Put od hiljadu milja počinje jednim korakom, a put do dominantne globalne religije jednom dušom. Šta je mogao Telhi ili Montezuma ili Nox kada se baš njemu obratio novi entitet, nego da krene da trabunja naokolo kako Quetzalcoatl nije istinsko božanstvo. Zauzvrat, prvi glasnik nove vere popio je nogu iz drevne centralnoameričke metropole. Ipak, vratiće se on, i pokazati novonastalim paganima svoga Boga. Šarenu lekciju iz teokratije održaće Godhood.

Kako obično sa religijom biva, u početku beše Reč. Igru započinjete upravo odabirom krilatice. Na raspolaganju su vam rat, mir, požuda ili čestitost (postoje i velikodušnost i gramzivost, ali su u ovoj ranoj fazi zaključane). Pošto uspostavljaju sitne varijacije u načinu igranja, može se reći da se radi o različitim frakcijama. Preduslov za napredak u igri je, očekivano, brojnost stada. Početna naseobina privući će ograničen broj plebsa, pa će propoved van nje brzo postati imperativ za naredni nivo. Kako obično sa religijom biva, najveći greh je konkurencija, koja je, po pravilu, neprijateljski raspoložena. Zbog toga se mesiji, nakon kratke propovedi, pridružuju još dva sledbenika. Širenje Reči je potezna borba – za početak protiv neprosvetljenih ateista, a zatim i suparničkih plemena. Na mapi ostrva na kome se nalazite, valja krenuti od ovih prvih, jer su gotovo uvek slabiji. Tim je ograničen na tri borca, mada se „štek” vremenom povećava, pa ih je moguće kombinovati do mile volje.

Kod borbi je igra podbacila. Vode se automatski! To ne bi morao da bude minus da je na ostalim aspektima igra jača, što nažalost nije, ali o tome nešto kasnije. Dva apostola nakon prve borbe dobijaju dovoljno exp poena (miracle charge) i tada je moguća specijalizacija. Klasa ima mnogo (deset), i baziraju se na uobičajenoj podeli na melee ili mage. Međutim, krilatica sa početka pretumbaće spisak. Pored univerzalnih, poput beast walkera, guardiana, rage propheta ili druida, mogu se naći i one svojstvene određenoj frakciji. Ako ste odabrali požudu, u ponudi je razvratni sveštenik, dželat u slučaju rata, asketa kod čestitosti i ambasador ako je cilj mir. Pošto je prvi apostol upravo jedan od njih, zarad raznolikosti ne treba ih odmah birati. Za ovu raznovrsnost treba zahvaliti atributima, kojih je šest – might, health, cunning, charisma, devotion i knowledge. Ispod avatara svakog sledbenika stoje simboli triju klasa kojima naginje, na šta svakako treba obratiti pažnju. Tu je i pet elemenata za koje je svaki od njih sopstvenim atributima predodređen. Po snazi su poređani u smeru kazaljke na satu – dark, nature, divine, ancestral i life. Suparnik sa pravom kombinacijom će vas pošteno razbucati, iako je statistički slabiji. Partije su ograničene i vremenski. Ukoliko se ne okončaju u sedam poteza, pobednik je tim kome je ostalo više ukupne energije. Za osvajanje nekih zahtevnijih lokacija, biće potrebna pobeda u dve runde, s tim što u drugoj protivnik ima znatno više healtha. Ovo iziskuje budženje i onih sledbenika koji nisu u A timu. Starenje svakog od njih nepovoljno utiče na učinak i igra će na to blagovremeno podsetiti.

Pored neverbalnih teoloških rasprava, igra zahteva izgradnju i „vođenje” grada, koje se poput borbi, odvija potezno. Osnovna valuta je vera (offerings) koju samostalno generišu borci kada im naredite da se pomole ovde ili onde (ritual). Ovu sirovinu ćete trošiti na izgradnju građevina koje možete da pozicionirate bilo gde, jer je samo važno da su prisutne. Njene zalihe prestaju da budu problem prilikom smene generacija (na 20 dana), kada starog ratnika možete da pošaljete da širi veru u neki od osvojenih gradova, što automatski generiše offerings. Sa izgradnjom Fanatics Groundsa uvodi se još jedan resurs do koga dolazite na identičan način, Fanatics poeni koriste se za unapređenje onoga što ste izgradili. U gradu se troši i miracle charge kojim individualni apostol izaziva „čudo”, čime dobija novu vrstu napada. Dodatan boost može da se obezbedi i opremanjem apostola relikvijama, koje su plen nakon težih borbi. Igra će u kasnijim nivoima ponuditi benigni diverzitet izborom između nekih građevina (manastir ili oltar za žrtvovanje). U njihovom upravljanju nema naročite razlike.

Iz prethodnog pasusa je jasno otkud navodnici pri vođenju grada, a iste interpunkcijske znake mogli bismo da postavimo i pre i posle taktičnosti, koju autori iz Abbey Gamesa očajnički pokušavaju da predstave. Verovatno glavna zamerka igri je što ni grad ni narod ni apostoli nisu ugroženi. Kompjuter se isključivo brani. Osvojiće mesto koje pripada neodlučnima, ali jednom kada ga preotmete – to je to! Na zauzetoj teritoriji iznići će samo ateističko pleme, koje služi za obuku novih apostola. Vreme apsolutno radi za vas i slobodni ste da udarite po jedinom preostalom protivničkom gradu iznova i iznova dok on ne padne. Nek’ su suparnici i mnogo jači, pukom teorijom verovatnoće, jednom ćete poslati tim sa pravim rasporedom elemenata i pobeda je neminovna. Jedino je neophodno sačekati par poteza da se sledbenici oporave (jer ne ginu). U međuvremenu, možete da se prihvatite estetskih zezalica kao što je promena frizure svakom od njih. Prepustiti uzde igraču tokom borbe i multiplayer mogli bi da poprave utisak, ali verovatno bi sve brzo dojadilo.

Iako estetski podseća na upravljačku simulaciju a la Zeus, Godhood je pre nekakvo temeljno kliktanje kome je mesto na mobilnom telefonu umesto na kompu. Jednom kada se sažvaće samo naizgled kompleksan sadržaj, igra postaje rutinska i samim tim dosadna ko tesne gaće. Dotle može da priredi nekoliko sati zabave. U zamenu za 25 evra, koliko košta gotovo 15 brojeva „Sveta kompjutera”? Ne.

Nikola JEVREMOVIĆ