Desktop sa ukusom maline

Čitaoci koji prate tekstove u delu magazina u kome obrađujemo teme iz sveta mini računara, kao što su Raspberry Pi i slični, mogli su da pročitaju recenzije nekoliko distribucija koje su namenjene SBC (single-board computer) segmentu. Mahom smo pisali o prilagođenim verzijama postojećih projekata, prepravljenih da rade na odgovarajućim (pretežno ARM) arhitekturama. Fondacija Raspberry Pi, koja je čitavom žanru računarskih tehnologija dala vetar u leđa, upravlja projektom pod imenom Raspbian, o kome smo već pisali (SK 1/2016), a koji je namenjen gami njihovih proizvoda. Kako je u pitanju distro, mada baziran na Debian osnovi, namenjen specifičnoj platformi, nismo mu poklonili više pažnje od najosnovnijih informacija i utisaka.

Pomenuta fondacija ne sedi skrštenih ruku i neumorno razvija, kako hardversku, tako i softversku paletu proizvoda i nedavno nas je prijatno iznenadila verzijom Raspbian distribucije za PC i Mac platformu, pod imenom PIXEL. Motivi za ovakav potez nalaze se u popularizaciji projekta, te želji da se promovišu i ostvare edukativne ciljeve fondacije, o čemu smo pisali u nekoliko navrata, upravo u sklopu SK LABS rubrike. Proširivanjem podržanih arhitektura na najpopularniju platformu današnjice, Raspbian može da dođe do daleko većeg broja korisnika, a samim tim da poveća svoj uticaj i zainteresuje nove generacije budućih inženjera i IT stručnjaka.

Do PC (ili Mac) verzije Raspbiana moguće je doći preko bloga sa objavom izdanja na zvaničnoj strani fondacije (goo.gl/Yh08YY) i trenutno je, koliko nam je poznato, jedino mesto odakle može da se preuzme (Download strana projekta, razumljivo, prednost daje verzijama za Raspberry Pi proizvode). U pitanju je iso slika veličine oko 1,3 gigabajta, koju je potrebno, upotrebom odgovarajuće alatke, preneti na USB ili DVD medij, sa koga može da se pokrene live verzija sistema. Naravno, ukoliko se odlučite za USB varijantu upotrebe, što vam i savetujemo, bićete u prilici da omogućite persistence mod, koji će distribucija aktivirati formiranjem particije na preostalom slobodnom prostoru USB medija. Stoga, preporučujemo minimalnu veličinu fleš memorije od 4 gigabajta. Na ovaj način će dodati softver, kreirani dokumenti ili učinjena podešavanja biti sačuvani i dostupni nakon restarta sitema. Klasična instalacija, kao što je to slučaj kod drugih distribucija namenjenih desktop upotrebi, ne postoji, a sprecifičnosti i razlike se ovde ne završavaju.

Najveća, uslovno rečeno, novina je LXDE okruženje sa modifikacijama koje su nastale u okviru projekta Raspberry Pi, nazvano PIXEL (Pi Improved Xwindows Environment, Lightweight), po kome je i čitava distribucija dobila svoj naziv. U pitanju su, mahom, modifikacije vizuelnog identiteta, kao što su ikonice, panel, fontovi i izgled prozora, ali ima i određenih izmena unutar samog okruženja, koje se u najvećoj meri odnose na funkcionisanje sistema na RPi platformi. Takođe, kreiran je korisnik „Pi”, sa šifrom „raspbbery”, dok je za administratorske zadatke potrebno koristiti sudo komandu.

Prateći softver ne razlikuje se u odnosu na Raspbian, sem u dva slučaja, izostavljeni su Wolfram Mathematica i Minecraft Pi, za koje postojeća licenca ne omogućava distribuciju van ARM arhitekture. Ostali edukativni programi su tu, kao i razvojna okruženja, Sense HAT emulator i kompletan LibreOffice paket. Podrazumevani browser je Chromium, opet sa dodatnim modifikacijama, i spisak preinstaliranog softvera je završen. Korisnici Raspbiana neće biti iznenađeni, a ostali mogu da popune kolekciju željenim aplikacijama upotrebom Add/Remove Software programa iz Preferences sekcije startnog menija. Ne brinite, većina popularnih i često korišćenih programa nalazi se u repozitorijumu, pa će vaš sistem ubrzo biti komotniji i funkcionalniji. Posebno je pohvalno prisusto offline uputstva za Debian i prečica ka online resursima za Raspberry Pi unutar Help sekcije.

Zahvaljujući stabilnoj Debian osnovi i laganom, modifikovanom, LXDE okruženju, PIXEL nije naročito hardverski zahtevan, a moguće ga je koristiti i na starijim konfiguracijama skromnijih performansi jer postoji samo podrška za 32-bitne sisteme (od x86_64 podrške za sada ništa). Imajte na umu da pokretanje zahtevnih aplikacija, kao što je Chromium, sa nekoliko tabova multimedijalnog sadržaja, može da bude popriličan zalogaj i za novije mašine. Ipak, PIXEL može da bude odlično rešenje za davno penzionisani komp, na kome će se eksperimentisati sa programiranjem za RPi platformu. Nekolicina softverskih problema rešena je ažuriranjem sistema ili može da se pripiše poslovično lošoj podršci za AMD/Ati platformu, na kojoj smo vršili testiranje.

Ovo nas dovodi do konačnog utiska da je PIXEL desktop distribucija koja to nije. Iako su je autori namenili za ovaj zadatak, na konkretnom prilagođavanju okruženja za tu namenu nije urađeno apsolutno ništa. Da razjasnimo, PIXEL svakako može da bude solidna desktop distribucija, o čemu najbolje svedoči sam autor koji je, silom prilika, ostao bez svog laptopa, pa je rezervni računar, naoružan ovim distrom, koristio i za testiranje i za obavljanje svakodnevnih obaveza. U ovom periodu nije se desilo da nešto od multimedijalnih ili poslovnih zadataka nije moglo da se obavi (od odmora uz film, preko pisanja teksta i surfovanja internetom, do sređivanja particija na hard-disku računara), ali isto tako stoji da bi korisnik sa manje iskustva bio u velikom iskušenju da batali kompletan poduhvat.

Sa druge strane, neko, kome je desktop primena od sekundarnog značaja i samo želi da se posveti pisanju softvera u dostupnim razvojnim okruženjima, nema bržeg i lakšeg načina da dobije funkcionalno i zaokruženo radno mesto od fleš memorije sa ovom distribucijom. Pri tome, situacija može da ide samo na bolje, jer se razvoj pod okriljem Raspberry Pi fondacije nastavlja nesmanjenim tempom, pa smo sigurni da će vremenom PIXEL biti savršeno izbalansirana fuzija upotrebljivosti i komfora.

Goran STRIČIĆ