Hisense H49N6600

Osnovnih devet aplikacija na home screenu su dovoljni većini korisnika za najrazličitije multimedijalne potrebe

Kao da je juče bilo kada smo opisivali televizore sa Full HD (1080p) rezolucijom i pitali se koliko će godina proći dok naše televizije (ili bar neke od njih) ne počnu da emituju u visokoj rezoluciji. Ali, avaj, kod nas se još uvek emituje u rezoluciji 720 x 576 px (i manjoj). Mada, kako je sa godinama kvalitet onoga što se emituje sve lošiji, niko se izgleda više ni ne uzbuđuje što je sve i dalje kod nas u PAL rezoluciji.

Dok se mi češkamo po glavi prognozirajući kada će naše televizije početi da razmišljaju i ulažu u kvalitet slike i zvuka, na našem tržištu su se pojavili televizori kineskog proizvođača Hisense. U pitanju je kineska državna firma koja je poznata po tome što je ranijih godina kupovala kompletne fabrike od kompanija Matshushita, Sharp, Sanyo, NEC, Qualcomm... a prošle godine je najavila kupovinu preko 90 odsto akcija kompanije Toshiba Visual Solutions. U istom smislu, baš ovih dana se pominje i Gorenje. Imajući sve ovo na umu, nesvesno smo malo podigli nivo očekivanja za ovaj model televizora.

Jednostavna i logična zamena za Google Play prodavnicu za slučaj da poželite još nešto da instalirate.

U startu smo se razočarali, zakrivljen ekran – kao da je 2016. godina. Šalu na stranu, zakrivljen ekran ima smisla na velikim dijagonalama, većim od 60 inča. Ovako odaje osećaj kao da je namenjen jednom gledaocu. Poželjno je sedeti tačno ispred televizora na što je moguće preciznijoj udaljenosti od ekrana, a prostor za manevrisanje je manji sa manjom dijagonalom ekrana. Što je dijagonala veća, to je efekat IMAX bioskopa bolji. Opet, čak i na velikim dijagonalama postoji niz tehničkih problema, od neželjenih refleksija na ekranu, lošije uniformnosti panela, do veoma loših uglova gledanja. O ukusima ne vredi raspravljati: nekim kolegama u redakciji se dopada futuristički izgled zakrivljenog panela, dok je nekima, uključujući i potpisnika ovih redova, to ipak prevelika cena, prevelika žrtva kvaliteta slike zarad lepšeg izgleda. Srećom, postoji verzija ovog televizora i sa ravnim ekranom.

EPG je veoma jednostavan i pregledan, radi podjednako dobro i sa zemaljskim/kablovskim i satelitskim kanalima

Prijatno nas je iznenadio sistem menija, koji je veoma logičan, na njega se brzo navikava i, što je možda najvažnije, veoma je brz. Hisense ovaj operativni sistem naziva VIDAA U. Osećaj prilikom korišćenja najviše podseća na starije (CRT) televizore, što nam se takođe svidelo. Sistem nije opterećen raznim nepotrebnim dodacima, dodatnim instalacijama i softverom koji radi u pozadini i usporava sve samo da bi bio dostupan ako nam slučajno zatreba. Osnovnih devet aplikacija su, verujemo, dovoljne većini korisnika. Naravno, moguće je instalirati i dodatne aplikacije i igre, ali za vreme testiranja nismo ni jednom trenutku poželeli bilo šta da dodamo, fabrička podešavanja su nam bila sasvim dovoljna za sve multimedijalne potrebe. YouTube aplikacija je radila veoma stabilno i brzo sa svim UHD HLG demo snimcima koje smo probali. Medija-plejer radi veoma korektno i uspeo je da reprodukuje većinu video-fajlova koje standardno koristimo za testiranje.

HbbTV je odlično implementiran i radi prilično brzo, potrebna je samo internet konekcija

Skeniranje zemaljskih, kablovskih i satelitskih kanala proteklo je prilično brzo. Tjuner je dovoljno osetljiv da je uspešno memorisao sve raspoložive televizijske kanale. Satelitski kanali sa Astre 19,2 su takođe brzo skenirani i uspeli smo da memorišemo oko 670 besplatnih TV kanala. Postoji i podrška za DISEqC motore i pozicionere, ali nismo našli dovoljno vremena da skeniramo i podesimo veći broj satelita.

„Šaltanje” kanala je podjednako brzo i za kablovske i satelitske kanale, što je veoma pohvalno. Osetna je mala vremenska razlika prilikom otvaranja 4K kanala na satelitu u odnosu na FHD i PAL kanale, ali smatramo da je to normalno sa obzirom na veliku razliku u rezoluciji.

Ono što bismo morali da zamerimo kineskom proizvođaču jeste implementacija punog HDR standarda, što podrazumeva minimalnu osvetljenost panela od 1000 cd/m² za LCD televizore. Iako ga krasi HDR, logotipom N6600 uspeva da prikaže tek 450 nita. Razlika je, nažalost, vidljiva. Prilikom reprodukcije Diznijevog animiranog filma „Coco” primetna je razlika koju može da pruži HDR tehnologija, ali se tačno vidi da nedostaje dodatna osvetljenost ekrana da bi taj efekat bio potpun, da ne kažemo u punom sjaju.

Kada podvučemo crtu, zaključak je da nam se svideo prvi Hisensov televizor koji smo testirali. Nije opterećen raznim bloatwareima i nepotrebnim stvarima koje su tu samo da napumpaju specifikaciju. Osećaj pri korišćenju koji je veoma sličan starim dobrim CRT modelima i dobar odabir najneophodnijeg softvera za većinu današnjih potreba je odlična kombinacija za dnevnu sobu.

Zoran OLUIĆ