Boston Dynamics, SpotMini i kućni roboti

Tokom sledeće godine u prodaji će se naći brojni modeli robota za upotrebu kod kuće, na poslu i u prirodi.

Kompanija Boston Dynamics je više od četvrt veka na čelu razvoja novih robotskih tehnologija. Ovu firmu su, davne 1992. godine, osnovali ljudi sa univerziteta MIT (Massachusetts Institute of Technology). Oni su krajem osamdesetih godina pravili prve robote koji se kreću poput životinja. Iako su neprestano radili na novim, naprednijim robotima i inovativnim sistemima za njihovo kretanje, Boston Dynamics je bio relativno nepoznata kompanija. Sve se promenilo 2005. godine, kada je svetlost dana ugledao robot BigDog (engl. veliki pas).

Američka Agencija za razvoj naprednih odbrambenih projekata – DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency) – poznata je po tome da promoviše istraživanja i unapređivanja tehnologija koje mogu da imaju vojnu upotrebu. Sredinom prošle decenije, tokom ratovanja na teritoriji Iraka i Avganistana, pripadnici američke vojske otkrili su da postoji nešto mnogo efikasnije od konvencionalnih transportnih vozila – teretne mazge. Tačnije, četvorotočkaši kao što su džip ili hamvi ne mogu da voze uskim stazama u planinskim predelima Avganistana, ali oprema i zalihe mogu da se natovare na magarca. DARPA je, tako, 2005. godine pokrenula projekat za razvoj „robotske zamene za teretnu mazgu” u okviru kog je Boston Dynamics razvio četvoronožnog robota nazvanog BigDog.

Veliki pas

BigDog je bio višestruka prekretnica za Boston Dynamics, kako zbog naglo stečene popularnosti, tako i zbog saradnje sa drugim velikim naučnim i istraživačkim ustanovama, kao i kompanijama. Tako su na razvoju i proizvodnji BigDoga sa Boston Dynamicsom sarađivali Foster-Miller (proizvođač vojnih robota), biomehanička laboratorija Concord Field Station sa Univerziteta Harvard i NASA, tačnije njen Jet Propulsion Laboratory čiji su stručnjaci, pored toga što prave većinu sondi za istraživanje svemira, stvorili sve slavne robotizovane rovere koji se i dalje nalaze na površini Marsa (a neki od njih su i dalje operativni, iako im je misija davno završena).

Mada je zamišljen kao zamena za teretnu mazgu, BigDog je po dimenzijama pre sličan velikom psu, pa je tako i dobio ime. Ovaj robot je visok jedan metar i dugačak 91 cm, težak je 109 kilograma i u stanju da ponese 45 kg dodatnog tereta, kao i da tako opterećen trči brzinom od 10 km/h ili da se da se (znatno sporije) penje uz nagibe do 35 stepeni. U njegovim nogama je ukupno šesnaest zglobova sa hidrauličkim pokretačima, a sve funkcioniše zahvaljujući benzinskom motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. BigDog je klasifikovan kao poluautonomni robot, što znači da postoji operater koji mu izdaje komande, ali on sam pronalazi putanju između zadatih startnih i ciljnih tačaka. Da bi to mogao da radi, BigDog se oslanja na više od pedeset senzora koji mere sve od nagiba i ubrzanja tela, nogu i zglobova, preko temperature motora i pritiska u hidraulici, do neprestanog praćenja okoline putem integrisanih stereo-kamera i lidara. Svi podaci se obrađuju u realnom vremenu u internom računaru robota, ali specifikacije računara koje koriste roboti Boston Dynamicsa za sada nisu poznate.

BigDog je za Boston Dynamics bio samo početak evolucije sve više naprednih i specijalizovanih četvoronožnih robota i taj proces još uvek traje. Kada se radi o čistoj brzini, tu su Cheetah i WildCat. Ova dva robota su veći, teži i mnogo bučniji od BigDoga i ne mogu da ponesu mnogo tereta, ali zato trče znatno brže. Cheetah već šest godina nosi titulu najbržeg robota na nogama. Ovaj robot je u kontrolisanim laboratorijskim uslovima na pokretnoj traci postigao impresivnih 45 km/h. WildCat je, efektivno, Cheetah u verziji koja može da trči u prirodi (što znači da izbegava prepreke, skače i skreće, što Cheetah na pokretnoj traci nije morao da obavlja). Ipak, zbog ograničenja motora koji sagoreva metanol, WildCat postiže „samo” 32 km/h.

