Pre skoro četiri decenije, grupa programera nezadovoljna tretmanom u Atariju osniva sopstvenu kompaniju – Activision, postavši tako prvi third-party razvojni tim, jer su nastavili da prave igre za Atarijevu konzolu. Igrom sudbine, Activision je vremenom zasenio i nadživeo matičnu kuću, koja u svetu video igara već neko vreme predstavlja samo lepu uspomenu.

Nakon nekoliko manje-više nezapaženih igara, 1982. godine Activision predstavlja svoj prvi hit – Pitfall (i.sk.rs/357216, 3,1 KB), koji se u vrlo kratkom roku prodao u preko četiri miliona primeraka. Igrač se nalazi u ulozi Herija Pitfala, neustrašivog avanturiste u potrazi za izgubljenim blagom. Očekuje vas 255 ekrana krcatih neprijateljima i zamkama, a ukoliko ne uspete da pronađete sve zlatne poluge u prvom pokušaju, igra se nastavlja od prvog ekrana. Naime, svaki ekran sastoji se iz dva nivoa, pa ako se češće krećete donjim, lako se može desiti da propustite štošta na površini, jer usled ograničenih memorijskih kapaciteta Atarijeve konzole, na svaka tri nadzemna, dolazi jedan podzemni ekran.

Uz standardni bestijarijum u vidu zmija, škorpija i drugih akrepa, treba savladati i vodene prepreke uz pomoć zgodno postavljenih lijana ili krokodila koji naizmenično otvaraju i zatvaraju čeljusti. Većina smetala je smrtonosna pri prvom kontaktu, dok će vas kotrljajući balvani na kratko paralizovati i smanjiti bodovni saldo. U poređenju sa drugim igrama za Atari 2600 iz tog doba, Pitfall je bio praznik za oči, što je, uz zarazan gameplay, bio i osnovni razlog ogromnog uspeha. Muzika je, nažalost, izostala, ali tu su upečatljivi zvučni efekti, posebno tarzanski poklič dok se na lijani ljuljate iznad lokve živog peska.

Na nastavak (i.sk.rs/357217, 6,7 KB) čekalo se nepune dve godine, a šarenija grafika, muzika tokom igre, lepše animirani glavni lik uz mnogo osvežavajućih novina čine da je Pitfall 2: Lost Caverns u svakom pogledu neuporedivo bolja igra. Drugi deo u potpunosti napušta koncept „života” i postaje prva igra koja je uvela sistem checkpointa, bez koga bi teško mogli da zamislimo današnje video igre. Kada poginete, vraćate se do poslednjeg „overenog” checkpointa, uz smanjivanje broja bodova, što je za takmičarski nastrojene igrače možda i gora kazna od gubitka života.

Za razliku od prvog dela, gde su se ekrani „smenjivali” samo po horizontali, Pitfall 2 uvodi i vertikalni skrol, pa ćete veći deo igre provesti istražujući pećine. Heri je u međuvremenu naučio da pliva i roni, pa se dragocenosti često kriju na dnu podzemnih jezera uz čitavu plejadu novih smetala poput električnih jegulja, otrovnih žaba i slepih miševa. Osim sakupljanja dragocenosti, sada morate pronaći i izgubljenu nećaku i lavića kako biste kompletirali igru.

Darko MIHOKOVIĆ