Huawei Y6 (2018) i Y7 Prime (2018)

Ako mislite da se bitka između brendova u mobilnoj telefoniji vodi isključivo u rangu najjačih uređaja, niste dovoljno informisani o brutalnoj areni u najnižem cenovnom segmentu. Te tržišne makljaže mogu da se uporede sa boksom – za razliku od super-teške kategorije, u kojoj masivni snagatori više obigravaju i češu jedan drugoga nego što se pesniče, takmičari u muva i bantam kategorijama jedan na drugog „kidišu” kao poludele ose, skakućući u kiši pesnica, kapljica znoja, pocepanih arkada i guma za zube koje lete u publiku. Svaki iskusni ljubitelj boksa reći će vam da su mečevi u najlakšim kategorijama najzanimljiviji za gledanje.

U rangu najjeftinijih smartfona, Huwaei već godinama „gaji” svoju Y seriju, uz pomoć koje se hvata u surovi koštac sa Xiaomiem, Motorolom i drugim kompanijama poznatim po dobrim ponudama za sitne novce. Na test su nam stigla dva primerka njihove nove Y serije, Huawei Y6 (2018) i Y7 Prime (2018), koji pred sobom imaju sumanuto zaguljenu liniju fronta gde se pozicije stiču i gube usled razlike u ceni od desetak evra. Srećom po Huawei, u Srbiji njihove telefone (u većini slučajeva) možete legalno kupiti za iste pare kao u bilo kojoj zemlji Evropske Unije, bez disproporcije između globalne i lokalne cene koja postoji kod Xiaomia. Tako, recimo, Y6 (2018) košta 135 evra, a Y7 Prime (2018) oko 170, što su cene koje su sasvim u redu za ono što ovi telefoni nude.

Huawei Y7 Prime, jači od dva modela na testu, konstruisan je kao plastični unibody telefon sa ekranom od šest inča u niskoj rezoluciji. Proces izrade, pre svega zadnje strane, izveden je zaista lukavo jer sjajna plastika izgleda identično kao metal presvučen Gorilla staklom – tek kada ga uzmete u ruke, osetićete da se radi o „toplom” polikarbonatu, a ne o „hladnom” staklu. U gornjoj polusferi zadnje strane smešten je senzor otiska prsta koji funkcioniše brzo i precizno, kao i na najjačim modelima (Mate 10 Pro, recimo); sa leve je slot za dve SIM kartice i micro SD (svaka ima zaseban slot, nema hibridnih), sa desne volume i power tasteri, dok sa donje imamo 3,5 mm audio konektor i microUSB 2.0. Zaista nije jasno zašto se i dalje insistira na microUSB-u, tom prevaziđenom standardu koji komplikuje život svakome ko ima druge USB-C uređaje i želi da u ujednači standarde punjenja u kući, na poslu i na putovanju.

Zavirimo li u unutrašnjost, naći ćemo Qualcomm Snapdragon 430 čipset – njegov osmojezgarni procesor i Adreno 505 grafika su jeftina ali upotrebljiva kombinacija za svakodnevni rad i kežualno igranje. Glatkoći operacija sa interfejsom i igranju pomaže i niska rezolucija ekrana od 720 × 1440 tačaka. Ekran je, inače, IPS tipa i ima zadovoljavajuće snažno osvetljenje u uslovima zatvorenog prostora, ali na sunčanom danu njegovo korišćenje postaje neudobno. Naposletku, tu je sistem kamera, koji je u slučaju primarne izveden kao kombinacija senzora od 13 Mp i bokeh kamere od 2 Mp koja služi za slikanje fensi potreta sa zamućenom pozadinom. Kamera je totalni prosek za ovu klasu uređaja (naravno, nema OIS), a isto važi i za selfi kameru, koja je opremljena blicom, što nije česta pojava kod jeftinih uređaja. Primarna kamera omogućava snimanje videa u 1080p rezoluciji i 30 fps, što je otprilike maksimum koji ovaj čipset može da enkodira u realnom vremenu.

Sa softverske strane, telefon pokreće Android 8.0, uz ekvivalentnu verziju EMUI interfejsa. Radi se o pretposlednjim iteracijama OS-a i interfejsa, i nije nam poznato da li će i kada biti nadogradnje na 8.1 koji Huawei uređaji iz gornjeg segmenta koriste još od proleća (za izuzetkom Mate 10 serije, koja je takođe još uvek zakucana na 8.0). Za novi EMUI smo onomad rekli da je čist, minimalističan i pošteđen bloatwarea, što su faktori koji su posebno značajni za telefone sa slabijim hardverom, kao što su ovi iz Y serije.

Huawei Y6 (2018) je slabiji model koji se od Y7 Prime razlikuje u nekoliko elemenata. Umesto sjajne plastike, leđa su mu prekrivena mat plastikom na kojoj se otisci prstiju ne primećuju; fingerprint senzor ne postoji, ekran je manje dijagonale (ali iste rezolucije), primarna kamera je samo jedna, procesor je četvorojezgarni, sa nešto slabijom grafikom Adreno 308, količina RAM-a je manja za 1 GB, a interna memorija prepolovljena. Njegova cena je, očekivano, niža za oko 35 evra, što deluje sasvim realno, mada je broj kompromisa u odnosu na skuplji model izrazito velik. Ako telefon uzimate na ugovor kod mobilnog provajdera (za sada samo kod MTS-a mogu da se nađu oba), ta razlika u ceni će postati irelevantna, tako da u svakom slučaju ima smisla kupiti jači model.

Miodrag KUZMANOVIĆ