Problemi online privatnosti

Slučaj ucene najbogatijeg čoveka sveta i kako dotična epizoda treba da ga uputi u svu destruktivnost njegovih poslovnih praksi

Koje su šanse da se dogodi meni? Takav način razmišljanja je idealno pokriće za nemarnost, nepažnju i ležeran pristup sopstvenoj privatnosti, slobodi i sigurnosti. To deluje kao fina i bezbrižna alternativa stalnom oprezu sve do trenutka kada se dotični slučaj, za koji su šanse da se dogodi baš vama veoma male, dogodi baš vama. Samouverenost u sopstveno znanje, moć i bogatstvo generalno ima za efekat umnožavanje nonšalantnog odbacivanja negativnih scenarija kod osoba koje su takvom vidu predrasude u predviđanju skloni. Recimo, ako ste tvorac najvrednije internet megakorporacije (ujedno i najvrednije kompanije uopšte) i najbogatiji čovek na svetu, verovatno mislite da ste više nego sposobni da svoju privatnost sačuvate. Ako se uklapate u pomenute karakteristike, sama činjenica da čitate ovaj tekst je krunski dokaz da niste i da je trebalo da bolje pazite šta radite.

Direktorov mali

Džef Bezos (Jeff Bezos), CEO Amazona i u slobodno vreme real life Leks Lutor, bio je nevaljao i dospeo u žižu javnosti zbog samoinkriminišućih fotografija koje je slao svojoj ljubavnici, među kojima je i nešto što je nazvao „selfi ispod pojasa”, na kome se, navodno, sve eksplicitno vidi. Iako fotografije nismo videli, za njihovo postojanje je potvrđeno kada je Bezos u svom članku na Mediumu obelodanio poruke koje sadrže veoma vešto sklopljen set fraza koje se mogu protumačiti kao ucena. Poruke su poslate na račun National Enquirera, tabloida koji uživa kontroverznu reputaciju čak po standardima tog industrijskog sektora. Enquirer je u vlasništvu American Media Inc. čiji je direktor Dejvid Peker (David J. Packer). Pošto je pecker sleng za muški polni organ, činjenica da je Bezos svoj autorski članak na Mediumu naslovio „No thank you Mr. Pecker” nas je veoma zabavila s obzirom na tematiku teksta.

Peker je dugogodišnji prijatelj predsednika Trampa i trenutno uživa imunitetu u federalnoj istrazi o Trampovoj kampanji. Zašto je odlučio da ucenjuje Bezosa kada se taj postupak može protumačiti kao kršenje odredbi pod kojim mu je dodeljen imunitet? Nakon što je National Enquirer objavio dopisivanje između Bezosa i ljubavnice, Bezos je izjavio da je taj potez politički motivisan, dok su Bezosu bliski ljudi implicirali konekciju Pekera i njegove kompanije sa saudijskom vladom za koju je navodno radio neke sumnjive poslove na PR planu. A pošto se nije registrovao kao agent stranog uticaja (da, u SAD može da se bude strani plaćenik ako se uredno prijavi) u tom slučaju, takav odnos može da rezultira krivičnim gonjenjem. Washington Post, čiji je vlasnik Bezos, nakon ubistva Džemala Kašogija, kolumniste tog lista, krenuo je sa obimnom serijom istraga koje za cilj imaju da razotkriju uticaj arapske kraljevine na SAD, što Peker ovim potezom navodno hoće da stopira.

