.rs

Nedelja otvorenih podataka – Yandex u Srbiji – Prodat Telenor

Samo dva meseca nakon što je na portalu eUprave omogućeno plaćanje usluga platnim karticama, omogućeno je plaćanje elektronskim novcem. Na ovaj način svim građanima koji nemaju platne kartice, čak ni račun u banci, omogućeno je da ravnopravno koriste usluge portala eUprave. U pitanju je sistem iPay, koji funkcioniše putem vaučera koji se mogu kupiti na više stotina prodajnih mesta u Srbiji (lokacije: goo.gl/g1uFTq). Zanimljivo je da krajnji korisnik nema nikakvu proviziju prilikom kupovine vaučera, za hiljadu dinara dobije se vaučer od hiljadu dinara. Takođe, vrednost sa vaučera se može koristiti sukcesivno tj. iz više puta. Građani ovaj elektronski novac mogu koristiti i putem Android i iOS aplikacije iWallet, koja je zapravo elektronski novčanik koji se vezuje samo za e-mail adresu.

NBS je krajem pretprošle godine najavio a u septembru prošle godine i predstavio Nacrt zakona o ograničavanju međubankarskih provizija, koji se odnosi pre svega na ograničavanje visine provizije koja se naplaćuje trgovcima prilikom plaćanja platnim karticama. Ovaj predlog naišao je na otpor banaka, mada se njime provizije nakon prelaznog perioda svode u okvire onih u EU. No, za sada ovaj zakon nije ni ušao u skupštinsku proceduru (sudeći po pretragama na sajtu parlament.rs). U međuvremenu NBS nastavlja da ojačava domaću Dina karticu, koja ima niže provizije od stranih (Vista, MasterCars, AmerikenExpress), pa je zbog toga bila diskriminisana od strane banaka uz objektivni razlog da je njena upotreba moguća samo u Srbiji. U okviru programa ojačavanja, NBS je u saradnji sa bankom Poštanska štedionica predstavio plaćanje debitnom Dina karticom na odloženo i na rate kao svojevrsnu zamenu za čekove. Ovaj sistem će se postepeno širiti na prodajnim mestima.

U poslednje vreme država kroz proces digitalizacije i eUprave olakšava poslovanje privrednim subjektima. No, najnovijim potezom je odmogla. Reč je o uvođenju centralnog registra faktura, koji će sadržati sve fakture koje država treba da plati. Na ovaj način će Uprava za trezor imati bolji uvid i kontrolu, ali privrednici koji ne prijave fakturu neće moći da je naplate, a predviđene su i visoke kazne.

Pozitivni primeri eUprave su svakako najavljeno plaćanje sudskih taksi preko interneta i najava uvođenja eSuda najpre u Upravni sud, a potom i u privredne sudove, kao i nedavno zaživela automatska overa zdravstvenih knjižica i za preostale vidove osiguranja. Pozitivno je i to što je već više od sto preduzetnika osnovalo firmu preko APR-ovog portala i što će APR do kraja godine ponuditi regionalni registar firmi Srbije i Makedonije. Preko portala ovog registra će moći da se dobiju i podaci o povezanim kompanijama, njihovi finansijski pokazatelji i performanse, kao i redovna obaveštenja o registrovanim promenama u tim privrednim subjektima.

Prema najnovijim informacijama, od naredne godine sve inspekcijske službe će biti na eInspektor platformi, koja je sada u pilot projektu na ograničenom broju inspekcija.

U okviru USAID Projekta podrške regulaciji parafiskalnih nameta razvijen je registar neporeskih nameta u Srbiji koje plaćaju građani, preduzetnici i pravna lica. On je dostupan na adresi www.parafiskali.rs i jedino ne uključuje sudske takse, koje nisu ni bile predmet projekta. Svaki namet je opisan kroz sedamnaest različitih parametara, a projekat se sprovodi do januara 2019. godine.

