Problemi Intela

Posle dugog perioda, sušnog od pravih borbi vrednih epskih pesama, imamo u najavi obračun koji će svoje mesto pronaći u knjigama

U gotovo deset godina za nama, uspavanka u svetu centralnih procesorskih jedinica nije odgovarala gotovo nikome, osim onome ko se smešio na vrhu planine. Američka kompanija Intel imala je sve – udeo na tržištu, visoke rezultate prodaje, vrhunsku maržu. U poslednjih godinu dana planinu trese opasan i nezaustavljiv zemljotres. Vrhovi se krune. Samo prolazni trusni period ili najava nove ere računarstva?

AMD je namirisao priliku. Nakon što je Zen mikroarhitektura pokazala zube i u iteracijama svog dizajna iznedrila nekoliko fantastičnih procesora koji su, ne samo u ceni, već i u domenu performansi, ozbiljno parirali dominantnom suparniku, kompanija AMD je dala jasan cilj i odrešene ruke svome marketingu. Rezultat je fantastičan, u svakom smislu.

Prilikom proslave 40 godina od izlaska 8086 procesora, temeljca x86 arhitekture koja će biti osnova najvećeg broja centralnih procesora u personalnim računarima, Intel se odlučio da pokloni 8086 komada procesora računarskim entuzijastima širom zemalja poput SAD, Japana, Kine, Južne Koreje i Tajvana. Poklon je zamišljen u vidu Limited Edition Core i7-8086K šestojezgarnog procesora, otključanog za overklokovanje i na radnoj frekvenciji od pet gigaherca. Fantastičan potez, reklo bi se na prvu loptu. Tako su mislili svi dok AMD-ov marketing nije izašao sa saopštenjem.

„Naš konkurent je nedavno pokrenuo akciju darivanja 8086 procesora ograničene serije povodom 40 godina x86 procesora. Cenimo njihov doprinos u evoluciji x86 arhitekture u poslednje četiri dekade. Ipak, mi smo spremni da preuzmemo odavde. Zato će 40 entuzijasta iz Sjedinjenih Država, dobitnika konkurentskih poklona, dobiti priliku da proslave narednih 40 godina računarstva i svoj poklon zamene za jedan od naših uređaja koji vam omogućavaju da radite, igrate se i stvarate u heavy metal stilu.” Izvor: www.amd.com/en/campaigns/threadripper-exchange

Na jednom od svojih digitalnih kanala, na Twitter nalogu @IntelGaming, odgovor se nije dugo čekao. Raspoloženim i nasmejanim tonom, Intel je pozvao AMD da im se pridruži u slavlju i aplicira za njihove poklone, kada ih „već toliko želi”. Ova zanimljiva razmena marketinške vatre pokazuje da su i jedni i drugi spremni za period u kome ćemo sve češće viđati u borbi „oči u oči”, ne samo procesore, već i čitave kompanije, kao pre desetak godina.

Ipak, pomenuta akcija darivanja i kontra-odgovor AMD-a nije najdirektniji marketinški udarac koji je zelena armada zadala konkurentu. Podsećamo da je pre nekoliko meseci kroše bio u obliku reklame za Epyc serverske procesore u kojima se AMD gotovo ruga konkurentu. Moramo priznati da dugo nismo videli AMD-ove udarce ovog tipa – u seriji.

Brojke (ne) lažu

Poslednjih godinu dana, Intel i AMD vode veliku bitku, osim u medijima, i na terenu. Ako se u obzir uzima samo broj prodatih jedinica, AMD svakako stoji bolje nego ikada. Zahvaljujući jednoj veoma interesantnoj analizi na Reddit-u, možemo videti da se u poslednjih godinu dana AMD često nalazi na 50 odsto udela na tržištu (u ovom slučaju Nemačke, i to na jednom maloprodajnom sajtu). AMD se odlično drži tokom većeg dela godine, dok Intel preuzima vođstvo krajem godine, kada tradicionalno smanjuje cene svojih proizvoda usled novogodišnjih praznika.

Interesantno je primetiti i to kako se druga generacija Ryzen procesora, lagano ali sigurno, nametnula kao druga najprodavanija (u AMD taboru), gotovo odmah po izlasku, početkom proleća ove godine. No, iako Intelu parira kada je u pitanju broj prodatih primeraka, AMD i dalje zaostaje za konkurentom kada je u pitanju ostvareni prihod, ali i prodajna margina. U slučaju prihoda ostvarenog na konto prodaje procesora, Intel u proseku drži 60 odsto tržišta, dok je AMD-u pripao ostatak od 40 odsto.

