„Flubber”  Filmski hit „Flaber” („Flubber”) iz „Disney” produkcije je rimejk filma „Rasejani profesor” („The Absent Minded Professor”) iz 1961. godine. Pre trideset sedam godina možda je bilo dovoljno bacati čudan komad gume kroz kadar da ljudi poveruju da je to fizički oblik energije, ali danas je publika mnogo kritičnija. Pošto je priča dobra, u „Dizniju” su rešili da uz pomoć ljudi iz čuvenog ILM-a („Industrial Light and Magic”) ovog puta urade posao kako treba.
Film govori o profesoru Filipu Brejnardu koji prilikom neuspelog eksperimenta stvara gumu punu energije i naziva je Flaber (od „flying rubber” – leteća guma). Flaberova čudna svojstva imaju različite upotrebe i dovode protagoniste u najčudnije situacije. U filmu su obilato korišćeni specijalni kompjuterski efekti, od stvaranja samog Flabera koji je posebna priča do letenja likova u filmu. U originalnom filmu profesor je imao psa ljubimca, a pošto su sada devedesete, profesor ima Viboa, malog letećeg robota pomoćnika. Kompjuter je pomogao da Vibo poleti tako što su u pojedinim sekvencama brisani tragovi aparature koja ga je držala u vazduhu, a u neke kadrove ubacivan je potpuno kompjuterski generisan robot. Za razliku od Viboa, Flaber je prozirna gumena supstanca koja je stalno u pokretu i nijedan kadar nije sniman sa njegovim modelom ili lutkom. Tom Bertino, glavni tehničar za „Flaber” u ILM-u seća se početka stvaranja ovog lika: „Da bismo znali kako će Flaber da se kreće, otišli smo u prodavnicu i nakupovali gelove za kosu, paste za zube, žvakaće gume i slične gumene supstance. Na kraju smo sve to napustili i rešili da ga pokrećemo poput velike prozirne kapi žive”. Prozirnost Flabera bila je dodatni izazov, jer za razliku od npr. dinosaura iz „Jurassic Parka” koji, kada se ubace u sliku, prekriju pozadinu, Flaber čija se unutrašnjost stalno menja mora u zavisnosti od toga da iskrivljuje sliku pozadine. Vrhunac upotrebe kompjutera u ovom filmu predstavlja scena u kojoj se Flaber podeli na stotinak delova i svi oni počnu da plešu mambo. Danas se toliko specijalnih efekata koristi u filmovima da su „živi” glumci počeli da se prilagođavaju digitalnim (Robinu Vilijamsu ovo je već drugi film gde glumi sa kompjuterskih kolegama). Da li će se ispuniti želja Džejmsa Kamerona da digitalni glumci zamene prave, videćemo nakon njegovog sledećeg filma Avatar za koji se najavljuje da će imati šest potpuno kompjuterski generisanih glumaca. Dragan KOSOVAC | 