Politika drugim sredstvima

Bezos tvrdi da mnogi moćni ljudi poput predsednika Trampa imaju utisak da im je on neprijatelj zbog pisanja Washington Posta. Pominjanje Trampa i direktno povezivanje Saudijaca i Pekera u Bezosovom članku dobija na značaju jer je kasnije naveo da sumnja da iza krađe njegovih podataka stoji „vlada”. Pošto je termin namerno ostavljen nejasnim, ubrzo su se izrodile raznolike teorije na šta Džef tim cilja. Da su u pitanju američke vladine agencije po naređenju predsednika Trampa, da je saradnju elemenata obaveštajne zajednice sa saudijskim kolegama, odmetnuti potplaćeni agent, saudijska obaveštajna služba. Čuvena veština u sajber operacijama, Pekerova narodnost i spoljnopolitički kurs Izraela su neke novinare i analitičare nagnali da procene da iza svega stoji Mossad, pošto je jedna stvar sigurna na internetu, bilo šta da se dogodi, bilo gde, neko će optužiti Mossad. Ovaj trend je sad već prevazišao okvire raznih Daily Stormera i Daily Jihada pa je uveliko mainstreamovan. Ipak, nema ni trunke dokaza da je bilo koja obaveštajna agencija ili pojedinac iz neke od njih zaslužan za curenje Bezosovih podataka.

Optužbe na račun Saudijaca se odlično uklapaju u potpuno crno-beo narativ o životu, delu i smrti Džamala Kašogija, koji ispušta brojne detalje iz priče i paradoksalno zapadnoj javnosti servira priču po kojoj ispada da su Turska, Katar i Muslimansko bratstvo good guys. O saudijskim PR brljotinama smo već pisali (SK 12/2018), ali treba raspršiti iluziju o jednostavnom narativu pošto je u pitanju jedna od najkompleksnijih geopolitičkih zavrzlama modernog svet. Uloga Washington Posta, a samim tim i Bezosa, nije bez kontroverzi.

Bezos piše da se ne kaje zato što je kupio WaPo, smatra ga važnom institucijom i navodi da on nikako ne utiče na uređivačku politiku. Da se ne lažemo, Džef verovatno nije dao 250 miliona za WaPo jer je to dobra investicija. Bezos je kupio WaPo zbog toga što mu je bliska agenda koju list širi i zato što želi uticaj koji list ima, hoće kontrolu, hoće da njegovo viđenje politike dominira i, na kraju, hoće list sa vekovnom tradicijom za svoju PR mašineriju. Ne mora da dolazi i da se dere na urednika, sama činjenica da poseduje novine se već pokazala kao korisna. Navodni bastion progresivizma je u nekoliko navrata pokazao da će da prećuti ili brani Bezosove akcije poput nehumanog tretmana zaposlenih, monopolističkih praksi, kontroverznog drugog sedišta korporacije i bezbroj drugih stvari koje bi bile glavna tema kritičkih tekstova u listu da u pitanju nije gazda. Autocenzura je bajna, pošto uvek pruža plausable deniability moćnicima.

Ni sa političke strane stvari nisu čiste. I dalje je misterija zašto je Kašogi uopšte angažovan za kolumnistu u prestižnom listu, iako je već dugo vremena de facto glasnogovornik Muslimanskog bratstva, terorističke organizacije, čija bi vlast bila gotovo sigurno gora i od trenutne saudijske. Da ne govorimo o tome da su brojna udarna saznanja o saudijskim mahinacijama pribavljena od strane katarske obaveštajne službe, uključujući i intimne podatke o američkom biznismenu i političaru Eliotu Brojdiju, koji je navodno lobirao za saudijske interese. Nakon što je njegov list izneo osetljive podatke o njegovom političkom protivniku, za koje se zna da su pribavljeni stranim obaveštajnim radom, kako to nije fer ako je Bezosu urađeno isto.

Bezos je umro za naše grehe!

U nastavku članka Bezos je naveo da Enquirer u stvari zloupotrebljava novinarski status i privilegije, i da nema nameru da ustukne. Bezos je pobrao ogromne simpatije pripadnika urbane liberalne medijske elite koji ga slave kao heroja koji je odlučio da rizikuje ličnu privatnost i ugled kako bi stao na put ucenjivačkoj praksi. Ne samo da bi ovi borci za društvenu pravdu likovali da se slično dogodilo nekom ko podržava „pogrešnu” političku stranku, već bi raspeli svakog drugog ko se poput Bezosa bavi ovakvim tipom predatorskog i burazerskog kapitalizma. Cela priča je u stvari veoma nepravovremena distrakcija od drugih Bezosovih aktivnosti koje uveliko diskvalifikuju njegov status heroja. Naravno, narativ nije prošao kod američkih levičara koji znaju da je Bezos daleko negativniji uticaj na društvo od bilo kog magnata žute štampe i bilo koje strane države, ali su glasovi sa antikorporativne levice, slično glasovima konzervativaca, sistematski odstranjivani iz mainstream medija i velikih društvenih mreža.

