Oracle VM VirtualBox 6.0 Virtuelne mašine spadaju u one stvari koje jednostavno ne mogu a da ne fasciniraju svakoga ko se bavi sa računarima. Zahvaljujući velikom porastu procesorske snage i memorijskih kapaciteta, kompjuteri su dobili mogućnost da u okviru jednog sistema istovremeno izvršavaju više instanci različitih operativnih sistema. Da bi to bilo moguće, potrebno je da računar ima aktiviran podsistem hardverske virtuelizacije (dosta često je ova opcija isključena u okviru BIOS-a) i da je instaliran program koji omogućava rad sa virtuelnim mašinama. Danas, na polju besplatnih VM programa praktično imamo samo tri velika igrača: VMware Workstation Player, Hyper-V i Oracleov VirtualBox. Krajem prethodne godine pojavila se šesta verzija VirtualBoxa, pa da vidimo šta je donela.Jedna od novosti koja se brzo primeti odnosi se na promene u korisničkom interfejsu. One nisu spektakularne, ali svakako može da se kaže da je novi dizajn jednostavniji, elegantniji i prijatniji za oko. S leve strane su smešteni tabovi sa instaliranim virtuelnim mašinama, kao i tab pod nazivom Tools koji nam pruža nekoliko prečica do često korišćenih funkcija (podešavanja osnovnih parametara, uvoz i izvoz virtuelnih mašina formata OVF, kreiranje nove i dodavanje već postojeće virtuelne mašine). Međutim, to nije sve, pošto klikom na ikonicu koja se nalazi na desnom kraju tab kontrole dobijamo prečice za pristupanje menadžeru virtuelnih skladišta, podešavanja parametara mreže i pristup cloud resursima. Desni panel osnovnog prozora prikazuje sve najvažnije informacije o izabranoj virtuelnoj mašini, kao i grafički prikaz snimljenog stanja desktopa ukoliko je virtuelna mašina prilikom izlaska iz programa „zamrznula” stanje sistema. U vezi ove sličice možemo reći da je dosta loše koncipirana pošto je iz razloga zatamnjenosti često teško razlučiti o kojem sistemu se radi. Ono što većina korisnika neće biti u mogućnosti da primeti jeste činjenica da od ove verzije VirtualBox poseduje podršku za HiDPI, odnosno mogućnost rada sa ekranima visokih rezolucija.  |
Prethodno smo pomenuli pristup do cloud resursa, što je jedna od novosti šeste verzije programa. Ovo ne predstavlja iznenađenje s obzirom na trend seobe svega i svačega u cloud, ali je iznenađenje (i to neprijatno) da je proizvođač kao jedinu opciju ponudio upotrebu Oracleovog cloud servisa, što s obzirom na njegovu ne baš veliku rasprostranjenost prilično obesmišljava uvođenje ove korisne opcije. U program su integrisane alatke za izvoz virtuelnih mašina, što bi potencijalno trebalo da pojednostavi njihovu distribuciju među većim brojem korisnika.Mehanizam deljenih foldera doživeo je unapređenja i sada je rad sa njima dosta brži. Stara boljka od koje boluje VirtualBox odnosi se na (blago rečeno) ne baš uspešno realizovan mehanizam prebacivanja fajlova po sistemu drag and drop, što je uslovljavalo potrebu korišćenja pomenutih virtuelnih foldera, koji ne predstavljaju najelegantniji način za razmenu podataka između domaćina i gosta. Zato je za svaku pohvalu uvođenje dodatka pod nazivom File Manager, čija je funkcija da omogući prebacivanje podataka putem dvopanelnog interfejsa, slično kako to rade FTP programi. Za konektovanje neophodno je upisati korisničko ime i lozinku gostujućeg sistema. Potrebno je napomenuti da je transfer moguć jedino u slučaju kada je instaliran paket dodataka za gostujući operativni sistem. Ranije je bilo dosta problema u situacijama kada je bilo potrebno promeniti lokaciju virtuelne mašine i njenih virtuelnih diskova, ali je to od ove verzije dosta jednostavnije. Novi VirtualBox može da se pohvali i podrškom za Linux kernel verzije 4.20 koji se još nije pojavio, što znači da će korisnici moći da ga koriste odmah nakon njegovog zvaničnog izlaska. Znatno je poboljšano zapisivanje zvuka i videa, a od sada ih je moguće snimati odvojeno. Slično kao kod Windowsa 10 (1809), uvedena je podrška za podešavanje zvučnika koji rade u surround konfiguracijama. Korisnike retkog i nekada mnogo obećavajućeg OS/2 obradovaće uvođenje podrške za deljene foldere u okviru Guest Additions paketa. Analogno, ljubitelje „jabučne” produkcije obradovaće uvođenje Guest Additions paketa za macOS u svojstvu gosta, kao i dodavanje aplikacije vboximg-mount koja omogućava čitanje podataka sa diskova gostujućih sistema. Što se tiče Windows Servera, podrška nije zaobišla ni poboljšanje performansi za Hyper-V sistem virtuelizacije. Jedna od najzanimljivijih stvari, kada su performanse virtuelnih mašina u pitanju, odnosi se na efikasnost grafičkog podsistema. Odmah da kažemo da su one u radu sa Windowsom u ulozi gosta sada za nekoliko desetina procenata bolje nego ranije, što je u svakom slučaju pohvalno, ali smo potajno očekivali da rezultati budu još upečatljiviji. Međutim, ono što se može smatrati velikim unapređenjem odnosi se na pojavljivanje virtuelne grafičke kartice pod nazivom VMSVGA (emulacija kartice VMware SVGA II Gallium3D), koja omogućava 3D akceleraciju u okviru gostujućih operativnih sistema Linux i Solaris. Nažalost, i dalje je na snazi ograničenje za dodeljivanje video-memorije od 128 megabajta, što u pojedinim situacijama predstavlja veliki hendikep. Ništa manje razočarenje ne predstavlja ni činjenica da je OpenGL standard za sada podržan samo do verzije 2.1, što takođe ozbiljno sužava radijus praktične primene. Na internetu je moguće pronaći podatke da benchmark testovi u okviru Linuxa procenjuju brzinski zaostatak novog VirtualBoxa u odnosu na hardversko rešenje u veoma širokom opsegu od 20 do 2000 procenata. Iz ovoga može da se zaključi da su pojedini delovi virtuelnog grafičkog drajvera napisani odlično, dok bi se za druge moglo reći upravo suprotno, što opet znači da bismo u budućnosti mogli da očekujemo dodatne optimizacije i poboljšanje performansi. Sve u svemu, možemo da zaključimo da nova verzija programa donosi neveliki broj unapređenja, ali su ona od velikog značaja za budućnost ove platforme. Igor S. RUŽIĆ | | |
