Ubuntu 19.10 Eoan Ermine

Po Ubuntuovoj matematici, 19.10 minus 4.10 daje 15. „Lasica” nije samo još jedno pred-LTS izdanje, ona stiže na Ubuntuov rođendan i zato je malo posebnije nego što bi redovno šestomesečno osveženje Canonicalove „bete” bilo.

Pre petnaest godina na sceni se pojavila distribucija sa idejom da u jednom paketu donese „posebnost Debiana, brzu i laku instalaciju, redovna šestomesečna izdanja, mali ali prvoklasni izbor preinstaliranog softvera i osamnaestomesečnu bezbednosnu podršku za svako izdanje”. Novac od prodaje kompanije koja se bavila SSL sertifikatima (Thawte), Mark Shuttleworth odlučio je da uloži i u novu GNU/Linux distribuciju, njen razvoj, marketing, kompaniju koja bi trebalo da je čini održivom, ali i u to da omogući da Ubuntu stigne na kućni prag svakome ko želi da ga proba. Sada već legendarni „Ship It” program koji je pružao mogućnost naručivanja pakovanja sa Ubuntu CD-ovima isporučio ih je, kako kažu u Canonicalu, na milione, što je u doba broadbanda kao ideje u zamahu bila dragocena mogućnost za sve nas kojima je preuzimanje 700 megabajta bilo nemoguća misija. Sve to trajalo je do 2011. godine. Prvo izdanje koje se nije moglo naručiti „na kuću” bilo je 11.04. Od distribucije koja je ponudila utočište svima koji se nisu mogli pronaći među Debianovim izdanjima, Ubuntu je postao jedan od sinonima za GNU/Linux u cloudu, jedna od najpopularnijih, ako ne i najpopularnija distribucija za desktop i radne stanice. Petnaest godina kasnije neke stvari su se vratile na početak, a neke su nezamislive za 2004. godinu. U svemu tome Ubuntu i Canonical se snalaze kako znaju i umeju, a poslednji rezultat snalaženja nosi kodno ime Eoan Ermine.

Stabilizacija

Iako smo već doživeli GNOME na LTS izdanju (18.04), tri verzije kasnije GNOME je stabilan, brz, a što je možda najvažnije – domaći. Unityja se (skoro) više niko ne seća, nove mogućnosti koje se očekuju od novog Ubuntua podrazumevano su poravnate sa novinama koje se čekaju u GNOME-u.

Eoan Ermine isporučuje GNOME 3.34 sa svim novinama koje smo od njega videli u septembru. Mahom su sitne i svode se na mogućnost kreiranja grupa aplikacija u meniju za njih, prikaze kako će odabrana pozadina izgledati „uživo”, bolju bezbednost GNOME-ovog browsera (što i nije preterano relevantno, jer je u Ubuntuu podrazumevani Firefox), mogućnost čuvanja mesta do kog ste stigli u GNOME igri. Mnogo bitnije je ono što se dešava sa stvarima koje korisnici ne vide, ali ih svakako osećaju. GNOME i Canonical već mesecima rade na tome da GNOME bude brži i manje hardverski zahtevan, što 19.10 u najvećoj meri i isporučuje.

Bolje performanse i opšti grafički ugođaj u ovom izdanju najviše će vam ići na ruku ako u računaru imate Nvidia grafiku, jer se vlasnički drajveri za njih isporučuju pravo iz kutije. To znači da će sve raditi automatski, mada bi ovo „sve” trebalo uzeti sa rezervom ako planirate da koristite Wayland, koji još uvek nije preporučljivo aktivirati u kombinaciji sa vlasničkim Nvidia drajverima. Xorg na 19.10 može praviti probleme sa skaliranjem interfejsa u delovima „stotke”, pa ako vam treba bilo šta što nije 100 ili 200%, a imate Nvidia grafiku, ostajete u vakuumu između dva problema (Wayland podržava skaliranje koje nije „okruglo”). Nvidia drajveri znače i bolju podršku za njihov hardver kada se on koristi za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje.

Gejmerima (ako ih ima) će 19.10 prijati ne samo zbog Nvidia drajvera, jer Linux 5.3 koji ga pogoni donosi podršku i za AMD Navi grafičke čipove. Što se hardvera generalno tiče, Ubuntu sada na listu dodaje još ARM čipova koje podržava, a tu je i podrška za Raspberry Pi 4 Model B (Raspberry Pi 3 A+, nažalost, ne može da pokrene 19.10 u ovom momentu), te Zhaoxin x86 procesore.

Kada pričamo o podršci za nove stvari, bitno se ističe eksperimentalna (sa naglaskom na tome) podrška za instalaciju na ZFS particije. Ubuntuov instaler sada nudi ovu mogućnost koja je automatska i nema prostora za izmene podrazumevanih postavki (instalira se na ceo disk, uz mogućnost biranja diskova). ZFS-a nema ako idete na ručno podešavanje particija.

To što je tokom našeg testa sve prošlo kako treba ne znači da će isto biti i u vašem slučaju, pa ako se igrate sa svojim particijama i podacima na njima, nemojte to raditi ako prethodno niste napravili bekap. Ako pak sve bude u redu i podrazumevana postavka vam bude odgovarala (u pitanju je ZFS On Linux 0.8.1), očekuju vas dobrobiti ZFS-a, poput pravljenja snapshotova fajl sistema, uključujući i mogućnost pokretanja različitih snapshotova čitavog sistema u boot meniju.

19.10 je svež, kako smo i navikli. Uz pomenuti GNOME 3.34 stižu najnoviji Firefox, Thunderbird i LibreOffice, a u zavisnosti od toga kada čitate ovaj tekst, verzije koje su isporučene na dan izdanja već mogu biti zamenjene novim, naročito što je u momentu pisanja teksta Firefox 70 već objavljen. Ako, pak, više volite Chromium, imajte u vidu da je u 19.10 dostupan samo kao snap paket. Uz sve ovo sačekaće vas i poneka sitnica, poput tamne i svetle Yaru teme, a USB diskovi će sada biti dostupni odmah u docku. Pridružujemo se Ubuntuu u preporuci za instalaciju GNOME Tweaksa, pa ako želite da podesivost svog sistema (uključujući promenu tema) podignete na novi nivo, ovo je aplikacija koju bi trebalo instalirati odmah nakon instalacije sistema.

„Platforma za sistem administratore i programere”

Današnji pejzaž bitno je drugačiji od onog u koji smo gledali 2004. godine, kada je Ubuntu krenuo u misiju osvajanja kompjutera, bilo da su na stolu, u torbi ili u serverskoj sobi. Kompjuteri su danas svuda, a Canonicalova posvećenost cloudu, IoT-u, veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju jasno se vidi u izdanju kojim slavi svoj 15. rođendan. Radne stanice i lični računari i dalje jesu deo tog fokusa, ali na drugačiji način. Lekcija koju je Canonical naučio kroz utopiju konvergencije (setimo se Unityja 8, Ubuntu Edgea) postala je deo nove kulture koju je možda najbolje formulisao sam Mark Shuttleworth u intervjuu koji je nedavno dao ZDNetu: „Nismo uspeli da dostignemo desktop konzumentsko tržište. Srećni smo što programerima i sistem administratorima možemo da pružimo platformu. U nama još uvek postoji strast za Linux desktopom”.

Ako je to opredeljenje koje će sačuvati Ubuntu do 30. rođendana, sa zadovoljstvom dižemo čašu i želimo mu sve najbolje!

Ivan JELIĆ