AutoPatcher Updater 6.2.26 Program je izuzetno dobro zamišljen – kao alatka koja bez puno pametovanja preuzima najnovije nadogradnje za operativni sistem, ali i često korišćene module. Teoretski, podržava sve verzije Windowsa, koketira sa Officeom, a kako se sve datoteke „dovlače” sa servera programa, njihovo preuzimanje daleko je brže i sigurnije nego kada se radi o Microsoftovim komplementima. Nažalost, nije baš sve tako sjajno...Po prvom pokretanju programa ne čini se sve tako crno – AutoPatcher iz baze povlači listu dostupnih nadogradnji i predočava vam ih u preglednoj tabeli. Pored njihovih naziva, stičete uvid u datum kreiranja, veličinu, ali i o korišćenom jeziku. Nedostatak je što ne postoje nikakve dodatne informacije o tome šta se nalazi u okviru instalacionih paketa, mada ćete to ipak biti u prilici da vidite nešto kasnije. Jednostavnim označavanjem kućica ispred svakog fajla izrađujete listu za download, a po kliku na taster Next, datoteke „sleću” na lokalni hard-disk. Brzo i bezbolno! Instalaciju možete da obavite odmah ili je ostavite za kasnije i neko naredno pokretanje programa. Update sistema obavlja se iz istoimene sekcije i sada na raspolaganju imate daleko više korisnih informacija. Tačno vidite o kom updateu se radi, koja je njegova „fabrička” oznaka i koje delove sistema će „napasti”. Ukoliko ste iz nekog razloga preuzeli verzije softvera koje nisu namenjene operativnom sistemu koji koristite, one će automatski biti disableovane, dok će one već instalirane biti označene plavom bojom. Nakon što „čekirate” kućice nadogradnji koje želite da instalirate, klikćete taster Next i sve dalje radnje odvijaju se bez bilo kakve interakcije sa vama. Čak će se i, eventualno, restartovanje kompjutera obaviti automatski, naravno uz zadršku kako biste stigli da reagujete ukoliko to želite da obavite kasnije.Dakle, dok se nadogradnje ne preuzmu i ne pokrenete proces njihove instalacije, zapravo nećete biti u prilici da saznate detalje. Međutim, to nije najveći problem, već to što AutoPatcher sa svakom novom verzijom podržava sve manje i manje komponenti. Na primer, u momentu pisanja opisa postojala je mogućnost nadogradnje Windowsa 7 SP1, Windows 8.1 i Windowsa 10 (u verzijama 1803 i 1809). Microsoftovu Kancelariju mogli ste da zakrpite samo ako nosi oznaku 2007 SP3, dok je još jedino vredno pomena bilo to što su se na nišanu našle famozne Microsoft Redistributables datoteke. To što su iz miksa izbačeni Windows XP i neke starije, a još uvek korišćene verzije Officea, kriv je Microsoft. Ipak, šta reći što kao opcija više ne figuriše updateovanje Jave, Acrobat Readera, NET Frameworka i mnogih drugih neophodnih modula. Vičniji korisnici uspeće da „zaobiđu” ovaj nedostatak, ali nije u tome poenta. Program se zove AutoPatcher i red je da za nas uradi ono što nazivom sugeriše. Nažalost, posetom sekciji sa podešavanjima nećete puno toga rešiti, osim da konekciju sa serverima prosledite preko proxyja. Uz malo truda, dosta čitanja online štiva, možete sebi da stvorite moćnu alatku koja će vam pomoći prilikom postavljanja operativnog sistema u rad. AutoPatcher je besplatan, prenosan, pa datoteke možete da preuzmete na jednom i kasnije instalirate na drugom računaru. Dok radi ono što podržava, program briljira, a problemi nastaju kada ga izvedete iz zone komfora i pokušate da ga naterate da svira po vašim notama. S obzirom na to da se distribuira u as is formi, biće vam teško da pohvatate konce i privolite ga da obavi sve ono što biste vi ručno završavali satima. Tu bi od pomoći trebao da bude zvanični sajt, koji je iz nekog razloga izrađen u obliku foruma, pa vam ne preostaje ništa drugo nego da se bacite na posao. Na kraju se isplati! Vladimir PISODOROV | | |
