smatraju standardom (pre svega GIMP i internet browseri). Osim zvaničnog repozitorijuma, postoji i pandan za AUR pod imenom KCP, koji održavaju korisnici. Uz pomoć istoimenog alata iz terminala možete lako kompajlirati programe koji se nalaze na njemu. Što se tiče izbora softvera, veoma smo zadovoljni. Jedino QupZilla možda nije najbolji izbor i, mada jeste dobar web browser, nije u rangu velikih igrača. Oni su dostupni za instalaciju, ali ipak je bitno ostaviti dobar utisak i sa podrazumevanim izborom preinstaliranih programa.

Ukoliko poredimo KaOS sa Chakrom, koja ima sličnu filozofiju, nećemo primetiti bitnu razliku u brzini sistema ili načinu korišćenja memorije i procesora. Sa druge strane, ove dve distribucije su malo „živahnije” od drugih KDE baziranih sistema.

Koliko god se razvojni tim trudio da se nedostatak 32-bitnih programa ne primeti, ipak će nekim korisnicima upravo oni biti veliki minus ove distribucije. Skype i Steam prosto nemaju alternativu, dok wine, koji postoji u 64-bitnoj verziji, sputavaju 32-bitne zavisnosti, potrebne za programe te arhitekture. Iako smo nabrojali samo tri programa, uz njih dolazi i veliki broj zavisnosti (preko stotinu), koje je takođe potrebno održavati. Tim iz distribucije savetuje da korisnici treba da pokreću „lakše” linux distribucije u nekom od programa za virtuelizaciju, i na njima Skype. Prema mišljenju autora ovog teksta, savet je veoma neozbiljan. Ako ste vezani za neke od ovih aplikacija, ova distribucija nije za vas.

Kada saberemo utiske, vidimo da su ljudi iz KaOS projekta ispunili sve što su sebi zacrtali. Distribucija, koja perfektno radi, prelepog je dizajna i nema bagova. Sa druge strane, upitno je kolikom broju ljudi će se svideti njihova filozofija, pre svega zbog ograničavanja na jednu arhitekturu i manjak softvera. To je jedini problem koji stoji na putu do popularnosti, i upravo onaj, po pitanju koga ne mogu mnogo da učine. Od nas imate toplu preporuku da probate KaOS, a, ukoliko volite KDE i gore pomenuti problem vam nije bitan, verovatno ste našli novog mezimca.

Bojan STOJANOVIĆ