Bezosovo ponašanje kao poslodavca i prodavca će već biti pokriveno, a sad ćemo se fokusirati na tematski najrelevantniji splet događaja, a to je da ovaj borac za prava sopstvene privatnosti, kad ne glumi Kalimera po internetu zarad profita, razvija i obezbeđuje alate za neverovatno sofisticiranu i gotovo sveprisutnu mrežu prismotre koja će zasigurno ugroziti privatnost svih Amerikanaca, a znajući američku obaveštajnu operativu – i svih građana sveta.

Glavni dobavljač Velikog Brata

Amazon drži više od pola tržišta online prodaje u SAD, ali je manje poznato da ova korporacija preko svoje Amazon Web Services grane igra slično dominantnu ulogu i na tržištu cloud sistema, a značajan klijent im je američka vlada. Davne 2013. se dogodilo nešto bez presedana, CIA je odlučila da potraži civilnog kontraktora za poslove dizanja i održavanja cloud infrastrukture ove obaveštajne agencije. Američki stručnjaci za bezbednost se nisu mogli načuditi ovom potezu koji je predstavljao prvi korak u izgradnji sad već tesne veze američkog obaveštajnog establišmenta sa Amazonom. Ugovor je vredan oko 600 miliona dolara, ali pare su sitnica u odnosu sa količinom moći i uticaja koju je Amazon ovim potezom dobio. Kada je tabu postavljanja informacija od nacionalne bezbednosti na privatni cloud uklonjen, druge obaveštajne agencije SAD (njih 17) su takođe krenule sa sličnom praksom, koja je kulminirala time da Amazon drži zajedničku bazu za deljenje koja je bazirana na infrastrukturi obezbeđenoj za CIA-u pomenutim ugovorom. Pored toga što je istorijski ugovor sa CIA-om bio propraćen brojnim pritužbama i zamerkama na način kako je javni konkurs izveden, konkurencija, oličena u Oraclu i Microsoftu, zajedno sa gomilom nezavisnih stručnjaka, iznela je sumnje da je konkurs raspisan za Amazon. Ciljano raspisivanje konkursa je rasprostranjena koruptivna praksa pri javnim nabavkama kada državni službenici za to zaduženi sastave specifikacije konkursa na taj način da su isključene sve ili gotovo sve kompanije osim one za koju je ugovor pisan. Kontakti i iskustvo zadobijeni serijom poslova sa obaveštajnim agencijama odlična su odskočna daska za nove projekte sa vladom SAD, koja je najprofitabilniji klijent na svetu. Tome doprinosi i činjenica da je navlačenje vlade na vaše sisteme i servise odličan način osiguravanja daljeg partnerstva, pošto migracija na druge sisteme i servise može postati skupa i nepraktična kako vreme odmiče, što stvara institucionalni otpor tom potezu.

Ako ste mislili da je 600 miliona džek pot, oduševićete se kada saznate da je Amazon prošle godine pobedio na javnoj nabavci za obezbeđivanje cloud infrastrukture za američko ministarstvo odbrane, JEDI projekt, vredan deset milijardi dolara. Međutim, realizacija ugovora je odložena, za šta iz Amazona vole da krive zaveru predsednika Trampa i rukovodstva Oraclea, iako u stvari predsednik nema veze sa tokom konkursa. Elem, otkriveno je da je za ministarstvo odbrane na pisanjima pojedinosti konkursa učestvovao i Dip Ubi (Deap Ubhi), nekadašnji rukovodilac u Amazonu, koji je krajnje samoinkriminišuće 2017. twitovao: „Jednom Amazonac, uvek Amazonac”, a koji je TOKOM svog rada na sastavljanju konkursa pregovarao sa Amazonom oko partnerstva te korporacije sa njegovim startapom. Utvrđeno je da brojni detalji ukazuju da je ugovor krojen po meri Amazona kako bi se osiguralo da će baš ta korporacija ubosti premiju, te je u toku nekoliko istraga po tom pitanju koje mogu da ugroze dogovor sa Amazonom.

