Programeri australijske firme „Beam Software” pošli su od pretpostavke da je neko u određenom trenutku, slučajno ili namerno, pritisnuo pogrešan prekidač. Bili, Boris ili neko treći - sasvim je svejedno - rat je započeo i povratka više nije bilo. Oni koji nisu stradali u toku prvobitne serije nuklearnih udara, nastavili su da se međusobno bore uz upotrebu konvencionalnog naoružanja. A onda se dogodilo ono što su ljudi decenijama iščekivali - vanzemaljci su se spustili na Zemlju. Idiličan susret dve rase izostao je jer su Rakše bile sve samo ne prijateljski nastrojena bića. Iscrpljeni posle dugotrajnog ratovanja, ljudi nisu imali nikakve šanse da se suprotstave nadmoćnijem neprijatelju. Na sopstvenoj planeti čovek je po prvi u svojoj istoriji postao stranac.

Danas, u eri 3D igara i real-time strategija, treba imati smelosti, ideje i znanja, pa se odlučiti za pravljenje igre koja po tipu i načinu izvođenja pripada prošlosti. Arkadne avanture sa pogledom iz poluptičije perspektive datiraju od davnina, ali su svoje zlatne trenutke doživele u periodu početne afirmacije PC računara kao igračke mašine. Avanture Ultima serijala, „SSI-jeve” igre Al-Quadim i Entomorph, kao i mnoga druga slična ostvarenja, svojevremeno su bile veoma popularne zahvaljujući uspešnom kombinovanju elemenata akcione igre i klasične avanture. Ali, onog momenta kada se pojavio Alone in the Dark, arkadne avanture su počele da se razvijaju u drugom pravcu, a poluptičija perspektiva ustupila je mesto najpre statičkim, a u najnovije vreme i pokretnim kamerama. Alien Earth je zato stigao u pravom trenutku da nas podseti da u starinskom konceptu arkadne avanture leže još mnogi neiskorišćeni potencijali.

Kao što se iz priloženog može zaključiti, radnja igre smeštena je na Zemlji koju su okupirale vanzemaljske trupe. Ljudi su uglavnom postali robovi sa izuzetkom onih koji su se povukli u šume još u toku rata i formirali male seoske zajednice. Igrač se nalazi u ulozi mladića koga su starešine jednog takvog sela odredile da bude „poklon” za vanzemaljce koji u slobodno vreme upražnjavaju zanimljivu sportsku aktivnost - lov na ljude. Boreći se za goli život, mladić najpre uspeva da umakne poteri, a onda se pridružuje pokretu otpora čiji članovi pokušavaju da pronađu slabu tačku vanzemaljaca.

Alien Earth se može podeliti na dve velike celine: događaji do momenta mladićevog stupanja u redove pokreta otpora i ono što sledi posle toga. U prvom delu igre potrebno je pobeći iz džungle, istražiti polurazrušeni deo grada kroz koji krstare pljačkaši, te zadobiti poverenje članova pokreta otpora čija se baza nalazi u kanalizacionom sistemu. Drugi deo se sastoji od devet misija čiju krunu predstavlja pohod na matični brod vanzemaljaca sa ciljem da se uništi njihova kraljica. Da bi izvršio sve postavljene zadatke, glavni junak će morati tesno da sarađuje sa nekolicinom članova pokreta otpora. Tu je, pre svega, Šenon - davojka koja drži prodavnicu oružja, municije i zaštitnih odela, zatim Hari - trgovac koji otkupljuje stare i pokvarene stvari, Rosko - stručnjak za svu moguću tehniku, Torn - spiritualni učitelj koji poznaje tajne psioničkih magija i Boris - barmen koji za petnaest kredita izdaje sobu koja predstavlja jedno od retkih mesta u igri gde je moguće snimiti poziciju (sistem snimanja pozicija je, inače, jedna od velikih mana igre).

Avanturistički problemi u Alien Earthu nisu previše teški, mada postoji nekoliko kritičnih momenata kada igrač može doći u situaciju da ne zna šta da radi. Igra raspoznaje samo dve naredbe („Use” i „Add to”), pri čemu se druga koristi za kombinovanje predmeta u inventaru. Daleko je veći problem arkadni segment igre, i to iz dva razloga. Prvi smo pomenuli, i on se odnosi na nemogućnost proizvoljnog snimanja pozicije, što može biti vrlo neprijatno kod težih i dužih misija, a drugi se tiče načina na koji je rešeno nišanjanje oružjem. Problem je u tome što je pucanje u protivnika moguće samo ukoliko se kurzor postavi u najbližu okolinu jedne tačke na njegovom telu. Ukoliko neprijatelj stoji u mestu, ovo vam neće zadavati glavobolje, ali kada budete došli u situaciju da se borite protiv tzv. „lorda”, neće vam biti prijatno da tražite njegovu ranjivu tačku dok vas on bez mnogo muke „napucava”.

Grafika je nesumnjivo najznačajniji adut ove igre na tehničkom planu. Renderovane lokacije u High Coloru izgledaju zaista impresivno i što je još lepše, savršeno se skroluju čak i na današnjim „low end” računarima (Pentiumi sporijeg takta). Okolina na prvi pogled deluje statično, ali pažljiviji igrač će brzo uočiti da je veliki broj scena osvežen diskretnim animacijama kao što su obrtanje ventilatora, treperenje svetlećih reklama i sijalica itd. Zvučna podloga Alien Eartha nije toliko atraktivna, prvenstveno zato što muzike u igri praktično nema (kratke teme koje se povremeno čuju ne zaslužuju da se nazovu ozbiljnom muzikom).

Alien Earth je igra koja pokazuje da arkadne avanture starog kova u novom ruhu mogu da budu dostojna konkurencija velikim hitovima. Mišljenja smo da igru svakako treba odigrati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog zaista prelepe grafike. Uz bolje ideje i neka sitnija unapređenja prvenstveno na konceptualnom planu, od „Beam Softwarea” u bliskoj budućnosti možemo očekivati prave bisere.

Slobodan MACEDONIĆ