„Microsoft” najavio ambiciozni projekat „Kompetencija 2000” čija je osnova kompjutersko obrazovanje Francuza

Obuhvaćeni su svi – od osnovaca, preko domaćica, do nezaposlenih prijavljenih Birou za nezaposlene (ANPE). Školama su obećani tehnička podrška i softver po izuzetno niskoj ceni, Ministarstvu ekonomije i finansija stručni savetnici, visoki funkcioneri su pozvani u Redmond da nauče principe rada kompjuterizovanog društva. Plan je nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije mnogih, ali i gnev nekih koji u njemu vide samo „hegemonističku mahinaciju” (Loran Morijak, novinar „Liberasiona”). Jasno je naravno da će svi koje „Microsoft” bude podučavao i savetovao biti (svesno ili nesvesno) prinuđeni na kupovinu i korišćenje njihovih proizvoda i ubuduće.

Versajska akademija je među prvima pristala da pošalje oko šezdeset predavača i isto toliko potencijalnih mladih nezaposlenih na petodnevni kurs posle kojeg će steći diplomu MCP (Microsoft Certified Professional). Direktor akademije je prezadovoljan jer je kurs besplatan (Bil plaća), a diplomci će steći znanje potrebno za organizovanje i održavanje školske kompjuterske mreže. Na univerzitetu IUT za inženjere i informatičare u Nici, „Microsoft” organizuje kurseve još od 1995. godine. Univerzitet kupuje opremu po sniženim cenama, prvo polaganje ispita za MCP je besplatno. Ideja „Microsofta” je da bar sto pedeset visokih škola i univerziteta uvede njihove kurseve koje će pohađati i uspešno završiti oko četiri hiljade studenata. Na kraju studija ti studenti će pored zvanične državne diplome dobiti istovremeno i MCP diplomu „Microsofta”. Predsednik društva informatičara Francuske Maks Doše vidi u svemu tome veliku opasnost. „Ovo je prvi slučaj da privatna firma preuzima deo uloge državne škole. Zamislite da se istorija uči na osnovu podataka na CD–ROM-u, a da predavač ima ‘diplomu’ proizvođača tog istog CD–ROM-a.” Nisu svi istog mišljenja. Marsel Rorbah, direktor instituta Esižetel (tehnika i informatika) u gradiću Fontenblo, ne vidi veliku opasnost u „Microsoftovom” prisustvu u školama. On tvrdi da studenti uče i o konkurentskim proizvodima, ali da njihovi profesori nažalost nisu previše „zapaljeni” za takvu vrstu obrazovanja, tako da studenti koriste priliku da nauče nešto više od predavača „Microsofta”.

Kompjuterska firma „Kap Žemini” je među prvima je uvela kurseve „Microsofta”. Po rečima direktorke programa Dominik Diflo, „kompjuterske stručnjake koje tržište traži treba fabrikovati što brže. Mi ne možemo da sprečimo uspeh ‘Microsofta’ i ako naši klijenti zahtevaju usluge vezane za njihove proizvode, mi moramo da im to pružimo”. Do kraja 1998. „Kap Žemini” će „proizvesti” osamdeset stručnjaka sa diplomom MCP, a za tri godine biće ih preko dve hiljade.

Ako se kompjuterske firme toliko bave obrazovanjem, postavlja se pitanje čemu onda služe fakulteti? Njihova uloga je u stvari nepromenjena. Direktor „Microsofta” u Francuskoj Žan-Filip Kurtoa precizira da „škole uče đake kako da uče” i dodaje da je broj potrebnih kompjuterskih stručnjaka danas oko deset hiljada, što je broj nedostižan za univerzitete.

Institut za obrazovanje u Nantu već četiri godine organizuje besplatne (opet Bill plaća) kompjuterske kurseve za nezaposlene. Zahvaljujući „Microsoftu”, juna ove godine dvesta šezdeset MCP diplomaca imaće veće šanse da nađe posao. Kurseve pohađaju informatičari u zaostatku za novom tehnologijom, ali i stručnjaci iz drugih oblasti koji žele da promene profesiju. Danijel Brežon, direktor instituta, shvata da ovim darežljivim gestom „Microsoft” uvećava broj svojih sledbenika, ali „naše nacionalno obrazovanje proizvodi izvanredne stručnjake za tehnologije i profesije koje više ne postoje u trenutku kad diplomci završe školu.”

Svojevremeno je kompanija „Apple” pokrenula inicijativu da svaki razred osnovne i srednje škole (u Americi) ima bar jednu „Jabuku”. Ideja je bila da ako se deca nauče radu sa kompjuterima jedne firme (Apple), teško će se preorijentisati na drugu (tj. IBM PC). Šta se u međuvremenu desilo sa ovom firmom već znamo, tako da taj pokušaj „kompjuterske indoktrinacije” nije uspeo. „Microsoft” programom „Kompetencije 2000” nije dakle smislio ništa novo i originalno. Šteta je samo što i druge firme ne pokrenu sličnu inicijativu kako bi se postigla raznovrsnost ponude. Nijedan mladi stručnjak (ili onaj što na birou rada čeka mesecima posao) koji shvati da će uz pomoć diplome MCP dobiti posao neće odbiti ponudu da se besplatno školuje samo zato što ne želi da ga drugi (posebno oni udobno smešteni u raznim foteljama) smatraju indoktriniranim. Ostaje nam samo da se nadamo da će i druge kompjuterske kompanije krenuti stopama „Microsofta”.

Zorica JELIĆ