Archman 2019-09

Ovog puta tekst počinjemo jednom tužnom informacijom: ugašena je distribucija Antergos koja je bila bazirana na Arch Linuxu i pored Manjara bila je najpopularniji način da početnici iskuse čari ovog operativnog sistema. Ovo spominjemo jer se baš tih dana, kada je odjeknula ova vest, pojavila informacija o stabilnoj verziji distribucije Archman, a iz imena možete zaključiti koja joj je baza. Jedna vrata su se zatvorila, a druga otvorila. Istražujući malo, saznali smo da se ova distribucija razvija već oko dve godine, s tim da do ove verzije nije bila nešto popularna. Za vrlo kratko vreme je došla na 37. poziciju na renomiranom sajtu Distrowatch, što je za jednu do tada nepoznatu distribuciju ogroman uspeh. Zemlja porekla je Turska, koja nije nepoznanica u svetu otvorenog softvera, setimo se samo Pisi Linuxa.

Poseta zvaničnoj prezentaciji nam otkriva da je podrazumevani jezik prezentacije turski, a ukoliko želite engleski, treba da kliknete na zastavu u gornjem desnom uglu. Vidimo kroz ostale sekcije da je cilj promovisanje i same zemlje i njenih kulturnih vrednosti (više o tome kasnije u tekstu), ali možda bi trebalo engleski postaviti kao podrazumevani jezik; sitnica, ali mnogo znači za nove potencijalne korisnike. Verzija 2019-09 nam dolazi (za sada) samo u XFCE izdanju, dok su prošle imale i MATE, KDE, LxQt verzije. Naravno, nakon instalacije je moguće instalirati dodatno grafičko okruženje, ukoliko to želite. Odlaskom na sekciju Downloads dočekao nas je izbor između linkova za Archman, Arch Linux i Manjaro. Ovakvu promociju „bratskih” distribucija nismo očekivali i podržavamo je u potpunosti.

Kroz instalaciju ove distribucije vas vodi stari znanac – Calamares installer. Ništa nije drugačije nego kod drugih, jedino moramo zameriti da smo nakon pokretanja morali sačekati oko pola minuta da bi se učitali svi moduli i da možemo nastaviti dalje sa instalacijom. Već smo spomenuli da je ovo XFCE izdanje, tako da smo znali šta možemo da očekujemo. Međutim, dočekalo nas je malo iznenađenje jer nije u pitanju dosadna postavka okruženja sa fiksnim panelom u donjem delu ekrana. Panel jeste na tom mestu, ali je podešeno automatsko sakrivanje (auto hide), veličina je sa 100% širine ekrana smanjena na 70% i za pregled aktivnih prozora se koriste isključivo ikone. Takvo rešenje odaje utisak kao da je u pitanju neki dock i modernije okruženje. Elementi na panelu su manje više standardni: Whisker meni, prečice do omiljenih programa, pregled aktivnih prozora, pregled aktivnih radnih površina, sat, deo sa obaveštenjima i ikonica za napuštanje sistema. Za osobu koja nije navikla na sakrivene dokove i panele potrebno je malo vremena za navikavanje, a ukoliko vam to ne uspe, možete jednostavno isključiti opciju i postaviti panel da bude uvek aktivan, kao i menjati njegovu širinu i ostale postavke.

Izbor programa je veoma dobar i u skladu sa filozofijom okruženja – da bude stabilno i nezahtevno. Pored osnovnih XFCE programa nalaze se i: GIMP, Inkscape, LibreOffice, Firefox, Pidgin, Quod Libet, HexChat, GParted, VirtualBox, SUSE Studio Imagewriter. Podešavanja sistema i okruženja su ista kao i kod ostalih distribucija koje koriste ovo okruženje, jedina razlika je par dodatnih sistemskih alata.

Archman koristi repozitorijume Arch Linuxa, s tim što ima i svoj poseban repozitorijum sa dodatnim paketima. Već instaliran nam dolazi i trizen, AUR „pomoćnik” pomoću kojeg možete lakše instalirati pakete iz ovog repozitorijuma. Kada je korišćenje terminala i paket menadžera u pitanju, moramo istaći da su programeri odlučili da nam malo olakšaju pamćenje svih komandi, tako da osnovne stvari kao što su nadogradnja sistema, instalacija paketa, čišćenje starih paketa je moguće odraditi sa skraćenim komandama. Njihov spisak možete pronaći u opisu trenutnog izdanja na zvaničnoj prezentaciji. Naravno, tu je i grafički paket menadžer Pamac sa kojim možemo, kako instalirati nove pakete, tako i nadograditi postojeće. Sve je veoma lako i intuitivno, vrlo brzo ćete se snaći.

Spomenuli smo ranije potenciranje zemlje porekla i njenih kulturnih vrednosti. Za početak, svaka verzija ima nov naziv po nekoj geografskoj lokaciji u Turskoj, trenutno je to Lake with fish (Şanliurfa-Balikligöl). Naziv, slike i opis lokacije aktuelne verzije možete pronaći na njihovom sajtu, kao i unutar svog Home direktorijuma nakon instalacije, što nije loš način promocije, teško da biste ikada saznali takve zanimljivosti.

Pošto je distribucija temeljena na Arch Linuxu, moguće je koristiti Archman kao instalaciju za njega. Ono što je izmenjeno u odnosu na osnovu su dodatni repozitorijum, podešavanja okruženja i naziv distribucije u fajlovima lsb-release i os-release u /etc direktorijumu tako da, iako nije ista filozofija kao što je bio Antergos, može poslužiti u istu svrhu ukoliko neko želi.

Došle su na red i mane i, ono što nam je najviše zasmetalo, a sasvim smo slučajno primetili, jeste čudno ponašanje tastature nakon duže neaktivnosti sistema. Ukoliko ste ostavili uključen računar i vratili se posle pola sata, nakon otključavanja ne možete samo nastaviti sa pisanjem u aktivnom prozoru, bez obzira na to što ga mišem aktivirate. Potrebno je podići neki drugi prozor pa onda vratiti fokus na stari i tada je sve kako treba. Ukoliko budete koristili hibernaciju, problem će biti još veći jer nećete moći tako lako da upišete šifru za otključavanje nakon „buđenja” računara. Da li je u pitanju bug menadžera prozora ili su programeri distribucije nešto menjali, to ne znamo, ali kako je u pitanju XFCE, okruženje poznato po stabilnosti, verujemo da je ovo drugo u pitanju. Nadamo se da će biti ispravljeno u sledećem izdanju.

Za distribuciju koja se tek probija, utisci su prilično dobri. Mnoge poznatije distribucije su umele da ostave dosta negativnih utisaka, a Archman (archman.org/en/) zapravo nije ostavio nijedan negativan utisak jer od ovako mlade distribucije nismo previše očekivali. Štaviše, naša očekivanja su prevaziđena. Sistem je stabilan, brz i jednostavan za korišćenje, nemamo mu šta zameriti i predviđamo mu svetlu budućnost ukoliko nastave sa ovakvim kvalitetom rada.

Bojan STOJANOVIĆ