Ubiquiti UniFi nanoHD

Linija proizvoda po imenom UniFi kompanije Ubiquiti obuhvata Wi-Fi pristupne tačke (AP, access point), gateway uređaje, svičeve, kamere, pa čak i upravljivo LED osvetljenje. Kada su u pitanju Wi-Fi pristupne tačke, sa jednom od njih sreli smo se još pre šest godina (SK 6/2012), a zatim smo isprobali i „AC” model koji radi na dva frekventna opsega (SK 6/2016), po 802.11 b/g/n/ac standardu. Uređaj je i dalje u obliku plafonjere, ali sada je „tanjir” dosta manji (gabaritom za oko 30 odsto) od starijih modela, ali i sličnih modela drugih proizvođača.

Podsetićemo šta je Ubiquitijev UniFi. Kada govorimo o lokalnoj mreži podrazumeva se da imamo jedan ruter koji će obično biti i svič, i ruter, i modem i pristupna tačka. Kod UniFija su sve ove uloge podeljene na više uređaja. Na ovaj način dobijamo mrežu koja se lako može dodatno proširiti. UniFi mreža je zbog svoje osnove vrlo tolerantna na greške i lako je eventualno zameniti neku pristupnu tačku. Klasičan sistem lokalne mreže nije sporan za manje protoke i sa manje povezanih klijenata. Kod većih umrežavanja UniFi se nameće kao odlično rešenje. Ubiquiti je UniFi zamislio kao sistem, ili bolje reći mrežu uređaja kojom će se dirigovati preko UniFi Controller softvera. Ovaj kontroler može biti u oblacima ili na računaru. U pitanju je softver preko koga se može nadgledati kompletna mreža i upravljati bilo kojom tačkom u sistemu, sve sa jednog mesta. UniFi sistem je u krajnjoj varijanti zamišljen da radi sa više povezanih pristupnih tačaka, preko kontrolera, a kao zamena klasičnom ruteru predviđen je Unified Security Gateway (USG). Naravno, tačka koju smo dobili apsolutno može da radi i u postojećoj klasičnoj lokalnoj mreži.

Šta smo sve zatekli u kutiji? „Tanjir” je od bele plastike prijatne na dodir, i ovaj model dolazi i u varijantama drugih boja (siva, crna) i dezena (imitacija drveta, mermera, maskirno zelena šara...). Na sredini je upušten prsten sa LED koja sija u više boja i na taj način nam govori o svom trenutnom stanju. Zadnja strana ima za četvrtinu uvučen deo gde imamo jedan Ethernet port i ’reset’ taster. Inače, samo kućište je izuzetno kompaktno i čvrsto, sa osetnom težinom za svoju veličinu. Uz tačku dobijamo još i nekoliko šrafova i jednu metalnu ploču za montažu. Uz montažnu ploču na samom uređaju, AP možemo postaviti bilo gde. Ono što do sada nismo sretali kod sličnih uređaja jeste PoE (Power over Ethernet) adapter na 48 volti, prilično robustan, sa sopstvenim nosačem za pričvršćivanje. LAN kabl se mora dokupiti.

Unutar kućišta su ugrađene dve antene, gde se na opsegu od 2,4 gigaherca, preko antene od 2,8 dBi, ostvaruje maksimalni protok od 300 Mbit/s. Na pet gigaherca protok ide do 1733 Mbit/s, a za to je zadužena antena od 3 dBi. Ethernet port je, naravno, gigabitni. O samom hardveru koji to sve pokreće nema puno podataka, ali bi trebalo, prema nekim informacijama, da je u njemu Mediatekov SoC. Ovo poslednje uzmite sa zadrškom.