Početkom marta održana je prva nedelja otvorenih podataka. Tim povodom održana je jedna konferencija u Beogradu i još četrnaest radionica, tribina i jedan hakaton širom Srbije. Kroz projekat „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti” u naredne dve godine očekuje se da preko hiljadu institucija otvori svoje podatke, ali i da građani, tehnička zajednica i organizacije civilnog društva koriste te podatke u nove društveno korisne svrhe. Tim povodom na Vladinom portalu otvorenih podataka (data.gov.rs) postavljena je anketa o podacima u javnoj upravi sa ciljem dobijanja jasne slike koji od podataka koje država poseduje mogu da koriste za poslovanje sa ciljem stavljanja tih podataka na portal.

Najveća ruska internet kompanija Yandex, koju često nazivaju i ruski Gugl, izradiće mobilne aplikacije mapa Kragujevca i Novog Sada. Naime, u odvojenim sporazumima sa gradonačelnicima ova dva grada postignut je dogovor izrade mapa koje će sadržati saobraćajnice, putnu infrastrukturu, biće obeležene javne ustanove, turističke atrakcije, radno vreme kulturnih ustanova, ugostiteljskih objekata...

Mobilni operater Telenor je dobio novog vlasnika. Naime, Telenor je prodao svoje poslovanje u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Mađarskoj PPF grupi za 2,8 milijardi evra. Sporazum ne uključuje Telenor banku (čiji je deo Telenor već pokušao da proda, ali nije dobio odobrenje NBS-a). Osnivač PPF grupe je najbogatiji Čeh Peter Kelner i ova grupa upravlja imovinom vrednom oko 35 milijardi dolara. Pre pet godina počela je da ulaže u telekomunikacioni sektor kupivši većinski udeo češkog operatera O2 od Telefonike. Prema dogovoru, naredna trideset tri meseca poslovanje će se obavljati pod firmom Telenora, a nakon toga će biti promenjen brend i firma će dobiti novog vlasnika.

S obzirom na to da su pre okončanja ove transakcije kružile priče da je za Telenor u Srbiji zainteresovan američki fond KKR (posredni vlasnik SBB-a), u pojedinim medijima su se pojavile priče da će PPF prodati poslovanje Telenora u Srbiji i Crnoj Gori KKR-u, koga je to jedino i zanimalo. Prema tim tvrdnjama, PPF je posrednik jer je Telenor insistirao na prodaji poslovanja u sve četiri zemlje u paketu.

Verovatno se sećate kolika se bura dizala sve dok PayPal nije zaživeo u Srbiji i nakon toga koliko se čekalo na izmenu zakona kako bi korisnici mogli da legalno primaju novac preko ovog sistema. U Crnoj Gori ta opcija još uvek nije omogućena, iako je prošlo četiri godine od uvođenja PayPal servisa. Jedni tvrde da je problem u zakonskoj regulativi, a Ministarstvo javne uprave da je to do PayPala kao privatne kompanije. Zvuči li vam poznato?

Nakon nedavnih velikih padova vrednosti kriptovaluta, počela je ofanziva vladajućeg finansijskog sistema u kojoj su kriptovalute proglašene nesigurnim i rizičnim za ulaganje. Stoga su Google i Facebook zabranili reklamiranje kriptovaluta i elektronskih novčanika, a Twiter je sledeći na spisku koji će to učiniti. Da li je u pitanju briga za naivne „investitore” ili nešto drugo? Pa, biće da ima i drugih razloga. Facebook i MasterCard su najavili saradnju. Mastercard će u Nigeriji testirati nova Masterpass rešenja na QR bot platformi za Facebook Messenger kako bi vlasnici preduzeća mogli da pređu sa gotovinskih na bezgotovinske i QR uplate. Ako bi se te transakcije obavljale nekom kriptovalutom, tu ne bi bilo prostora za procenat od transakcije koji bi išao Facebooku. I eto dobrog razloga za podršku vladajućim finansijskim sistemima i zabranu prisustva kriptovaluta u reklamama. Kao što smo već rekli, sve se vrti oko plaćanja.

Dušan DINGARAC