Internet u Bocvani

Da li se sećate filma „Bogovi su pali na teme”? Ljudi sa prostora na kome je film sniman već izvesno vreme uživaju blagodeti Interneta

Došavši u Bocvanu, opterećeni priličnom dozom predrasuda o Africi kao kontinentu rastrzanom siromaštvom i neprestanim unutrašnjim i međusobnim sukobima, bili smo prilično iznenađeni slikom koja nas je dočekala. Bocvana je demokratska i stabilna zemlja koja se naglo razvija zahvaljujući velikom rudnom bogatstvu, pre svega dijamantima.

Posledica toga je i ekspanzija Interneta u poslednjih nekoliko godina. U Bocvani postoje dva Internet provajdera: Info-Botswana i Global, kao i niz potprovajdera. Obe kompanije osnovane su južnoafričkim kapitalom i ne mogu se pohvaliti brzim vezama (64 Kb/s) ka ostatku Interneta, mada se planiraju proširenja linkova. U glavnom gradu (Gaboron) postoje dva Internet kafea, a prvi koji je otvoren nalazi se u neposrednoj blizini mesta gde stanujemo, tako da u njega najčešće i svraćamo.

Oni koji sada očekuju neke egzotične detalje u vezi s kafeom biće nažalost razočarani, kao što smo i mi bili. To i nije kafe u pravom smislu te reči, više liči na učionicu sa računarima kakve postoje na našim fakultetima. Bocvana je i pored svog rudnog bogatstva ipak siromašna zemlja i malo ko može sebi da priušti računar i Internet, a sve više ljudi ima realnu potrebu za tim, stoga je osnovna namena kafea da gotovo svakom obezbedi mogućnost rada na računaru.

Kafe se nalazi u modernom tržnom centru i sastoji od dve velike prostorije. U prvoj se nalazi osam računara od kojih su četiri priključena na Internet, a u drugoj još osam računara koji se koriste samo za obuku. Svi računari umreženi su preko huba, a na Internet su povezani USRobotics modemom brzine 33600 b/s. Glavna zamerka odnosi se na brzinu ili bolje reći sporost računara (surfovanje na računaru kome treba petnaestak sekundi da bi startovao Explorer ume da bude zamorno) i veličinu monitora. Tako male monitore nismo nikada videli! Stiče se utisak da su računari skrpljeni sa raznih strana i sastavljeni tek da rade. Veza sa Internetom prilično je spora, što je verovatno posledica male propusne moći modema i loše telekomunikacione strukture. Od ljubazne vlasnice kafea gospođice Rhumbi saznali smo da se, i pored toga što je obuka glavna delatnost njene firme, planira proširenje Internet delatnosti u vidu iznajmljivanja direktne linije ka provajderu i pružanje potprovajderskih usluga. Cena korišćenja usluga, za ovdašnje prilike, i nije tako mala. Sat vremena korišćenja Interneta košta 10 pula (pula je lokalna novčana jedinica čije ime u prevodu znači kiša) što iznosi oko 4 DEM.

Drugi kafe je sličan prvom. Nalazi se u centru grada (recimo da Gaboron možemo častiti tim nazivom) i mnogo je bolje opremljen, a i veza sa Internetom je brža. Sa našeg stanovišta, njegovu manu predstavlja prilična udaljenost od mesta gde stanujemo, tako da ga retko posećujemo. Što se ostatka zemlje tiče nemamo informacije, ali realno govoreći sumnjamo da još negde postoji bilo šta slično.

Situacija na tržištu računara slična je onoj koju imamo u Jugoslaviji. Prisutni su svi veliki proizvođači računarske opreme i softvera: „Compaq”, „Dell”, „Acer”, „Autodesk”... i naravno „Microsoft”... ali postoji i niz firmi u kojima su vlasnik, sekretarica, magacioner i prodavac ista osoba i koji prodaju robu najblaže rečeno sumnjivog kvaliteta.

Piraterije zvanično nema, mada se tu i tamo kopiraju programi. Novine su pune oglasa za MSCE kurseve, a postoji i „Microsoftov” centar za obuku. Zanimljivo je spomenuti da je jedan od kolega iz firme za koju radimo bio zvanični beta-tester Windowsa 95. Opšti utisak je da je računarsko tržište još uvek u razvoju, da nema dovoljno stručnog kadra, čak i da ima prostora za dobar posao. Bili smo u prilici da upoznamo i gospođu Mirijam, vlasnicu kompanije za prikupljanje informacija sa Interneta koja radi za vladu Bocvane. Sudeći po voznom parku koji poseduje to je, izgleda, jako dobar posao.

Za kraj evo i dve web adrese vezane za ovu lepu zemlju koja je, sem po dijamantima i turizmu, verovatno najpoznatija kao zemlja u kojoj je snimljen film „Bogovi su pali na teme”: www.info.bw i www.global.bw.

Dušan NIKOLIĆ