Ukoliko se analizira udeo prema generaciji procesora, lako ćemo videti da je Intelov Coffee Lake i dalje dominantan, sa oko 43 odsto udela u broju prodatih i 51 odsto udela u prihodu na osnovu prodaje. Treba primetiti da je Intel tek u poslednjih mesec dana počeo sa izbacivanjem devete generacije svojih procesora, te će ove brojke sigurno ostati slične do pred kraj godine, kada će tradicionalna sniženja dodatno povećati prednost Intela u obe kategorije.

AMD je u zaostatku u domenu prihoda ponajviše zbog činjenice da je, gotovo od samog lansiranja Zen procesora, odobravao popuste na maloprodajne cene. Time je obezbedio veći broj prodatih primeraka, ali i manju zaradu. Postavlja se pitanje koliko će još vremena AMD imati ovakvu politiku. Da li će naredna godina doneti stabilizaciju cena sa njihove strane, ili će Intel i dalje pažljivim baždarenjem odgovarajućih procesora održavati dovoljnu prednost kojom guši napredak AMD-? Čini se da su, u poslednjoj dekadi, to ključna pitanja u raspodeli kolača, barem kada je o ovim akterima reč.

Kriza nagriza

U otvorenom pismu javnosti, vršilac dužnosti izvršnog direktora kompanije Intel je saopštio kako je kompanija svesna problema u snabdevanju tržišta dovoljnim brojem procesora, izrađenih u novom proizvodnom procesu. Naime, iako se u pismu priznaje problem u domenu „ulaznih” procesora, jasno je da je situacija nesavršena i za ostale klase Intelovih uređaja. Rezultat je vrlo jasan – u sezoni praznika, u kojoj Intel prema svim pokazateljima dominira duže no što pola redakcije „Sveta kompjutera” pamti, biće problema sa dostupnošću ne samo procesora u maloprodaji, već i laptopa sa novim procesorima.

Kako stvari stoje, Intel je izabrao da problem sa proizvodnjom iskontroliše tako što će prvo proizvoditi Xeon (serverske) i najsnažnije Core procesore, koji mu i obezbeđuju mesto sa koga se smeši konkurenciji. Sa druge strane, najniži i srednji segment ponude je ostao u drugom planu i za njega ćemo morati da sačekamo početak naredne godine, kako bismo bili u stanju da po prihvatljivim cenama pazarimo devetu generaciju Intelovog proizvoda.

Trenutak nije mogao biti problematičniji za Intel. Dok ostatak kompanije trpi „vatru” iz konkurentskog tabora i dominantna uloga na svetskim tržištima slabi, kako vreme odmiče, deo kompanije koji se bavi operacijama, odnosno izradom samih proizvoda, radi prekovremeno kako bi postigao sve zahteve tržišta. U cilju poboljšanja procesa, finansijski direktori su brže-bolje odobrili injekciju od oko milijardu američkih dolara u fabrike u Oregonu i Arizoni, odnosno Izraelu i Irskoj. Deo otvorenog pisma govori o tome da se performanse proizvodnih elemenata Intelove imperije koji rade na novom 10-nanometarskom procesu popravljaju svakim danom, te da stabilne rezultate možemo očekivati „u nekom trenutku u 2019. godini”. Obećavajuće, zar ne?

Nastavak pisma je iskopiran iz udžbenika za ekonomiju XXI veka – „radimo na poboljšanju naših operativnih aktivnosti”, „fokusirani smo da pružimo najkvalitetnije korisničko iskustvo”, „fokalna tačka našeg biznisa je korisnik, kao i njegove potrebe”. Kraj pisma je posebno iskren – „Već dugo ste korisnici i partneri kompanije Intel – znate da smo najbolji kada rešavamo probleme.”. Kako god da se tumači ovako prostodušan ton kojim se Bob Svon (Swan) obratio javnosti, u njemu ima mnogo istine i mnogo istorije. Intel je, kao kompanija, toliko dugo na sceni da se retko priča o problemima koje su imali pri gotovo svakom lansiranju novog proizvodnog procesa ili mikroarhitekture. Odlaganja su očekivana. Ono na čemu Intel sada radi, nikada do sada niko nije. Bilo bi lepo kada bi linearnost vremena u čekanju na novo bila očuvana. Svakim danom vidimo da to ipak ne može biti slučaj.

Septembar je bio pakleni mesec za Intel i u njemu je, po broju isporučenih jednica, Intel pao na svega 35 odsto udela (kod onog istog nemačkog maloprodajnog lanca). Problemi sa snabdevanjem i skok cena Intelovih procesora je pojačao efekte koje smo viđali u prethodnom periodu. Neki od Intelovih procesora su bili skuplji i do 50 odsto u odnosu na referentne cene po kojima su lansirani, svega par meseci ranije. Kvalitet procesora je samo trećina slagalice. Distribucija čini čak dve trećine!

