Mislite li da su samo domaće kompanije šampioni neravnopravnosti? Na našu veliku žalost, u ovoj oblasti vlada – globalna pandemija.

Prošlu godinu su obeležili poslovni uspesi, ali i neuspesi tehnoloških kompanija. Ključnu ulogu u daljem razvoju tehnologije, ali i biznisa igraju – ljudi. Kritičan nedostatak kvalifikovane radne snage biće tema par ekselans našeg vremena. Zaokupljena tehnološkom bitkom sa kompanijom Amazon, američka kompanija Oracle očigledno nije dovoljno razmišljala o ljudima, bar ne iz njihove perspektive. Da li je priča o tome koja je najbolja baza podataka, kako na zemlji, tako i na oblacima, oduzela toliko energije rukovodstvu ove kompanije? Krajem januara, američko odeljenje rada na saveznom nivou je podnelo inicijativu za tužbu, kojom se navodi da je Oracle prisvojio sumu od oko 400 miliona američkih dolara na ime neisplaćenih zarada rasno nedovoljno zastupljenim kategorijama (Afroamerikanaci, Latinoamerikanaci i Azijati) i ženama. Kako u podnesku piše, suprotno politici jednake zastupljenosti, u broju i zaradama, Oracle je zapošljavao pojedince koje je dugoročno mogao manje plaćati. Ovo američko odeljenje precizira ove navode kroz primećen obrazac u kom Oracle zapošljava pojedince iz sredina u kojima je cena rada značajno manja nego u SAD, a koju Oracle koristi kao argument u ceni za koju „prelaze” u ovu kompaniju. Prilikom svog odabira pojedinaca, Oracle je većinski pregovarao sa osobama iz siromašnijih država sveta, kojima je potrebna viza za boravak u SAD. Kako je rad u Sjedinjenim Državama građanima mnogih država omogućen kroz ugovor koji imaju sa imenovanom kompanijom – time je i ostanak u SAD uslovljen ostankom u kompaniji sa kojom postoji ugovor. Na taj način, zaposleni radnici iz Afrike, Azije i Južne Amerike su imali uslovljenost ostanka u kompaniji Oracle, uprkos neadekvatnom rastu plata, ili njihovoj neusklađenosti sa platama uporedivih koleginica i kolega sa drugačijim rasnim ili nacionalnim karakteristikama.

Pomenuta inicijativa navodi da je sa ovim aktivnostima Oracle počeo još 2013. godine a da se sa njima nije prestalo do danas. Osnov za istragu leži u činjenici da ova američka kompanija ima ugovore sa Vladinim telima (u visini od oko 100 miliona dolara godišnje), što je obavezuje na poštovanje politika jednake zastupljenosti i zarada svih kategorija zaposlenih. Prema istrazi federalnog tela, Oracle je pomenute subjekte plaćao i do 25 odsto manje nego uporedive koleginice i kolege drugačijih rasnih ili nacionalnih karakteristika. Ispitivanjem je utvrđeno da je ovime oštećeno više od 5.000 žena, 11.000 Azijata i više desetina Afroamerikanaca u periodu od 2014. do 2016. godine. Sličan, ali finansijski manje značajan primer je pre par godina bio vezan za kompaniju Google, kod koje su uočeni prekršaji politike jednakih prilika u kontekstu roda. Google se, prema oceni istog tela, češće okretao zaposlenima ženskog pola, kojima je sistematski umanjivao plate u odnosu na jednako obučene kolege muškog pola.

U komentaru na navode saveznog odeljenja za rad, Oracle je saopštio da optužbe ne odgovaraju istini te da su zasnovane na posebno odabranim statističkim karakteristikama ispitivanja. Visoka funkcionerka kompanije, inače jedan od vodećih pravnika Oraclea, u izjavi za jedan popularan portal je navela kako kompanija „odlučno odbacuje navode”, te da polaže značajne napore ka „usklađenosti sa regulatornim obavezama”. Izjava se završava navodom kako se Oracle „ponosi svojim zaposlenima”.

U zanimljivom odeljku podneska, navodi se kako je posebna pažnja kompanije Oracle u zapošljavanju posvećena skorim diplomcima američkih škola, poreklom iz azijskih država, čija viza za ostanak u Sjedinjenim Državama zavisi od pronalaska poslodavca. Među 500 posmatranih pojedinaca koje je Oracle zaposlio „pravo sa fakulteta”, u periodu od 2013. do 2016. godine, čak 450 njih (90 odsto) su bili Azijati. U dokumentu se navodi i to da Oracle nije pružio traženu dokumentaciju i podatke u vezi sa slučajem, ali i da je u toku procesa uništavao podatke u vezi sa posmatranim slučajem.

Bez obzira da li se radi o „pukoj slučajnosti” ili tendencioznom načinu zapošljavanja kvalifikovanih radnika u tehnološkoj kompaniji, kriterijumi odabira koje pominje dokument američkog odeljenja jesu stvarnost. Ukoliko tehnološke (ali i sve druge) kompanije ne budu ažurirale svoje politike, suočiće se sa nestašicom kvalifikovanih radnika ranije no što misle. Živimo u humano-centričnom svetu i više nego ikada, postavljanje sistema oko potreba pojedinca ili grupe, suštinski je motor rasta i razvoja.

Možemo li suštinski okrenuti ovaj svet naglavačke ili ne, saznaćemo već sledeće godine. Recesija je u vazduhu. Ljudskost je u krizi. Kao da to već nismo znali...

Momir ĐEKIĆ