Vojna varijanta BigDoga nosi oznaku LS3 (Legged Squad Support System) ili jednostavnije AlphaDog i njegovo testiranje na otvorenom započelo je 2012. godine. Ovaj robot je visok 1,7 metara, težak je 590 kilograma i u stanju je da ponese 181 kg dodatnog tereta. U njemu se nalaze dva motora, benzinski i dizel, koji sa punim rezervoarima omogućuju neprekidno kretanje od 24 sata brzinom od 32 km/h. Pored toga što može da prima komande i samostalno dođe do zacrtane lokacije, LS3 ima i režim praćenja kada se „veže” za jednog vojnika u odredu i neprestano ga prati bez dodatnih komandi.

Spot i Mini

Ako je LS3 vojna varijanta BigDoga, onda je Spot civilna. Tačnije, njegova primarna namena je da radi oko ljudi u „normalnim” uslovima i bude tiši, manji i lakši za upotrebu. Ovaj robot je predstavljen javnosti početkom 2015. godine slavnim Youtube klipom koji prikazuje Spota kako se mirno šetka po kancelariji, penje uz stepenice i brežuljke, ali i kako ostaje na nogama nakon bočnog udarca i to dok se kreće po klizavom terenu. Ovo je bio prvi značajan model iz Boston Dynamicsa sa električnim motorom (puna baterija pruža autonomiju od 45 minuta), što je značilo i manju težinu i manju nosivost – Spot je težak 75 kilograma i nosi do 45 kg tereta.

Krajem 2013. godine Google × (danas samo × u okviru korporacije Alphabet Inc.) je kupio Boston Dynamics i za to vreme kompanija je poslovala kao i pre kupovine – razvijane su nove tehnologije bez komercijalnih poduhvata. Juna prošle godine, Alphabet Inc prodaje Boston Dynamics japanskom konglomeratu SoftBank Group, da bismo sredinom ove godine dobili vest da Boston Dynamics menja kurs poslovanja. Ova kompanija uskoro napušta čisto istraživačke vode i od 2019. godine počinje da proizvodi i prodaje robote, tačnije manju verziju Spota, prikladno nazvanu SpotMini.

SpotMini je zamišljen kao robot za kuću, kancelariju i prirodu. Visok je 84 cm, a težak 25 kilograma bez i 30 sa robotskom rukom koju nosi na leđima (ruka ima pet zglobova, kameru u hvataljku). Ovaj robot može da ponese 14 kg dodatnog tereta i veoma je tih jer je hidraulika u potpunosti napuštena u korist elektromotora, a sa jednim punjenjem ima autonomiju od 90 minuta rada. Kao njegovi „rođaci” i prethodnici, SpotMini je prepun senzora. Umesto lidara se koristi kombinacija stereo i 3D kamera za merenje dubine slike, odnosno udaljenosti od objekata, a tu je i serija senzora za merenje inercije, položaja i sila koje deluju na različite delove robota.

Šta bi ovakav robot mogao da radi (osim što je veoma kul)? Njegovi tvorci kažu da su pošli od ideje pametnog robotizovanog psa koji je u stanju da dostavi željeni predmet na kratke distance, poput ličnog kurira, a tu je i potencijalne primena u građevini, bezbednosnim sistemima ili pomoći u kući. Sem toga, SpotMini je zamišljen kao početna tačka za entuzijaste koji žele nešto više. Na telu samog robota postoje priključci za povezivanje sa računarima ili smartfonima i korisnici će moći da razvijaju softver koji komunicira sa SpotMinijem, pa čak i hardver koji mu dodaje različite funkcionalnosti.