Svetlo u mraku

U nestabilnom svetu računarstva i informatike, u kom je tehnologija saveznik i sudija, važno je držati korak sa bezednosnim izazovima. Intel to zna bolje od svih, imajući u vidu medijsku pažnju koju su dobili bezbednosni propusti „Meltdown” i „Spectre”, koji su asocirani uz njihove procesore, iako nisu bili karakteristični samo za njih. Ne postoji, kao što znamo, zamena za iskustvo i u kompaniji kakva je Intel, da biste vodili tim koji se bavi bezbednošću, morate biti veoma, veoma iskusni, ne samo u domenu tehničkih i poslovnih znanja, već i u domenu organizacije ljudi i posla.

Intel je takve vrednosti pronašao u gospođi Vindou Snajder (Window Snyder), koja ima veoma interesantnu radnu biografiju, sa vremenom provedenim u kompanijama kao što su Mozilla, Apple i Microsoft. Najistaknutiju ulogu je imala u timu koji je zaslužan za Windows XP Service Pack 2 u kompaniji iz Redmonda, odnosno u timovima za efikasnu bezbednost operativnih sistema iOS i macOS X u Apple-u. Pre dolaska na mesto izvršnog direktora za sigurnost (CISO), Snajderova je radila svega tri meseca na poziciji prve osobe divizije za Platform Security.

Prvi zadatak koji je Snajderova sebi postavila prilikom dolaska na novu funkciju tiče se „otpornosti” hardvera i softvera kompanije. Demistifikovana verzija ove izjave, koju je nova direktorka podelila sa medijima, zapravo govori o naporima Intela da dodatne resurse uloži u razvoj kriptografskih instrukcija unutar čipa, koje bi pomogle proces enkripcije, bilo kroz povećanje performansi, bilo kroz dodatne funkcionalnosti. Suština ovih novih funkcija je u sposobnosti izolacije procesa jednih od drugih, što je osnovni modus operandi problema kao što su „Meltdown” i „Spectre”.

Dodatno, želja novog rukovodstva se sastoji iz dodatnih investicija u hardver i softver, u cilju pojačanja njihove sposobnosti da „prepoznaju” programski kôd koji potencijalno ugrožava rad. Ove funkcionalnosti bi trebalo da mogu da izoluju instrukciju, deaktiviraju njeno delovanje i vrate kontekst na poziciju pre njenog pokretanja. Ove se osobenosti verovatno oslanjaju na upotrebu mašinskog učenja u projektovanju budućeg softvera i hardvera, te očekujemo da će Intel u bliskoj budućnosti nastaviti da ulaže značajna sredstva u obrazovanje svojih stručnjaka.

Iako sve ovo zvuči logično, ostaje nejasno šta to ranije Intel nije bio u stanju da sprovede u praksu, što je motivisalo Snajderovu na pomenute najave, odnosno šta je to što je prethodno rukovodstvo nedovoljno dobro radilo, a što u novoj konstelaciji mora biti popravljeno. Diplomatija je prva stvar koju naučite kada ste „C-level” direktor u tako velikoj kompaniji, očigledno. U vremenu u kom je Intel pao na drugo mesto trke za najvećeg proizvođača čipova (iza korejskog Samsunga), bezbednost korisnika njihovog softvera i hardvera prosto mora biti na prvom mestu.

Interesantno je da je svoj mandat gospođa Snajder počela – putovanjima. Kako Intel ima veliki broj višedecenijskih kupaca i korisnika, idealan način da potrošite budžet takve kompanije je obilazak najvažnijih partnera i razgovor sa njima o važnosti Intelove politike bezbednosti. Naglasak na prioritete korisnika, njihove želje i potrebe, koji provejava kroz sva saopštenja iz kancelarije nove direktorke nije potrebno dodatno komentarisati. Fraze vladaju našim malim svetom.

• • •

U zatišju pred tržišnu buru katoličkog Božića, dva najveća proizvođača procesora za personalne računare pažljivo planiraju svoj juriš. Posle dugog perioda, sušnog od pravih borbi, vrednih epskih pesama u vremenu koje sledi, imamo u najavi obračun koji će svoje mesto pronaći u knjigama. Bez obzira čiji ste suštinski fan, sigurni smo da ćete uživati u marketinškim bravurama kojima ćemo biti izloženi. Još neka i proizvodnja i distribucija budu na nivou i biće prilike za slavlje.

Momir ĐEKIĆ