Bezos je u međuvremenu nastavio sa integracijom svoje korporacije u američke bezbednosne strukture. Amazon je sklopio seriju ugovora sa američkim obaveštajnim agencijama i policijskim upravama širom SAD o korišćenju Amazonovog servisa za prepoznavanje lica – Rekognition, baziranog na složenom sistemu algoritama. ACLU i gotovo sva ostala udruženja za zaštitu građanskih prava su se odmah pobunila protiv gotovo sveprisutnog sistema za prikupljanje i analizu biometrije lica u realnom vremenu, što neki pravnici smatraju za nezakonito i neustavno (krši 4. amandman). Implikacije po privatnost Amerikanaca su već ogromne, a čuju se i kritike da će pripadnici rasnih manjina biti diskriminisani stavljanjem pod veći fokus prismotre koja je već podignuta na apsurdan nivo. Predmet negodovanja, pa i ostavki zaposlenih, jeste što će Rekognition biti korišćen i od Imigracione službe za otkrivanje ilegalnih migranata. Pored mogućnosti za zloupotrebu od strane vlasti, podaci su čuvani na Amazonovim serverima, a Amazon se, kao i ostale internet megakorporacije, pokazao ekstremno nepažljivim i nekompetentnim u bezbednosnim pitanjima. To je pogotovo vidljivo na Amazonovom produktu slične namene, Ring – sistem umreženih bezbednosnih kamera za ličnu upotrebu koje putem Amazonovih servisa dele informacije sa celom mrežom u okruženju kako bi se stvorio siguran kraj i sprečile kriminalne aktivnosti. Naravno da je u planu deljenje podataka i snimaka korisnika sa lokalnim organima reda od strane Amazona. Sistem se pokazao kao slabo zaštićen, što je posebno alarmantno jer bi svako presretanje feeda značilo da kriminalci dobijaju pregled vašeg imanja ili čak i unutrašnjosti kuće.

Kako će se Amazonov pristup osiguravanju podataka korisnika pokazati kada je korisnik obaveštajna zajednica SAD – videćemo, ali dalji nastavak galopirajućih trendova sve veće prismotre svakako treba da zabrinjava sve nas, posebno uzevši u obzir da se alati sve više nalaze u rukama neetičkih megakorporacija koje su se upotrebom lobiranja i korupcije gotovo nerazdvojno slizale sa velikim brojem obaveštajnih institucija sveta, na prvom mestu Sjedinjenih Država, koje i dalje prednjače u nadziranju svojih ali i tuđih stanovnika.

Direktorov mali

Pošto nemamo dokaza da su nečiji superšpijuni provalili u Bezosov telefon, možemo samo zaključiti da nije dovoljno pazio na svoje online ponašanje. Pouka čitaocima pored podizanja opreza na viši nivo treba da bude i da izbegavaju stvaranje i deljenje bilo kakvog sadržaja koji im ne bi bilo prijatno da bude prenet u drugom Dnevniku. Ako ćemo pravo, goli selfiji zaista deluju kao infantilna i besmislena praksa koja samo čeka da vam se obije o glavu. Džef će valjda naučiti lekciju, pošto je njegova dugogodišnja supruga podnela zahtev za razvod nakon što je priča o „selfiju ispod pojasa” počela da se vrti po medijima. Izgledno je da će izgubiti polovinu bogatstva koje se vrti oko 140 milijardi dolara. Nadamo se da je bio mnogo dobar selfi, ako će ga već koštati 70 milijardi dolara (tehnički, koštaće ga akcija Amazona vrednih 70 milijardi dolara, što nikako nije isto i ne dajte da vas lažu da jeste). S obzirom na to da njegova korporacija predvodi implementaciju sofisticiranog, automatizovanog sistema prismotre koji će koštati privatnosti većinu građana sveta, ljudi koji veruju u karmu mogu zgodno protumačiti događaje u spiritualnom svetlu.

Srđan BRDAR