Koliko je u ovom AP dostupno tehnologija? Pristupna tačka radi na dva frekventna opsega po pomenutom standardu, ali po Wave2 Wi-Fi. Nedavno smo pominjali da je Wave2 nadogradnja AC standarda u pogledu propusne moći, ali da to sve funkcioniše samo ako i klijent ima podršku za isti. Po običaju, Wave2 ide rame uz rame sa 4x4 MU-MIMO. Ponovićemo se za one koji su bežali sa prethodnih časova. Multi user multi input, multi output je tehnologija koja se odnosi na to da se preko pristupne tačke u svakom trenutku ostvaruje komunikacija sa do četiri povezana klijenta. Pritom se u svakom trenutku ostvaruje i slanje i primanje (RX/TX) podataka. I u ovom slučaju 4x4 radi samo na višem opsegu, dok je na nižem to 2x2, jer na 2,4 gigaherca MU-MIMO ne važi. Kod ove pristupne tačke ni beamforming nije izostao, a on se stara da se signal skocentriše ka povezanom uređaju. Smart connect funkcija je ovde dostupna u vidu Simultaneous Dual Benda, što je u suštini ista stvar. Govorimo o neprimetnom prelasku sa jednog frekventnog opsega na drugi, u zavisnosti od jačine signala.

Kako to sve povezati? Nakon postavljanja tačke na određenu lokaciju i povezivanja kablovima, potrebno je instalirati pomenuti UniFi Controller. Za kompletiranje instalacije potrebno je da je Java već instalirana. Setup proces nas vodi kroz osnovna sigurnosna podešavanja i povezivanje sa oblacima, uz pravljenje naloga. Kontroler za svoj grafički prikaz koristi web browser, ali se pristupnoj tački ne može pristupiti direktno preko IP adrese.

U okviru UniFi Controllera je kompletan sistem za upravljanje celim sistemom mreže koju bi činili pomenuti uređaji. Grafički interfejs je podeljen na bočnu traku za izbor opcija i glavni prozor. Desno se po potrebi pojavljuju dodatne opcije i podaci. Kontroler je prepun opcijama, pa tako imamo statističke podatke, stranu preko koje pratimo povezane klijente i stranu gde pratimo sve AP u sistemu. Tu je i opcija pravljenja mape konkretnog prostora na kojoj se postavlja AP uređaji. Na taj način se klikom po nekoj od pristupnih tački može ući u njena podešavanja u hodu i eventualno prekonfigurisati ceo sprat. Ovo smo već viđali kod prethodnih sličnih uređaja i možemo reći da je u pitanju odlična opcija.

Settings je prenatrpan opcijama i sam taj tab je svet za sebe. Tu su opcije vezane za pravljenje novih mreža, upravljanje servisima i oblacima. Routing&Firewall su mogući samo uz UniFi Security Gateway (USG). Zatim, moguće je pravljenje raznih korisničkih naloga unutar rada sa kontrolerom, pa čak i dublja podešavanja samog UniFi Controllera. Nažalost, statistike vezane za kašnjenja i propusnost su moguće samo uz USG. Isto se odnosi i na DPI (deep packet inspection) saobraćaj.

Nakon dubljeg preturanja po opcijama, našli smo i debug terminal preko koga se može pristupiti tački direktno putem built-in shell (ash). Tu vidimo da se na AP-u vrti BusyBox. Osim varijante za računar i oblake, postoji i aplikacija za mobilne uređaje. Za povezivanje se koristi QR kod odštampan sa zadnje strane pristupne tačke. Za povezivanje se takođe koristi i Bluetooth, iako u specifikacijama ne piše da ga AP ima.

Šta bi bila neka naša ocena? Iako će UniFi nanoHD savršeno raditi i u manjim okruženjima, svoj pun potencijal će imati u okviru većeg sistema, kako je i zamišljeno od strane Ubiquitija. To podrazumeva veći broj tačaka (desetine ili stotine njih), UniFi Controller kojim ćemo sve to kontrolisati, UniFi Cloud Key za korišćenje oblaka i USG. Ovo sve zajedno ima i svoju cenu, ali za veća poslovna okruženja, hotele i slične namene, gde se najviše cene stabilnost i protok – smatramo da je ona razumna.

Dejan PETROVIĆ