Konkurencija

Istorija potrošačke tehnike je prepuna primera kada je neki proizvod zasnovan na mašinski ili elektronski superiornoj tehnologiji izgubio trku sa manje naprednim, ali jeftinijim konkurentom. Tržišni uspeh SpotMinija zato najviše zavisi od njegove cene, a to je nešto o čemu predstavnici Boston Dynamicsa još uvek ne pričaju, iako ističu da su sami višestruko smanjili troškove proizvodnje uređaja od prvog prototipa do danas. Pošto Boston Dynamics nema sopstvene proizvodne pogone, kompanija je trenutno u pregovorima sa više potencijalnih proizvođača. Do kraja godine, tih nekoliko fabrika će napraviti oko stotinu modela kako bi se utvrdilo koji proizvodni partner se nalazi na zlatnoj sredini između snižavanja troškova proizvodnog procesa i održavanja stepena željenog kvaliteta. Trenutni cilj za ovu kompaniju je da tokom 2019. godine SpotMini uđe u serijsku proizvodnju od bar hiljadu primeraka za godinu dana, sa mogućnošću brzog proširivanja kapaciteta, ako potražnja bude znatno veća od očekivane.

Među ljudima koji očekuju da potražnja bude i te kako veća nalaze se mnogi, od diplomaca kineskih univerziteta, čije kompanije već planiraju robote slične SpotMiniju, do stanovitog Džefa Bezosa. Tako je kineski startup Unitree Robotics predstavio model Laikago (naziv je inspirisan slavnim kosmo-psom Lajkom). Iako je cilj ove kompanije da učini robote koji hodaju pristupačnim velikom broju ljudi, kao što su to danas dronovi i smartfoni, Laikago se za sada ne proizvodi serijski, nego ručno, pa je cena jednog uređaja čak 20.000 dolara. Sa druge strane medalje, čelnik kompanije Amazon i najbogatiji čovek na planeti, Džef Bezos, najavio je pre nekoliko meseci da se u odeljenju njegove kompanije iz San Franciska, poznatom kao Lab126, već radi na pokretnom kućnom robotu sa ciljem da se do kraja ove godine započne sa prvim krugom testiranja u domovima zaposlenih. Za sve kojima Lab126 možda nije poznat po imenu, radi se o istraživačkom odeljenu Amazona koje se bavi hardverom i inženjeri iz te laboratorije su stvorili serije proizvoda sa oznakama Kindle i Echo, a šifra pod kojom se razvija njihov kućni robot je Vesta. O samom robotu se ne zna mnogo, ali je gotovo sigurno da će Amazon Alexa i glasovne komande biti njegov sastavni deo.

• • •

Dok Boston Dynamics dolazi na tržište kućnih robota iz domena razvoja novih tehnologija, a Amazon uspešnog poslovnog modela sa obećanjem integrisanih glasovnih komandi, jedan drugi kućni robot je toliko dugo u upotrebi da je postao sinonim za celu klasu uređaja. Pogađate, radi se o robo-ususivaču Roomba. Roomba možda ne radi mnogo toga, ali svoj posao obavlja zadovoljavajuće dobro i po krajnje prihvatljivoj ceni. Nakon više od petnaest godina prakse na polju robo-usisivača, kompanija iRobot može da nudi potrošačima sve skuplje i naprednije modele, kao i da u njih integriše razne novotarije koje ranije nisu bile potrebne (ili su čak bile potpuno besmislene) dok su se probijali na tržište.

Treba obratiti pažnju i na podatak da je dalji razvoj kućnog robota Kuri iz firme Mayfield Robotics nedavno otkazan. Pre dve godine, kada je predstavljen na sajmu CES u Las Vegasu, ovaj simpatični robot je obasut nagradama i činilo se da će uskoro naći svoje mesto u skoro svakom modernom domu. Ipak, nemoguće je promeniti konstantu (koju Roomba dokazuje u praksi sa svakim modelom) da uspešan kućni robot mora da bude, pre svega, koristan i povoljan, a tek onda da bude cool i tehnološki inovativan. Kako stvari danas stoje, nema sumnje da će kućni roboti iz naših futurističkih maštanja postati deo svakodnevice, ali se to, ipak, neće desiti onako brzo kao što to tehnofili među nama priželjkuju. Zahvaljujući tehnologijama razvijenim u kompanijama kao što je Boston Dynamics, roboti koji hodaju i liče na prave kućne ljubimce već postoje, samo treba imati strpljenja da njihova proizvodna (i tržišna) cena postanu prihvatljive širokom krugu korisnika.

Dragan KOSOVAC